Jugosloveni i Amerikanci od Apola do „juga“

Koristeći kao polaznu tačku bogatu foto-arhivu Muzeja, publici na društvenim mrežama predstavljen je tok jugoslovensko-američkih odnosa kroz različite dekade, od četrdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka.

„Cilj nam je bio da prikažemo sadržajnost odnosa Sjedinjenih Američkih Država i Jugoslavije, koji su kroz istoriju, naročito u periodu Hladnog rata, imali globalni značaj. Susreti Josipa Broza Tita sa američkim predsednicima i visokim državnicima svakako najbolje ilustruju političke odnose dve države, dok prijemi filmskih zvezda, astronauta, novinara i drugih uglednih ličnosti slikovito prikazuju bogatu kulturnu saradnju Amerike i Jugoslavije“, ističu iz Muzeja Jugoslavije i Centra za američke studije.

Izložba je realizovana u periodu od 1. marta do 1. maja 2021. godine na stranicama u okviru društvenih mreža Muzeja i Centra. Njenu završnicu čini digitalni katalog, koji će od petka, 21. maja, biti slobodan za preuzimanje sa sajta Muzeja Jugoslavije, a u kome se nalaze prošireni tekstovi i selekcija vizuelnog sadržaja koji čine onlajn postavku „Jugoslovensko-američki odnosi kroz foto-objektiv“.

JUGO AMERIKA

Američki preduzetnik Malkolm Briklin je sredinom osamdesetih posetio Zastavu i ubrzo se odlučio za uvoz „juga“ u SAD. Osnovao je preduzeće „Yugo-America“, a prva isporuka automobila stigla je 1985.

„Jugo“ se prodavao za 3990$ i bio je najjeftiniji automobil na tržištu SAD. Briklin je verovao da će, pre svega, mladima, ali i porodicama kao dodatno vozilo, biti privlačan jedan ovako mali i praktičan automobil, a preduzeće „Yugo-America“ u jednom danu prodalo čak 1050 vozila. Međutim, „jugo“ se ubrzo ispostavio kao automobil koji se brzo i lako kvari, pa je do kraja osamdesetih i prekinut izvoz u SAD.

APOLO 8

Na fotografiji (11. 9. 1969) Tito i Jovanka Broz posmatraju komandnu kapsulu „Apola 8“, prve letelice sa posadom koja je kružila oko Meseca, dok je skroz desno Frenk Šekspir, direktor Informativne agencije SAD.

ARMSTRONG, KOLINS I OLDRIN

Samo tri meseca po završetku misije Apolo 11, Nil Armstrong, Majkl Kolins i Edvin Oldrin posetili su Jugoslaviju. Astronauti su u Beogradu dočekani s ovacijama 18. oktobra 1969, a ovaj događaj je tada opisivan i kao „najveći doček u istoriji Beograda“.

Astronaut Nil Armstrong je prilikom susreta sa Josipom Brozom Titom rekao i sledeće: „Za mene je posebno zadovoljstvo što sam došao u Jugoslaviju. Moj prvi naučni eksperiment koji sam još kao đak izvršio u školi bila je izrada modela jednog pronalaska Nikole Tesle.“

Zanimljivo je da je Armstrong, prilikom svečanog ručka, zatražio Titov autogram koji je dobio na restoranskom meniju. Astronauti su jugoslovenskom predsedniku uručili mikrofilm načinjen prilikom sletanja na Mesec.

SA HOLIVUDSKIM ZVEZDAMA

Tito je 1971. prilikom putovanja kroz SAD posetio i Los Anđeles. Na prijemu u hotelu Plaza, priređenom u njegovu čast, dočekali su ga Kirk Daglas, Čarlton Heston, Širli Meklejn, Karl Malden, Rok Hadson i Li Marvin.

NIKSON U BEOGRADU

Ričard Nikson bio je prvi američki predsednik koji je posetio Jugoslaviju (1970). Poseta je protekla u srdačnom tonu – po dolasku u centar Beograda prvo je iz kola pozdravljao okupljene građane, a zatim je na Terazijama izašao iz vozila, prošetao se i rukovao sa prolaznicima.

RIČARD BARTON I SUTJESKA

Ričard Barton i Elizabet Tejlor bili su česti gosti Tita i Jovanke Broz tokom snimanja „Sutjeske“ početkom 1970-ih. Barton je Tita smatrao najuglednijim državnikom novije istorije, ističući da je oduvek želeo da igra jednu tako snažnu ličnost na filmu. Kada su novinari upitali Ričarda Bartona kako se osećao kada mu je ponuđena uloga Tita u filmu „Sutjeska“, rekao je: „Blago rečeno – uplašio sam se.“ Izjavio je i da se savetovao sa svojom suprugom, Elizabet Tejlor, pre nego što je prihvatio ulogu.