„Još jedan ekser u kovčeg slobodnog Beograda je zakucan“: O najavi da će pozorište „Boško Buha“ biti izmešteno

Poznato kao situacija na koju se svojevremeno s jedne strane upozoravalo da bi se mogla desiti i glasno ćutanje kada je trebalo govoriti, s druge.

Pozorišna rediteljka Milica Kralj podsetila je da je pre dve godine pokušala da skrene pažnju kulturne javnosti na problem “Buhe” i da je i tada naišla na muk kod gradskih vlasti o ovom problemu.

– Prazna obećanja gradskih vlasti, koja su javno izgovarana od 2015. do danas i koja su dostupna svakome ko bi istraživao ovu važnu temu, bila su mi alarmantna i ukazivala da je prostor u samom centru grada nekome vredniji od kulture i od gradskog i nacionalnog simbola što dečje pozorište „Boško Buha“ sigurno jeste. Važnost stvaranja kulturnih navika kod dece je u državama koje drže do svoje budućnosti i zdravlja prvorazredno nacionalno pitanje, a mi posledice na društvo jednog osam godina razrušenog dečjeg pozorišta već vidimo. Kako ionako imamo nedovoljno pozorišta za decu, borba za „Buhu“ morala bi postati prioritet i nešto što nas kulturne delatnike ujedinjuje, ali i obavezuje. „Buha“ mora ostati u stvarnom centru grada i u stvarnom centru pažnje i brige svih onih koje građani plaćaju da se brinu o kulturi – izričita je Milica Kralj.

Na konferenciji za medije ljudi iz „Buhe“ takođe su bili izričiti u tome da ostaju u zgradi na Trgu republike br. 3, u kojoj se pozorište nalazi od svog osnivanja 1950. godine. Podsetili su i da od 2015. čekaju na rekonstrukciju, a da je 2017. godine nastao problem jer je u katastru izvršeno uknjiženje na prostor foajea i sale Pozorišta od strane preduzeća „Rubin“ Kruševac, da bi se kasnije vlasništvo prenelo na preduzeće „Butik“ iz Kruševca. Ovim je došlo do otuđenja imovine grada Beograda na koju Pozorište „Boško Buha“ ima pravo korišćenja na neodređeno vreme.

Glumica Slobodanka Boba Latinović pojasnila je u emisiji „Probudi se“ da je reč o grešci napravljenoj u katastru i da je tom prilikom na ime privatne firme uknjižen prostor „Buhe“, koji je imovina grada Beograda. Ona je rekla da su za tu informaciju naknadno saznali, da im je rečeno da će greška biti ispravljena, a o spekulacijama u medijima da glumce iz „Buhe“ tera Aca Bosanac jer je navodno vlasnik zgrade pozorišta rekla je da o tom pitanju ne zna jer je glumica a ne pravnica, te da je tu da ukaže na problem kako bi se on rešio.

Pozorišni reditelj Darjan Mihajlović kazao je za Danas da se slaže sa ansamblom „Buhe“ koji traži da ostane na Trgu.

– Negde postoji i nešto što se zove duh i emocija i tradicija Beograda, nešto što postoji još od Gite Predić Nušić i preko toga ne bi trebalo tek tako olako preći – poručio je Mihajlović.

Slično misli i pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat.

– Pozorištu „Boško Buha“ mesto je na Pozorišnom trgu pored Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta. Sedamdeset godina istorije najznačajnijeg pozorišta za decu u ovom delu Evrope obavezuje. Ansambl je dao rok od mesec dana da se imovinsko-pravna greška ispravi. Nadam se da će se to i dogoditi – kaže Tanja Mandić Rigonat.

Pisac Ljubivoje Ršumović takođe je stao uz ansambl „Buhe“ rekavši za Danas da im se svim srcem pridružuje u tome da ostanu na Trgu i podsetivši da je za vreme njegovog mandata, dok je bio direktor ovog pozorišta postojala prilično ambiciozna ideja da se ono premesti, tada, na Slaviju.

– Posle svega što se događalo i dok sam je bio direktor, tad se i rodila ideja da se negde na drugom mestu podigne pozorište, koje će zadovoljavati sve one potrebe koje jedno pozorište ima. Tako se došlo, u vreme kad su Unković i Čović bili gradonačelnici, do idejnog projekta za pozorište „Boško Buha“ na Slaviji. Pored one velike banke ima dovoljno mesta, a po Detaljnom urbanističkom planu tu je trebalo da bude zgrada sa 11 filmskih sala. Dakle, pozorište bi ostalo u okviru kulture, a dobilo bi se, kako smo mi tada planirali, to da svaki zanat koji opslužuje pozorišnu umetnost, kao što su recimo heraldika, cipele, kostimi, ima svoje radionice i da rade ne samo za „Buhu“ nego i za ostala pozorišta, možda čak u celoj Srbiji – ispričao je Ršumović ocenivši da je to bila dobra ideja koja je propala.

On je istakao da je lično za to da pozorište ostane na Trgu republike, ali da se omogući bezbedan prilaz za scenografiju i kostime.

– Pozorište „Boško Buha“ je postalo simbol odnosa prema mladim ljudima i deci s ogromnom tradicijom i značajem i veliko je ohrabrenje što se renovirao „Dadov“ – dodao je Ljubivoje Ršumović.

Upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu i glumac Svetislav Bule Goncić povodom čitave stvari rekao je da je pozorište ”Boško Buha” naše dečije pozorište od velikog i nacionalnog značaja.

– Sigurno je da ta situacija treba da se reši da dečije pozorište ima dostojanstvo i da dobije ono što i zaslužuje. To je pozorište koje postoji dugo, koje je za našu decu, koje neguje mladu publiku i sigurno treba da ima svoje mesto ako je to na trgu, onda na trgu – zaključio je Svetislav Bule Goncić.

Stiže na naplatu odsustvo pobune onda kad je trebalo

Pozorišni reditelj Ivan Lalić znatno pesimističnije gleda na ovaj problem. On je na svom Fejsbuk profilu juče napisao da mu je žao „Buhe“ ali da je to naplata za odsustvo pobune onda kada je bila potrebna. „Žao mi B. Buhe, naravno. Ali ne treba očajavati. Skroz je neoriginalno i bez smisla. Još jedan pleonazmični ekser u kovčeg slobodnog Beograda je zakucan. Stiže na naplatu odsustvo pobune onda kad je trebalo. Bilo je mnogo prilika. Pozorišna zajednica je ćutala. Čuvajući svoje male ili malo veće mrvice. I prizivala kletvu – kad dođu na moja vrata, neće imati ko da me brani.

Sada je došao taj čas i ne verujem da će biti energije za bilo kakav ishod osim katastarskog Peconi cementa. Ne krivim glumce. Izabrali su ulogu koja je bila najlakša i koja je na tužan način oslikala njihov karakter. Ulogu noja zabodene glave u pesak. Tamo nema Vidojkovića, Velikića, Marčela, u region izbeglog Kokana, istinskih junaka naše scene. Kada je Janko Baljak ustao protiv imenovanja Suzane Vasiljević u Savet FDU, a branili su ga samo Goran Marković, Nebojša Romčević i moja malenkost. Dobro, i Jagoš, mislim i Medenica.

Ostali su ćutali. Zato se ovo dešava. O tome da od 2017. godine nisu ni početi radovi i ne zna se za Peconijevu akviziciju, treba da govori uprava. Igor Bojović pre svih.

Nakon toga, neka objasni da će ansamblu biti bolje u Beogradu na vodi. Možda i hoće. Muke i dileme će prestati.

Žao mi je samo suza predivne Olge Odanović. Divan je govor održala. Opelo za B. Buhu će biti zapamćeno po tom sjajnom monologu. Amin.” naveo je Ivan Lalić.