Jugoslav Pantelić: Uzbudljive, provokativne, angažovane i poetične slike sveta na Internacionalnom festivalu etnološkog filma

Portugalski etnološki filmovi su u fokusu ovogodišnjeg festivala, kako za Danas navodi Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke i selektor programa, i 5. decembra će biti prikazana četiri portugalska dokumentarca – „Život koji poznajemo” rediteljke Kladije Ribeiro, „Božićna večera” Katarine Alves Kosta, „Kad se zemlja izmakne” Frederika Loba i „Kora” Klaudije Varehao. Pred publikom će biti 37 ostvarenja, od kojih je 25 dokumentaraca u takmičarskom programu.

– Izbor je napravljen na osnovu prijavljenih filmova kojih je bilo preko sto sedamdeset, prilično ujednačenog kvaliteta, što govori o težini izbora i o tome da se mnogi dobri filmovi, nažalost, nisu našli na programu. Odabranih dvadeset pet biće prikazano do osmog decembra, u četiri festivalska dana; po jedan dugometražni film i jedna grupa kratkometražnih i filmova srednjeg metra – kaže Pantelić, dodajući da se, kao u kod većine festivala, u selekciji moralo voditi računa o tematskoj i stilskoj raznovrsnosti, kao i tome da odabrani naslovi nude uvid u filmsko stvaralaštvo čitavog sveta.

– U slučaju ovakvog tipa festivala, ovo poslednje je naročito bitno i u tom smislu smatram da ovakva selekcija predstavlja bogatu paletu različitih podneblja, kultura i društvenih zajednica. Publika će tako imati prilike da vidi priče koje dolaze iz onih nama prostorno i kulturološki bližih krajeva, kao što su Mađarska, Španija, Poljska ili Rusija, ali i udaljenijih, kao što su Iran, Indija, Kina, Mijanmar, Siera Leone, Ekvador, Grenland i mnoge druge.

Bitno je istaći, smatra Pantelić, da selekcija u sebe uključuje i produkciono različite filmove.

– Imamo veliki broj studetnskih radova, filmova koji su snimljeni od strane još uvek neafirmisanih imena, kao i filmova koji dolaze od profesionalaca i već potvrđenih autora. U tematskom smislu, filmovi takođe zahvataju širok spektar. U nekim slučajevima radi se o onome što bismo rekli da je uže etnološka tema, koja ima za cilj da nam približi kulturu i način života određene zajednice, i u tom smislu se vodilo računa da je sa autorske strane odabran interesantan ugao, da je data ne toliko uobičajena perspektiva.

U drugim slučajevima, kako ističe, kroz prikaz zajednice prelamaju se i neka druga važna pitanja.

– Mnogi filmovi imaju i društveno-angažovanu notu, i težnju da preispistuju probleme sa kojima se određene etničke ili socijalne grupe suočavaju, koji najčešće proizilaze iz sukoba pojedinca sa zajednicom, kao i iz klasnog raslojavanja u savremenom ustrojstvu sveta. Iako se, u najširem smislu govoreći, radi stoprocentno o dokumentarnim filmovima, vodilo se računa o raznovsrsnosti žanrovskih i stilskih pristupa.

Tako imamo klasičnije izrežirane dokumentarne filmove, istraživačkog tipa, u kojima je akcenat na informaciji i jasnom izlaganju priče, ali ima nemali broj i filmova koji se kreću više ka posmatračkom pristupu, ponegde i poetskom, u kojima je važna atmosfera, filmove slobodnije forme i strukture, kao i hibridne radove koji više naginju eksperimentalnom nego dokumentarnom izrazu.

Kao ostvarenja koja na 33. IFEF ne bi trebalo propustiti, Pantelić izdvaja četiri dugometražna filma koji su možda i najbolji primer na kome se može ilustrovati sve o čemu je govorio.

– Film „Haraga“ reditelja Benjamina Rosta i Hisama Buraja u jednom angažovanom, komunikativnom i dinamičnom stilu daje prikaz sudbine izbeglica iz Severne Afrike. „Planeta Šljivova“ je film našeg autora, Vladimira Perovića, on donosi jednu pastoralnu sliku zajednice u selu Šljivova, koja se čini kao svojevrsna oaza u kontekstu današnjeg sve užurbanijeg i stresnijeg stila života koji teži i većem individualizmu i usamljenosti. „Zemlja“, poljske autorke Zuzane Solakievič, koja iza sebe ima respektabilan opus u ovoj vrsti filma, na poetski, blago eksperimentalan način, uz važnu ulogu muzike, bavi se pitanjem udela folklora i tradicije u savremenom poljskom društvu.

Film „Crno zlato“, japanskog autora, ali sa temom iz Indije, vizuelno je impresivan, strukturalno nekovencionalan, sa izraženim kontemplativnim ritmom. Sintagma iz naslova, crno zlato, metafora je za kosu, koja u određenim delovima Indije ima simboličnu, ritualnu, ali i ekonomsku vrednost. Autor Takaši Suđimoto, oko te glavne glavne ideje, plete širu priču kao jednu raskošnu pletenicu – navodi Pantelić.

Na naše pitanje koliko odrednica „etnološki filmovi“ možda stvara predrasude u nekom delu publike da ova ostvarenja nisu previše uzbudljiva i provokativna, Pantelić, koji je i član žirija 33. IFEF, kaže:

– Postoje takve predrasude, iako je istina potpuno suprotna. Pomenuti kvaliteti, u bilo kom filmu, uvek se nalaze u načinu obrade teme, u zauzimanju tačke gledišta i drugim autorskim odlukama. Etnološki film konkretno, određenu uzbudljivost stiče već time što prikazuje specifične kulture, zajednice i životne stilove, koji publici mogu biti nepoznati, a umetnička obrada toga onda dolazi kao dodatni kvalitet. Provokativnost takođe zavisi od pristupa, ova vrsta filma je čak veoma pogodna za ukrštanje raznih tema, koje navode na razmišljanje i potencijalne diskusije – ističe Jugoslav Pantelić.

O pobednicima i najboljim ostvarenjima festivala odlučivaće i Sandra Perović, Dejan Petrović i Miroslav Đurđević, koji su takođe članovi žirija, a 33. IFEF realizuje Etnografski muzej uz podršku Ministarstva kulture, pokrovitelj je portugalski Institut Kamoeš. partneri su Jugoslovenska kinoteka i RTS.

Kadijević, Karanović, Paskaljević…

IFEF će imati i „postfestivalski dan”, 9. decembra u Kino sali Etnografskog muzeja naše filmofile očekuje kultni igrani horor film „Sveto mesto” (1990), a pre projekcije biće upriličen razgovor s autorom ovog ostvarenja, legendarnim rediteljem Đorđem Kadijevićem.

Prema rečima Jugoslava Pantelića, on sa posebnim zadovoljstvom ističemo segment festivala koji podrazumeva projekcije igranih filmova iz istorije srpske kinematografije, čiji su narativi prožeti etnološkim motivima.

– Najpre treba pomenuti film „Virdžina“ Srđana Karanovića, čija je tema par ekselans etnološka, i koga će publika premijerno imati prilike da vidi u obnovljenom izdanju, s obzirom na to da je ovaj film najnovije digitalno restaurisano delo u okviru projekta A1 Kinoteka. Druga dva filma u ovoj grupi dele slično problemsko mesto, a to je sudar politike i ideologije sa uverenjima, načinom života i ustrojstvom zajednice. To su „Vreme čuda“ u režiji Gorana Paskaljevića, a po motivima romana Borislava Pekića, i „Doručak sa Đavolom“ u režiji Miroslava Mike Antića – ističe Pantelić.