Jubilarna ceremonija u senci pritiska politike i atmosferi odlaska: Stevu Grabovcu svečano uručena NIN-ova nagrada za roman godine

Ceremonija u Sali Kolarečeve zadužbine,  osmišljena da bude glamurozna i da kroz prigodan vremeplov podseti na značaj nagrade koja se, uprkos svim godinama koje su nam „pojeli skakavci“ i turbulencijama koje je doživljavala i danas smatra jednom od najvažnijih u regionu, ipak je ostala u senci politike i odlaska dosadašnjih novinara i urednika NIN-a, što je, kako su izjavili i neki sagovornici Danasa, stvorilo  prilično tužnu atmosferu.

Oblak nad ovim događajem dodalo je i neizgovoreno pitanje zašto se ovogodišnji laureat, Stevo Grabovac, sinoć nije pojavio u emisiji „Utisak nedelje“  iako je tema bila upravo NIN-ova nagrada i kutura, i šta bi možda moglo da stoji iza takvog gesta pisca koji se ovim priznanjem upisao u istoriju.

Ceremoniju je „otvorio“ Milan Ćulibrk, koji je kao glavni urednik vodio NIN poslednjih sedam godina, podsećajući na njegov značaj u periodima kada je NIN bio svetionik novinarstva.

– Danima sam pokušavao da napišem prigodan govor i prvi put nisam uspeo. Zato ću govoriti ono što osećam. Pre nekoliko dana NIN je napunio 89 godina, NIN-ova  nagrada za najbolji roman se dodeljuje 70. put, a čeka nas poslednji, 3.815. broj koji će spremiti stari kolegijum, i onda odlazimo da pravimo novi nedeljnik. Morao sam to da vam kažem da ne biste čekali deset meseci informacije kao što smo ovih dana neke infomacije čekali deset meseci – rekao je Ćulibrk, aludirajući na presudu Apelacionog suda kojom su oslobođeni okrivljeni za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, a objavljena je gotovo godinu dana od donošenja.

– Ne volim rastanke, ne volim oproštaje, hvala vam za sve. A možda je i dobro što sam sad otišao, jer ko zna, možda sledeće godine, na dodeli 71. NIN-ove nagrade, ne bih mogao sam ni da se popnem uz ove stepenice – duhovito je Ćulibrk završio svoj govor.

Tamara Mitrović, članica NIN-ovog žirija, podsetila je još jednom zbog čega je „Poslije zabave“ Steva Grabovca najbolji roman koji je zaslužio NIN-ovu nagradu:

– Bez prisustva literature smrt jednog deteta negde u svetu ne bi imala veći značaj od smrti neke životinje negde u planini, citat je koji je koristio Kiš. A pedeset godina posle Kišovog citata smrti dece i dalje su manje značajne od smrti zaklanih životinja, pa se iznova dovodi u pitanje ideja da literatura daje smisao – izjavila je Mitrović..

– Da li literatura uopšte sme takvu smrt da osmišljuje? Stevo Grabovac je ne osmišljava, već je otkriva, pripovedajući o njoj. U ovom antiratnom romanu jezgro priče jeste o gladi za ljudskim profitom, za nekažnjenim činjenjem zla. Ovde se pletu priče o preskočenoj generaciji, njenom kolektivnom sećanju, o ocu, o porodičnom nasleđu, o košmarima savesti, najzad i o samom pisanju. Zlo je zlo. Posle zla ostaje samo tišina. posle romana ostaje samo ćutanje – istakla je Mitrović.

Nagradu 70. laureatu uručila je Danica Vukićević, prošlogodišnja dobitnica NIN-ove nagrade, a Grabovac je svoje obraćanje započeo zahvalnošću i uzvinjenjem što je bio primoran da otkaže sva gostovanja u medijima, zbog premora tokom prethodnih desetak dana.

– Ovu knjigu sam pisao dugo, možda i predugo. Nastajala je u samoći i tišini, u jednoj hladnoj sobi. Stavila me je pred iskušenja i postavila je pred mene pitanje zla i njegove prirode. A naivno misim da rešenje naših problema leži u ljubavi – objasnio je Grabovac, dodajući da eto, sada stoji u društvu velikij književnih imena.

– Nedostojan sam onih koji su stajali ovde, na mom mestu, koje nisam samo čitao, već sam od njih i učio da pišem. Došao sam iz anonimnosti, iz neke poluanonimne književne produkcije i zato je ovo priznanje i zasluga mom izdavaču. Oni su pokazali veru u mene kad je nisam ni sam imao. Kad se pogase ova svetla, kad se ovaj spektakl, kao i sve u životu prođe, pisac ostaje sam u svojoj samoći. A ona svaki put postaje sve veća i veća.

Sudbina pisca na ovim prostorima, prema rečima Grabovca, jeste da je prepušten svojoj samoći. Hvala vam što ste prepoznali priču jednog pisca koji dolazi iz druge sredine, koji piše o marginalizovanim likovima i događajima, jednostavnošću priče o ovim sumanutim vremenima. Nagradu posvećujem uspomeni na roditelje. Ovde sam stigao zahvaljujući njima – rekao je Grabovac, dok je glumac Bojan Žirović na kraju ceremonije pročitao odlomak iz romana „Poslije zabave“.

Na pitanje Danasa zašto se nije pojavio u „Utisku nedelje“, i zašto je svoje učešće otkazao samo sat – dva pre početka emisije, Stevo Grabovac je izjavio:

– Kasno sam stigao u Beograd, bio sam jako prehlađen i nisam se osećao dobro. I kao što sam rekao, morao sam da se pripremim za uručenje nagrade danas, tako da, nažalost, nisam stigao – objasnio je Grabovac.

O tome kako vidi ovaj događaj za Danas govori pisac Dragan Velikić, dvostruki laureat NIN-ove nagrade (2008. i 2016.),  koji je uz pisca i izdavača Gojka Božovića sinoć bio učesnik „Utiska nedelje“.

– Tema emisije je bila NIN-ova nagrada i kultura, i zaista je bio problem što je Grabovac kasno javio da neće moći da dođe. Pročitao sam njegovu knjigu, Grabovac je apsolutno dobar pisac, ali onda se dešava nešto što je prilično teško objasniti. Sat – dva pre početka emisije saznajemo da neće doći. Ne bih to mnogo komentarisao, ali taj gest nije u redu prema Gojku Božoviću, premi meni i samom „Utisku nedelje“ – kaže Velikić.

Naravno, kako objašnjava, kad čitaš ili pišeš za Vreme, Novi Magazain, Danas, Nedeljnik, NIN kakav je do sada bio, i kad se pojavljuješ u „Utisku nedelje“, da si obeležen od vlasti i njenih promotera.

– Ne bi Grabovac u emisiji morao da govori o politici da se pojavio, Ali, šta god da se priča, njegova knjiga je toliko nabijena, sjajna, i u kontekstu te knjige i svega što piše u tom romanu, to je politički vrlo kritički. Prosto, ne može se pričati o njegovom romanu a ne uzeti u kontekst prostor, i užas koji postoji i koji indikuje ovaj režim, svejedno da li je sa ove ili one strane Drine. Knjiga „Poslije zabave“ je o ovom vremenu i užasima koje živimo, i to je verovatno razlog što Grabovac nije došao u „Utisak nedelje“.  Naravno, to ipak nije bilo lepo prema nama. Da se makar popodne javio, bilo bi to ne malo, nego mnogo drugačije – objašnjava Velikić.

Kakva je sudbina NIN-ove nagrade u kontekstu kolektivnog otkaza dosadašanje redakcije NIN-a, i svih novih cenzorskih poteza vlasti prema nezavisnim novinarima i medijima u poslednjih mesec dana, Velikić kaže:

– Ne želim da budem mračan, ali meni ova ceremnija ima ukus opela NIN-ove  nagrade. Nezahvalno je prognozirati, ali NIN-ova nagrada je, naravno, povezana sa redakcijom NIN-a , jer ona određuje članove žirija. Kada je NIN slobodan onda je i žiri slobodan, a poslednjih jedanaest godina NIN je bio nikad bolji. Nagrade su zaista dodeljivane, mada će, naravno, uvek biti komentara, dobrim psicima, niko tu nije zalutao.

Najvažnije je pitanje, kako navodi Velikić, zbog čega je redakcija koja je pravila tako odličnu novinu morala da ode.

– Znači da postoji politički, ne samo pritisak, nego i jedna politička klima koja je onemogućavala da NIN opstane sa takvom redakcijom. I šta sada – da li treba da poverujemo da nije bilo pokušaja političkog disciplinovanja, i da je ova sjajna redakcija tek tako otišla, a znamo da se tim koji pobeđuje ne menja.

Na naše podsećanje da je i u 90-tim godinama NIN  imao turbulencije i periode političkog mraka upravo pod ovom istom vlašću (iako su se njeni čelnici samo „presvukli“ novim imenom stranke), koji su uticali i na izbor laureata NIN-ove nagrade za roman godine, Velikić kaže:

– Zaista su se tada dešavali „čudni dobitnici“ NIN-ove nagrade. Neću da budem baš „crna vrana“, ali mislim da se ova nagrada i njen ugled gasi. Verujem da će opstati onoliko koliko još traju mandati žirija koji je izabrala redakcija koja je napustila NIN.  Nekim članovima je, doduše, istekao mandat, nekima nije, ali sam pesimističan. Mislim da je ova ceremonija danas bila kao neko opelo, tužna posveta NIN-ovoj nagradi i onome što je predstavljala poslednjih jedanaest godina – smatra pisac Dragan Velikić.

Velika Sala Kolarca danas je bila ispunjena do poslednjeg mesta, a među onima koji su došli da isprate ceremoniju bile su brojne ličnosti iz našeg javnog života, i zanimljivo, najmanje pisaca.

NIN-ova nagrada za ličnost godine

Danas su svečano uručene i NIN-ove nagrade za ličnost godine –  tužiteljkama Bojani Savović i Jasmini Paunovič, i majoru policije Katarini Petrović. Zbog poštovanja zakona, procedure, i visoko moralnog odnosa prema svojim profesijama one su doživele i još doživljavaju kazne i teror režima, ali i njihive porodice, kako su objasnile na današnjoj ceremoniji.

O hrabrom profesionalnom gestu ovih izuzetnuh žena emitivan je kratak film, a nagrade su im uručili Milan Ćulibrk i novinar Vuk Cvijić. Zahvaljući se na priznanju vrlo emitivnim rečima,  Bojana Savović,  Jasmina Paunović i Katarina Petrović posebno su pomenule novinare  i medije koji su sve vreme bili uz njih i davali im podršku – NIN, BIRN, Vreme, Nova S, N1, Danas.

– Ovo je nagrada je za sve nas, za tužioce, sudije, advokate, jer se borimo za bolje pravosuđe. Zato je podjednako vaša koliko i naša – izjavile su laureatkinje.

A na pitanje Danasa Milanu Ćulibrku da li je prema onome što se događa posle decembarskih izbora moguće da i iduće godine neki slični hrabri profesionalci  dobiju nagradu NIN-a za ličnost godine, Ćulibrk je rekao:

– Ne znam, ali sumnjam!

Aleksandar Timofejev: Nije vreme za veliku priču

Publici se obratio i novi glavni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev, koji je istakao da je NIN stariji od svih nas, ali i da nije vreme za preveliku priču:

– Čestitam dobitnicama Nagrade za ličnost godine i za roman godine. NIN je stariji od svih nas i trajaće. Novoj redakciji NIN-a i kolegama koji odlaze da pokrenu novi nedeljnik želim sreću. Bolje je da nas na tržištu bude više. NIN će ostati iskren i objektivan magazin, a pre svega istinit. Nije vreme za preveliku priču, vidimo se sledeće godine na dodeli 71. NIN-ove nagrade – objasnio je Timofejev ležerno, kratko, i sa osmehom.