Jugofuturizam – priča bez kraja

„Jugofuturizam je priča koja nema kraja, ali mislimo da je uprkos tome vredi ponovo započeti“, ističu u Zavodu i časopisu „Maska“, čije je novo izdanje o jugofuturizmu, pod nazivom „YUFU 2.0.“ dan ranije, takođe u Bitef teatru, predstavila urednica Pia Brezavšček.
Prema rečima uredništva, to je još jedan pokušaj „Maske“ u potrazi za budućnošću nakon njenog proklamovanog kraja, piše Seecult.

„Logično je da se najpre kopa u regionu – ali kako to učiniti, a ne uznemiriti mrtve? Kako naći zajedničko polazište i ponovo otvoriti jugoslovenski futuristički horizont u umetnosti i izvan nje? U časopisu pre svega dajemo glas tranzicionoj generaciji, koja nekadašnju zemlju poznaje više kao narativ, a manje kao iskustvo, ali kojoj očajnički treba perspektiva u vremenima kad je njen nivo u ekološkom i ekonomskom smislu skoro na nuli, naročito u regionu. Međutim, to ne znači da nismo kritični prema ideji jugofuturizma. Možda je on samo cinični ideal, zamka ili, u najboljem slučaju, utopija. Ali, šta možemo da izgubimo?“, kažu urednici časopisa koji donosi 14 teorijskih, umetničkih ili hibridnih priloga autora i autorki iz regiona.

Konferencija u Bitef teatru bila je treći takav događaj u organizaciji „Maske“, ovog puta u koprodukciji sa Bitefom, u nastojanju da se prostorno i generacijski proširi polje za razmatranje neiscrpnog koncepta jugofuturizma, koji već i kao termin evocira različita osećanja i nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Uz uvodnu reč Pie Brezavšček, uvodna izlaganja su podneli Borisav Matić – kritičar i dramaturg iz Srbije, regionalni i glavni urednik portala The Theatre Times, Hana Sirovica – spisateljica i urednica u oblastima izvođačkih i vizuelnih umetnosti, filma i kulture, novinarka i kourednica na portalu Kulturpunkt.hr, Vukan Marković – istoričar, mlađi naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i član Jugolab instituta u Beogradu, kao i Mladen Aleksijev – pozorišni stvaralac i pisac iz Sofije, suosnivač prve Nezavisne pozorišne asocijacije Bugarske – ACT (2009) i šef internacionalnog odeljenja Narodnog pozorišta „Ivan Vazov“.
Neka od pitanja pokrenutih u izlaganjima i diskusiji na konferenciji, održanoj na engleskom jeziku, bila su: Da li je jugofuturizam zamka ili rešenje? Zaborav ili pamćenje? Je li njegov cilj da se stvori nova zajednica ili samo izgovor za nju? Je li moguće proširiti ideju Juga izvan granica bivšeg komonvelta? Je li budućnost posle proglašenog kraja budućnosti tek utopija? Kako ostaviti ovaj pojam otvorenim tako da ga je moguće nastaniti?…

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica ranije je, najavljujući ovaj program, izjavio da projekat Jugofuturizam „podrazumeva projekciju jednog mogućeg zajedničkog kulturnog prostora iz vizure generacije koja je rođena u doba raspada Jugoslavije. Dakle, nije opterećena nostalgičnim sećanjima“.

„Ti mladi ljudi teže širem kulturnom prostoru nego što su naši nacionalni torovi. Naravno, kulturna saradnja na eks-ju prostoru već postoji, ali često kroz koprodukcije zasnovane na interesu. Koncept Jugofuturizma je jedna široka vizija, to nije merkantilni projekat“, rekao je Medenica.