Jubilarni, deseti Mikser festival od 24. do 26. maja na više lokacija

Festival se organizuje u partnerstvu sa Programom ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, sa ciljem pokretanja Platforme za cirkularnu ekonomiju u Srbiji koja će otvoriti novo poglavlje u umrežavanju kulturnog, kreativnog i IT sektora sa stručnjacima za održiv razvoj.

Festival će biti održan na Donjem Dorćolu u saradnji sa postojećim tačkama urbane kulture kao što je Muzej nauke i tehnike, Dorćol platz, IT kompleks Levi9, novootvoreni Beogradski market.

– Filozofija održivog razvoja i cirkularne ekonomije jeste da se uvedu održivije prakse, koristi manje materijala a da se njima proizvede više i da se „ide na“ ponovno korišćenje materijala. Usredsredili smo se na sektore u kojima se koristi jednokratno plastika, tekstil, nameštaj, i sektor otpada od hrane – istakla je stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP Steliana Nedera i objavila da je, u cilju promocije eko dizajna, u saradnji sa Mikserom, otvoren poziv mladim dizajnerima iz regiona Balkana da pruže svoja održiva dizajnerska rešenja za bolje korišćenje proizvoda i resursa. Organizovane su i kreativne radionice za decu, kao i radionice koje se bave pitanjima recikliranja hrane.

– Početkom godine u Srbiji smo osnovali Laboratoriju za ubrzanje dostizanja ovih ciljeva i mesto za nove ideje, jednu od 60 Laboratorija za ubrzanje u svetu – kazala je Nedera.

– U Srbiji postoji toliko kreativnosti da čak ni pomoć nije presudna mladim ljudima, već razumevanje i podrška – smatra ministar zaštite životne sredine Goran Trivan. On je „u ime države“ rekao da je čitava Mikser porodica najbolji dokaz koliko nijedna država ne može bez civilnog društva.

– Na istoriji Miksera vidimo kako društvo može da se menja u boljem pravcu, pravcu svetskih i evropskih vrednosti. Cirkularna ekonomija ili, kako je zovem, zelena ekonomija donosi buduće vreme – naglasio je Trivan i ukazao na to da „nema zaštite životne sredine bez cirkularne ekonomije i ukoliko se najbolje ideje ne primene“.

– Od 1972. godine, od Stokholma, pokušavamo da rešimo pitanje održivog razvoja i nismo u tome uspeli. Rezultat toga, uprkos pomacima, jeste da se Planeta i dalje zagreva. Srednja godišnja temperatura i dalje raste. Ako nastavimo ovako, pogušićemo se i spržiti – istakao je Trivan i dodao da još uvek ima nade da to promenimo, ako promenimo sebe, a ne samo tehnologiju.

Kreativna direktorka festivala Maja Lalić istakla je da su pre četiri godine, kada su gledali u lice izbegličkoj krizi, postavljali ista pitanja – šta može umetnik da učini.

– Završili smo u poziciji pokretača i upravljača jednog od najaktivnijih centara za pomoć izbeglicama na celoj balkanskoj ruti, poznatoj kao Miksalište. To je naša civilizacijska borba – kazala je Lalić i dodala da su iz tog iskustva izvukli zaključak da mogu mnogo da učine i na temu ekonomije, koja im nije usko stručna. Skrenula je pažnju da se putem neformalne platforme sticanja znanja, umrežavanjem, alternativnim modelom kretanja – biciklom, i pešačenjem, pa čak i deljenjem automobila, reciklažom hrane, urbanim baštovanstvom i održivim razvojem u svakodnevnom životu, može mnogo postići na polju cirkularne ekonomije.

Ona je dodala da će Međunarodna konferencija, u okviru festivala, okupiti velika imena najzanimljivijih mislilaca, među kojima su ovdašnji Robin Food, Dalibor Mitijević, koji je napravio sistem distribucije viška hrane, i Rambo Amadeus, koji je, prema njenim rečima, mnogo više od konstruktora balkanske jedrilice na solarni pogon – neka vrsta anđela čuvara i savetnika.

– Još jedan biser koji imamo u našem gradu jeste gospođa Ivanka Milenković, koja je napravila jedan od prvih svetskih primera cirkularne ekonomije – proizvodnju gljiva na podlozi od biološkog otpada – istakla je Lalić i dodala da je ideja ovog projekta „okupljanje ljudi koji žive ono što pričaju“, tačnije, u praksi primenjuju ideje za koje se zalažu i doprinose ekološkoj dobrobiti planet.