Generalna proba tranzicionog strpljenja u Mladenovcu nije bila nepodnošljivo laka, ali je rezultirala trijumfom i publike i umetnika. Treće takmičarsko veče Pozorišnog festivala umalo da bude otkazano. Remont na elektrodistributivnoj mreži izazvao je nestanak struje u Centru za kulturu, pa su tek zajednički napori opštine, EDB-a i organizatora obezbedili ulazak u salu i ovako brojne publike. Kako je samo smeša pozorišnih iluzija i stvarnosti mogla da uredi, čekala se „Čekaonica“ Ateljea 212. Uz dug aplauz sa jedne, prava nagrada te večeri bio je poklon glumaca s druge strane Branke Šelić, Nebojše Ilića, Bojana Žirovića i Jelene Trkulje.
Hvale vredan gest bila je i spremnost umetnika pozorišta „Boško Buha“ da u očekivano istoj situaciji, dan posle, izađu na mračnu scenu. Festivalski koncept proširen ove godine dečjim predstavama doveo je u subotu u Mladenovac „Zmajovine pangaloge“. U savremenoj komediji Ivane Dimić prohodali su likovi iz pesama čika Jove Zmaja. Mada je poigravanje sa elektronaponom ostavilo salu u mraku svega nekoliko minuta, stekao se utisak da je u pitanju scenski „pangalozluk“. Samo je snalažljivost glumca Branislava Lečića nestanak struje povezala sa 1878, vremenom kada se radnja komada dešava.
– Nije moj gest bio samo vezan za publiku, već i za profesiju. Kada nešto počnem, onda to volim i da završim. Publika je došla da prisustvuje predstavi i to ne treba da zavisi od elektrodistribucije već od glumačkog umeća i magije. Mislim da smo, ma kako simbolično zvučalo, mi glumci gospodari tog trenutka. Sigurno nas nije mogao zaustaviti nedostatak struje niti civilizacijska nesavršenost. Ja bih i u mraku, da nije bilo tračka svetla, nastavio da igram. Publika, zahvaljujući glumcu, može da veruje da je sve živo i osvetljeno iako sedi u potpunom mraku – kaže Branislav Lečić, za ovu ulogu proglašen glumcem festivala Zvezdarište i dodaje: – Mi nemamo tako razvijenu hijerarhiju festivala. Zato postoje „glavni“ i „oni drugi“ festivali. Mislim da su festivali jedina ponuda publici u unutrašnjosti osim ako grad nema teatar. Festivali su jedna vrsta decentralizacije kulture u Srbiji. I treba ih podržavati jer održavaju lični pečat sredine u kojoj traju.
Vikend, repertoarski namenjen najmlađima obeležilo je i gostovanje lutkarske scene „Toša Jovanović“ sa predstavom „Guskalica“. Glumac i reditelj Jovan Caran odavno je iskoračio iz glume u rediteljske vode, ali pri tom sam kreira scenu i naročito lutke, po kojima je prepoznatljiv. Komad „Guskalica“ vrhunac je njegovog stvaralaštva jer je sve u predstavi napravljeno je od papira. Priča se dešava u crtežu, pa papir predstavlja samog sebe. „Guskalica“ je izvedena početkom prošle sezone ali je do sada Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ donela mnoštvo nagrada. Da je baš ova predstava dobar pokazatelj nužnih promena u ovom vidu pozorišne umetnosti, pokazuju uslovi rada, način prezentacije i odabrana tema, potvrđuje za naš list direktor lutkarske scene NP Toša Jovanović Vladimir Grubanov.
– Kod nas postoji ubeđenje da su lutkarske predstave namenjene isključivo deci . Međutim, mi smo napravili nekoliko predstava namenjenih odraslima od 70 ih godina „Igramo se Kandida“ prema Volteru, pa do nedavne predstave „Carevo novo odelo u zemlji čuda“ Željka Hubača. Lutkarstvo počiva na simbolu i metafori i svako može da razume njegov izraz i višeznačnost. Pitanje je da li za to ima uvek mogućnosti.
Kako kaže, Zrenjanin punih 55 godina ima profesionalno lutkarsko pozorište, pa i sreću da ga publika voli: – Sada je uz nas treća generacija, baka i deka koji su dolazili kao deca a sada dolaze sa decom svoje dece. Bez njih ne bi bilo ni tradicije. Za neke predstave postoji izuzetno interesovanje pa nam često stižu pozivi za gostovanja i festivale što na kraju preraste u stalnu saradnju. U Srbiji postoji svega sedam profesionalnih lutkarskih pozorišta što je nedovoljno za državu našeg formata. Naša uloga je i da ovu vrstu umetnosti, složićete se, dovoljno provokativnu, predstavimo sredinama koje nemaju prilike da se sa njom sretnu. „Guskalica“ se toliko dopala ovdašnjoj publici i organizatorima, da smo već dogovorili češća gostovanja lutkarske scene u Mladenovcu, a postoji i želja da se kroz neke oblike edukacije formira novo lutkarsko jezgro.
U skladu sa početkom, pozorište je nadjačalo život bar imenom sinoć izvedenog komada pozorišta „Boško Buha“, „Igra u tami“ Đorđa Milosavljevića u režiji Juga Radivojevića. Inspirisan pripovetkom Ive Andrića „Aska i vuk“, u kojoj se Aska plesom bori za život, Milosavljević je napisao ljubavnu priču iza koje stoji aktuelni problem trgovine ljudima. Glavne uloge tumačili su Tamara Dragičević, kojoj je ovo prvi profesionalni angažman, Vladica Milosavljević i Viktor Savić, Vuk Kostić, Nenad Nenadović, Borka Tomović, Igor Damnjanović. Pitanje odnosa žrtva – dželat, kao i pitanje praštanja, kojima se bavi predstava su goruća, kako na pojedinačnom tako i na grupnom nivou, o čemu je bilo reči na susretu sa publikom posle predstave.
Danas na Festivalu
U 17 sati: Dušan Kovačević, „Profesionalac“, režija Dušan Kovačević (Teatroteka „Nema tikve bez korena“ – svečana sala opštine Mladenovac, video projekcija); u 20 sati: Branislav Nušić, „Pokojnik“, režija Egon Savin – Narodno pozorište u Beogradu. Po završetku predstave biće upriličen razgovor sa autorima i akterima predstave na temu Estetika tranzicije, tranzicija estetike – Teatar u raljama tržišta u Galeriji „Foaje“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
