Još jedna odlučujuća bitka u Srednjoj zemlji za kraj

Pred publikom će se konačno naći filmska završnica priče koja počinje čuvenom rečenicom: „U rupi u zemlji živeo je hobit“, kojoj je reditelj sa Novog Zelanda posvetio poslednje četiri godine svog života, uz dodatnih 16 koje je proveo snimajući drugu trilogiju DŽ. R. R. Tolkina „Gospodar prstenova“. Džekson je sada, naravno, umoran. Rečima velikog pisca, reditelj se oseća kao Frodo na dnu Uklete planine, sa ciljem ispred sebe. Kada stigne, njegovo 20-godišnje putovanje kroz Srednju zemlju biće završeno. A kakvo je samo to putovanje bilo – šest filmova, pet milijardi prodatih karata, 17 oskara, nova generacija dece koja je upoznala Tolikonov magični svet patuljaka, hobita, vilovnjaka, orka, goblina… Istina, trilogija „Hobit“ nije postigla isti uspeh kao „Gospodar prstenova“, budući da su izostale nagrade i nominacije. Ipak, broj publike je mnogo veći. Prva dva dela zaradila su 1.9 milijardi dolara, dok se očekuje da će veliko finale „Bitka pet vojski“ dodati značajnu sumu ukupnoj cifri.

Iako je pohvala kritike izostala, sa 10 sati filmskog materijala, Džekson je pomerio granice snimanja filmova. Uveo je revoluciju među pokretne slike, koristeći novi 3D format snimanja – 48 slike po sekundi umesto uobičajene 24. Ali ne samo to. Reditelj je na Novom Zelandu stvorio Srednju zemlju. Zahvaljujući njegovim filmovima, njegova domovina trlja ruke pred brojem posetilaca koji dolaze da obiđu lokacije na kojima su snimane obe trilogije, posebno mesto Matamata u kome se nalazi čuveno selo Hobbiton. Uz poziv „Posetite Novi Zeland, dom Srednje zemlje“, turističke agencije su postavile standarde za filmski turizam i pokazali koliki značaj za ekonomiju jedne zemlje ima ova grana kulture. Osim toga, njihova nacionalna avionska kompanija „Air New Zealand“ je prošle godine u susret premijeri drugog dela „Šmaugova pustošenja“ na svoje avione stavila sliku čuvenog zmaja, dok ove godine prikazuju specijalne video snimke za sigurnost na letu u kojima Gandalf, hobiti, patuljci i vilovnjaci uz Džeksona daju putnicima sve bitne informacije pre poletanja.

Trilogija je dala i posebno mesto u svetu filma svim glumcima koji se u njoj pojavljuju. Pored Ijana Mekelena, Orlanda Bluma, Kejt Blančet, Kristofera Lija, Ijana Holma, Elajdže Vuda, koji su ponovili svoje uloge iz „Gospodara prstenova“, nova imena dobila su pažnju celog sveta. Prvi među njima je svakako Britanac Martin Friman, filmsko otelotvorenje glavnog junaka Bilba Baginsa, za koga je Džekson rekao da je „rođen za ovu ulogu, jer je inteligentan, duhovit i hrabar, baš kao Bilbo“. Ipak, neverovatne pohvale dobio je njegov kolega iz Bi-Bi-Sijeve serije „Šerlok Holms“ Benedikt Kamberbač. Trenutno najpopularniji glumac u Holivudu u „Hobitu“ igra zmaja Šmauga. Da, da – igra, a ne pozajmljuje glas, kako se obično ističe.

„Lopove, nanjušio sam te. Čujem tvoj dah. Osećam tvoj vazduh. Gde si?“, iza jezivog glasa Hanibala Lektora među gušterima krije se se zapravo i Kamberbačeva gluma. Mesec dana pre premijere, fanovi širom sveta mogli su da pogledaju video klip u kojem se tačno vidi kako njegova mimika i pokreti pomažu timu za specijalne efekte da stvore Šmauga na bioskopskom platnu.

– Pomalo je teško udahnuti život hladnokrvnoj zmijurini koja je dvaput veća od Empajer stejt bildinga, bljuje vatru, ima 400 godina i živi na gomili zlata usred planine. A pošto sam ja ograničeni dvonožac, pokušao sam da svoje nedostatke unapredim, pa sam se trudio da, na primer, stisnem noge što je moguće više, samo kako bih imao osećaj izduženog tela, puzeći po zemlji i koristeći svoje ruke kao kandže. Bilo je zabavno – kaže glumac kome je mentor bio Endi Serkis, poznat kao Golum iz „Gospodara prstenova“ i Cezar iz „Planete majmuna“. On je Kambebraču rekao da se fizički posveti svojoj ulozi umesto da joj samo daje glas.

„Tražili smo glumca koji može da uradi nešto originalno i neverovatno, nešto što će nas iznenaditi“, ističe Džekson.

Šmaug će ima značajno mesto u trećem nastavku, budući da je drugi deo završen nakon što je preotevši domovinu zmaju, Družina nehotice poslala smrtonosnu silu na okolni svet – razgnevljeni Šmaug ognjenom srdžbom krenuo je ka stanovnicima Drugog jezera.

Poseban spektakl u trećem nastavku biće odlučujuća bitka u Srednjoj zemlji, koja se vodi ispod planine Erebor, a koja će trajati čak 45 minuta.

– Bavili smo se logistikom. Ljudi, patuljci, orci, vilovnjaci… Različite kulture, različita oružja, različiti šabloni i taktike. Morali smo da smislimo gde ćemo i kako da smestimo toliku vojsku – objašnjava reditelj.

Iako srećnog kraja, završnica pustolovine Bilba Baginsa i družine patuljaka predvođene Torinom Hrastoštitom, rastužiće mnogobrojne fanove koji se opraštaju sa junacima Srednje zemlje. Malo nade ipak dao im je Ijan Mekelen, koji je na Džeksonovu tvrdnju da se više neće baviti Tolkinovim svetom istakao da je on to rekao i nakon kraja snimanja „Povratka kralja“.

„Piter mi je 2001. godine rekao da je to kraj. Evo nas 13 godina kasnije. Zato verujem da ovo ne znači i kraj našeg putovanja“, naveo je Mekelen.

Da li će uslediti „Silmarilion“, sabrana istorija naroda Srednje zemlje pre događaja iz „Hobita“ i „Gospodara prstenova“, ostaje da vidimo. Decenije smišljanja i adaptiranja Tolkinovog sveta u scenario iscrpele su Džeksona, ipak, brojni obožavaoci širom sveta nadaju da njegova pustolovina „tamo i nazad“ još nije završena.

Kako je Tolkin promenio adresu

Putovanje Bilba Baginsa do Samotne planine, njegov sukob sa zmajem Šmaugom i povrtak kući Dž. R. R. Tolkin objavio je 1937. godine kao knjigu za decu „Hobit: tamo i nazad“. Nakon što je stekla veliku popularnost i kod odraslih, izdavačka kuća „Allen & Unwin“ tražila je nastavak, na kome je pisac radio narednih deset godina. Popularnost trotomnog romana „Gospodar prstenova“ rezultirala je time da je Tolkin morao da promeni adresu i broj telefona. Nastavio je da se bavi istorijom Srednje zemlje sve do svoje smrti, a njegov sin Kristofer Tolikon je uz pomoć pisca Gaja Gavrijela Keja sredio deo tog materijala i izdao ga u knjizi „Silmarilion“ 1977. godine. Ranu verziju ove knjige je i sam Tolkin nudio izdavačima odmah nakon „Hobita“, ali su je oni zbog nerazumevanja odbacili.

Džekson želeo „Hobite“ još pre 20 godina

Prvu ideju za ekranizaciju Tolkinovog „Hobita“ reditelj Piter Džekson imao je još 1995. godine, ali je zbog problema sa autorskim pravima od toga morao da odustane, da bi posle mnogo godina, „Gospodara prstenova“, ali i nekoliko tužbi, uspeo u svojoj nameri. Prvobitna ideja da se filmski „Hobit“ sastoji iz dva filma, vremenom je prerasla u trilogiju, što mu je kritika zamerila, zbog razvlačenja priče. Zanimljivo je da su mu u scenariju na „Neočekivanom putovanju“, „Šmaugovom pustošenju“ i „Bitki pet vojski“ pomagali partnerka Fren Volš, koja sarađuje na svim njegovim projektima od 1989. godine, kao i čuveni reditelj Giljermo del Toro, koji je prvobitno trebalo da režira filmove.

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=ZSzeFFsKEt4]