Dragoljub Ljubičić Mićko: Još kao dete sam želeo da budem Zoro osvetnik

U “Kljunu” će biti čovek iz DB, zvaće se Dušan i, pored mahom anti-duševnih osobina, pokazaće i bolji delić svog karaktera. Zanimljivo je da su Ljubičiću u godinu dana tri puta nudili da igra nekog iz DB-a, zbog čega se zamislio nad sobom i zapitao treba li da se zabrine, znači li sve to neko upozorenje.

Reditelje serije “Kljun” Jelenu Gavrilović i Uroša Tomića je odmah skraćeno prozvao Jeroš i brzo se uklopio u ceo projekat jer mu se dopala priča. U njenom središtu je Sonja Kljun, ambiciozna detektivka iz Beograda, koja je poslata u Suboticu da ispita seriju sumnjivih samoubistava. Ali kada je istraga navede na trag ozbiljne zavere,

Sonju počinju da proganjaju snovi iz njene traumatične prošlosti i još strašnije budućnosti. Serija će zasad imati 10 epizoda a Mićko Ljubičić već očekuje drugu sezonu…

* Zašto ste prihvatili ulogu u seriji „Kljun“, po čemu se ona razlikuje u odnosu na ostale domaće uradke iz iste kategorije?

– Razloga za to je više. Jedan od njih, mada ne i najvažniji, je što mi se povremeno radi nešto malo drugačije od onoga čime se inače bavim. Pre “Kljuna” dosta dugo nisam učestvovao u bilo čemu što je zahtevalo neko moje veće angažovanje, pre svega po broju snimajućih dana, ako izuzmem sopstvene televizijske projekte “Pozovi M… ili će on tebe”, ili “Lekoviti show”. Poslednje tog obima što sam radio za TV, a da je bilo drastično drugačije od svega do tad, bila je serija “Priđi bliže”, koja je išla na RTS-u. Ipak, ulogu u “Kljunu” sam prvenstveno prihvatio zbog toga što mi se dopalo ono što su mi reditelji, Jelena (Gavrilović) i Uroš (Tomić), koje sam tokom snimanja radi uštede u vremenu zvao iskombinovanim imenom “Jeroš”, na prvom sastanku ispričali o seriji i o liku koji su namenili meni. Potom sam pročitao svih deset epizoda i dopala mi se cela priča, a u okviru nje i taj lik Dušana. Pored toga, svidelo mi se i kako su Jelena i Uroš prethodno uradili seriju “Grupa”, pa nije bilo razloga da sumnjam da će i ovo umeti lepo da zapakuju. Još jedan razlog je taj neki drugačiji, “skandinavski” tempo koji ova serija ima, a kakav smo, pre svega zahvaljujući Netflixu, bili u prilici da upoznamo i prihvatimo kao alternativu onoj čuvenoj “Š+Š+Š” (šorka/ševa/šega) holivudskoj produkciji.

*Autori serije su upravo vas videli kao policijskog inspektora DB-a. Da li vas je to iznenadilo i da li vas je zanimalo, pa ste ih pitali zašto misle da biste vi bili idealni za ovu rolu?

– Da, pitao sam ih zašto žele baš mene. Rekli su mi da posedujem tu neku kombinaciju harizmatično-vedrog i mistično-opasnog. Što i nije toliko čudno, jer sam tokom čitavog detinjstva, maltene do gimnazije, imao želju da budem Zoro-osvetnik! A to su upravo njegove osobine. Ali je zanimljivo da je ovo bila samo jedna od tri ponude da glumim nekog iz DB-a, koju sam dobio u roku od godinu dana. U pitanju su bili još jedna serija i jedan film, ali te ponude nisam prihvatio, jer bi bilo previše da za kratko vreme triput radim sličan lik. Međutim, tom prilikom sam konstatovao da neki od reditelja počinju u meni da vide “čoveka iz DB-a”. I kome god od prijatelja sam rekao šta ću igrati u ovoj seriji, reakcije su bile slične: prvo mi se malo zagledaju u lice, a onda kažu “da, imaš ti to nešto u pojavi, a posebno u pogledu, što može lako da se pročita kao DB-look!”. Ne znam da li je to trebalo da shvatim kao kompliment, kao uvredu, ili kao neko upozorenje na šta to počinjem da ličim. Jer, možda mi se ispalti da osnujem privatno policijsko preduzeće, Privatnu Državnu bezbednost – “PDB d.o.o.”, pa da tako spojim sve blagodeti privatnog biznisa i državnog posla. A verujem da taj moj “PDB” ne bi morao da plaća ni PDV.

*Kako ste se pripremali za ulogu inspektora DB-a koji je pred penzijom, imajući u vidu da ste imali tesne rokove snimanja?

– Mogao bih sad da vam pričam priče da su pripreme bile duge i teške, da sam proveo dve godine sa inspektorima DB-a obilazeći kafane, splavove i opozicione političke skupove, prikupljajući informacije i slušajući policijske doušnike kako drukaju policijske saradnike i obrnuto, da sam se družio s kriminalcima i da sam dugo vežbao pucanje iz pištolja, da zadatak nije bio lak, ali da sam na snimanje došao potpuno spreman da mrko gledam, postavljam nezgodna pitanja, a po potrebi i da hapsim. Ali to ne bi bila istina, jer se nisam nešto posebno pripremao pre samog snimanja. Naime tajna dobrog kastinga je između ostalog u tome što već imate u sebi dobar deo onoga što vam je potrebno za konkretan lik.

*Nosi li vaš lik neki unutrašnji konflikt, koji vas navodi na razmišljanje, ili ima li neku osobinu koja je bliska vašoj ličnosti?

– Da, nosi niz ozbiljnih unutrašnjih konflikata, jer se bavi poslom koji podrazumeva surovost i beskrupuloznost, i često je u prilici da radi veoma ružne, pa i nečasne stvari. Ipak, s obzirom na to da nije baš sasvim hladan, proračunat i bez duše, Dušan ima trenutke presabiranja i napade savesti, kao i snažnu potrebu da zaštiti one koji su mu na neki način povereni na čuvanje i brigu. Inače, ja tu vrstu surovosti i beskrupuloznosti privatno nemam, ili bar tako mislim, ali umem da je prepoznam i dočaram. A ta druga strana ovog lika, taj zaštitnički nagon, je nešto što prirodno imam.

*Glavna junakinja serije je ambiciozna detektivka, koja ima šesto čulo, povezano s podsvesnim, odnosno, sa snovima. Koliko je vama lično zanimljiva ova sfera, bavite li se svojim snovima?

– Snovi su me oduvek zanimali i smatram ih ključnim proizvodom naše podsvesti. Mislim da su tu da nam prenesu poruke koje dolaze iz onog najintimnijeg i najintuitivnijeg dela naše ličnosti, da nam kroz simbole objasne nešto što nam je nejasno, a često i da nam reše probleme koji nas opsedaju na javi. Mislim da vredi uložiti vreme i trud u analizu snova, jer se iz njih može svašta saznati i zaključiti. Ne mali broj puta su mi u snu dolazila rešenja za sasvim konkretne probleme, s tim što to često ume i da se zaboravi, ako se ne pribeleži odmah po buđenju. Jer, ono što tako iznenada izađe iz dubine naše podsvesti ima tendenciju da se tamo brzo i vrati.

*Kako je izgledala atmosfera na snimanju serije?

– Bilo je pozitivno, konstruktivno i negativno. Pozitivno, jer je ekipa bila sasvim profi, a kad svako radi svoj posao kako treba, nema razloga za nervozu, za konflikt, nema nesporazuma. Konstruktivno, jer je rediteljski dvojac “Jeroš” otvoren da prihvati svaku dobru sugestiju koja ne remeti osnovni tok priče. A negativno, jer koliko znam nije bilo pozitivnih na prisustvo virusa tokom snimanja, što je bilo od suštinske važnosti. Priznanje za to, ali i za sve drugo što je bilo važno obezbediti, ide i čitavoj produkciji, na čelu sa Biljanom Prvanović (“Delirium”). Uložen je ozbiljan trud da se sve privede kraju na vreme i po planu, koliko je to uopšte bilo moguće u tako vanrednim, pademijskim okolnostima.

*Pretpremijera serije će biti na Paliću, a dobar deo nje je ovde sniman, kao i u Subotici. Kakav utisak je na vas ostavio ovaj kraj?

– Pre svega, ne mora da znači da je ovo kraj, za očekivati je da serija dobije i drugu sezonu. A sad ozbiljno – ja nisam nijednu svoju scenu snimao u Subotici, tako da nemam neposredni utisak sa snimanja odavde. Svakako je osvežavajuće videti Suboticu u seriji, jer je jako lep grad, koji se isto tako lepo i slika. A dodatnu draž radnji dodaju dijalozi na mađarskom, jer sve dobije neki internacionalniji, multikulturalni karakter. Jedva čekam da vidim i finalnu, titlovanu verziju, taman da pohvatam o čemu se u tim delovima priča, jer po licima glumaca deluje da je nešto baš zanimljivo i važno za dalji tok radnje.

Ekipa

Serija će zasad imati 10 epizoda a u njoj, pored LJubičića, igraju: Ivana Vuković, Drena Mušić, Stefan Vukić, LJiljana Blagojević, Ivana V. Jovanović, Ljubiša Milišić, Mirko Vlahović, Mario Knezović. Montaža je poverena Nemanji Ćeraniću,muzika Vladimiru Pejkoviću, scenografija Liviji Mikić, kostimografija Tatjani Strugar, a producenti su Biljana Prvanović i Srđan Dragojević.