Jugoslavu Panteliću ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar, svečano uručio Orden književnosti i umetnosti u rangu viteza 1Foto R. Radosavljević/Danas

Ministarstvo kulture Republike Francuske odlikovalo je Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza za 2021. godinu Jugoslava Pantelića, direktora Jugoslovenske kinoteke, umetničkog direktora i selektora Festa, srpskog predstavnika u koprodukcijskom fondu Euroimaž (Euroimage), a ovo visoko priznanje svečano mu je uručio večeras ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.

Na ceremoniji koja je upriličena u ambasadi Francuske u Beogradu, u svom obraćanju Panteliću, brojnim gostima i predstavnicima medija, Pjer Košar je istakao:

– Dragi Jugoslave Panteliću, veliko mi je zadovoljstvo da vam u ime ministarke kulture Francuske uručim Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza, a počeću kako je to uobičajeno, podsećajući na važne etape vašeg profesionalnog puta. Rođeni ste u Beogradu 3. jula 1969. i studirali ste komunikacije pre nego što ste se posvetili Sedmoj umetnosti, filmu. Kao novinar i filmski kritičar, bili ste autor brojnih intervjua sa zvezdama evropskog filma, posebno francuskog, koji inače i posebno volite. Realizovali ste više desetina televizijskih i radio emisija na temu filma. Kao umetnički direktor čuvenog Festa od 2014. godine, koji je u periodu Jugoslavije bio najznačajniji festival u regionu, otvoren ka zapadnom svetu i koji je i danas veliki festival Sedme umetnosti, neprekidno radite na tome da evropski i francuski film imaju zasluženo mesto – rekao je Košar, ističući da je Pantelić i član Evropske filmske akademije.

– Vi znate koliko snažno Francuska podržava filmsku industriju, posebno kroz koprodukcije na brojnim filmovima sineasta sa Balkana. Od 2016. ste direktor sjajne Jugoslovenske kinoteke, i organizovali ste brojne francusko-srpske susrete na temu filma, a 2018. godine podržali ste projekat „Kinotek“ sa Francuskim institutom i Gete institutom u Srbiji. Poslednji događaj ove godine je bio prilika da se okupe brojni predstavnici iz sveta filma iz čitavog regiona u prisustvu francuskog Nacionalnog filmskog centra – naveo je francuski ambasador.

Košar je podsetio da je Pantelić organizova brojne retrospektive posvećene velikanima francuskog filma, kao što je prošlogodišnji omaž Žanu Polu Belmondu.

– I večeras u Jugoslovenskoj kinoteci organizujete jedan događaj, posvećen nedavno preminulom sineasti Žanu Liku Godaru, osnivaču francuskog novog talasa. Znam da imate u planu i da u Beogradu budete domaćin čuvenoj glumici Izabel Iper, i da u njenu čast priredite izložbu i seriju projekcija nenih filmova, a i mi ćemo Vam u tome pomoći. Vi ste neumorna spona između Francuske i Srbije, i drago mi je zbog duge i trajne saradnje koju ste istkali za Pariskom kinotekom i francuskim Nacionalnim institutom sa audiovizuelne umetnosti – rekao je Košar, dodajući da je za njega veliko zadovoljstvo i da se oseća počastvovanim što je sticaj okolnosti vezan za pandemiju učinio da njemu pripadne dužnost da Panteliću uruči ovo odlikovanje.

Svečani događaj u ambasadi Francuske okupio je večeras uglavnom predstavnike naše filmske umetnosti, koji su burnim aplauzima podržali Pantelića.

– Za mene je velika čast što primam ovo visoko odlikovanje. Vrlo sam srećan što ono dolazi iz Francuske, kolevke filma, čija me je kultura sa srpskom, odnosno jugoslovenskom, najviše oblikovala i to još uvek čini. Opisati značaj, ulogu i uticaj francuske kulture prosto je nemoguće. Suzimo li ove okvire isključivo na sedmu umetnost, odgovor bi bio isti – rekao je Pantelić, dodajući i jednu „epizodu“.

– Nedavno sam se vratio iz inostranstva sa uglednog filmskog festivala u čijem je programu, prema mom mišljenju, kvalitativno dominirao film iz jedne male afričke kinematografije. On je nastao uz veliku pomoć Francuske, čija je kinematografija, više nego ijedna druga, okrenuta svetskim umetnicima i van svojih granica. Rezultati takve vrste saradnje na najbolji način pokazuju kako umetnost koju stvara čovek briše globalne granice koje je opet nacrtao neki drugi čovek. Umetnost je neraskidiva veza između ljudi. Tako je bilo i biće, a na to posebno treba podsećati kada naiđu teška vremena, kao ova čiji smo savremenici – istakao je Pantelić.

Kao filmski kritičar i novinar, kako je podsetio u svom obraćanju, intervjuisao je zaista veliki broj francuskih filmskih stvaralaca, predstavljao nove autore i glumce ovdašnjoj javnosti, i imao privilegiju da upozna mnoge autore, o čemu kao dečak u mraku bioskopske sale Jugoslovenske kinoteke nije mogao ni da sanja.

– Kasnije, kao urednik filmskog programa i festivalski selektor, imao sam privilegiju da nastavim u istom pravcu, koji se nije promenio ni na mojoj aktuelnoj poziciji direktora Jugoslovenske kinoteke, srpskog filmskog arhiva. Kao umetnički direktor Festa, Beogradskog međunarodnog filmskog festivala, za sledeće, 51. izdanje, sa zadovoljstvom mogu da obećam i izuzetne filmove francuskih autora i francuskih koprodukcija, među kojima će biti i onih stvaralaca čija ćete dela prvi put upoznati na narednom Festu. Za kraj, želeo bih još jednom da zahvalim Ministarstvu kulture Francuske, svima vama i pre svega svima koji su stvarali i stvaraju umetnost, jer oni su zvezde vodilje koje ćemo slediti i mi i oni koji dolaze na putu ka svetu boljem od ovog kakav je danas – rekao je Pantelić.

Posle oficijelne ceremonije, program je nastavljen u Jugoslovenskoj kinoteci, gde su ambasador Francuske Pjer Košar i Jugoslav Pantelić svečano otvorili ciklus „Velikani svetskog filma“, posvećen ovog meseca Žanu Liku Godaru (1930-2022).

Podsećajući na značaj dela reditelja koji je svrstan među najveće autore 20. veka, večeras je prikazan njegov film „Prezir“ (1963), sa Brižit Bardo i Mišelom Pikolijem u glavnim ulogama.

Od 13. do 16. oktobra pred našim filmofilima biće izbor iz opusa slavnog i kontroverznog velikana, koji je, kako je staknuto večeras, krajem ’50-ih i tokom ’60-ih godina prošlog veka radikalno promenio pogled na filmsku umetnost u svetu.

Na programu su Godarovi filmovi iz tog perioda – „Do poslednjeg daha“ (1960), „Živeti život“ (1962), „Neobična banda“ (1964), „Ludi Pjero“ (1965)…

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari