Biblioteka Olge Dobrović, Zlatni pečat Mikiju Manojloviću, remek dela na 26. Festivalu Nitratnog filma: Jugoslovenska kinoteka obeležava jubilej

Biblioteka kinoteke će 6. juna zvanično dobiti ime svoje osnivačice Olge Dobrović ((1903-1994), koja je napravila najveću zbirku filmske literature u ovom delu Evrope i jednu od najbogatijih u svetu. Tog dana svečano će biti uručen Zlatni pečat za doprinos filmskoj umetnosti novom laureatu ove nagrade, glumcu Predragu Mikiju Manojloviću, a iste večeri u 20 h svečano će biti otvoren i 26. Festival Nitratnog filma.

Dan Kinoteke, 6. jun, ove godine će obeležiti i Pošta Srbije, koja će predstaviti poštansku marku objavljenu povodom njenog jubileja.

– Naša biblioteka, koja je jedinstvena u regionu i nudi zaljubljenicima u film sva znanja i saznanja o sedmoj umetnosti, s ponosom će poneti ime žene koja ju je osnovala, ali i prevazišla posao bibliotekara. Olga Dobrović je uspevala da u toj biblioteci spoji mlade autore koji će kasnije obeležiti našu kinematografiju. Mislim pre svega na poznanstvo Branka Vućićevića sa Želimirom Žilnikom i Dušanom Makavejevim. To je od ove biblioteke činilo ne samo prostor u kojem stanuju knjige o filmu, već i mesto koje deluje kao svojevrsni kreativni hab – rekao je Pantelić.

– Ona nije samo osnovala biblioteku i brinula se o njoj, već ju je učinila jednim od najbitnijih mesta za proučavaoce filma kod nas. Biblioteka pod njenom upravom bila je mesto susretanja i razmene ideja, a sama Olga Dobrović nastupala je kao spona između svih onih koji su tragali za znanjem o filmu. Kao veliki poznavalac filmske literature, ali i umetnosti i kulture uopšte, bila je „nezvanični pedagog” čitavoj generaciji filmskih teoretičara, ali i autora, kao što su Vlada Petrić, Dušan Stojanović, Vladeta Lukić, Vladimir Pogačić i mnogi drugi – podsetio je Pantelić.

Uz proglašenje novog imena Biblioteke kinoteke biće otvorena i izložba posvećena Olgi Dobrović, koju su priredili kustoskinja Irina Kondić i novi rukovodilac Biblioteke Radiša Cvetković.

Govoreći o laureatu Zlatnog pečata, direktor Kinoteke je istakao da je Miki Manojlović odavno zaslužio ovo priznanje, i da je važno što će ga primiti upravo na jubilarnu godišnjicu Kinoteke. U čast laureata, tradicionalno, organizovana je i retrospektiva filmova u kojima je glumac čija karijera ima i evropske razmere ostvario nezaboravne uloge. Retrospektiva obuhvata 13 naslova iz različitih faza karijere Mikija Manojlovića, kako iz domaćih, tako i stranih produkcija.

Pod sloganom Nitrat 26, festival će svečano biti otvoren ostvarenjem „Kraljevina Jugoslavije“, najavio je Aleksandar Saša Erdeljanović, direktor Arhiva Kinoteke, selektor festivala i njegov inicijator, a do 16. juna naši filmofili imaće priliku da vide izvanrednu ponudu od 42 filma iz 22 kinematografije, iz Evrope, Azije i Severne Amerike, koji dolaze iz ukupno 36 institucija. Kao i svake godine, I ove godine, festival će ugostiti tridesetak profesionalaca iz sveta filmskih arhiva, kinoteka i srodnih ustanova.

Jedna od stvari koje privlače najveću pažnju je, kako je istaknuto, program „Drugi o nama“, pa će i otvaranje festivala biti u znaku filmskog materijala koji je višestruko bitan. Britanac Džon Kinsmen 1937. godine prolazi i snima kroz Kraljevinu Jugoslaviju s delegacijom vojnih veterana sa Solunskog fronta, koji idu na otvaranje Spomen-kosturnice na 25. godišnjicu Kumanovske bitke.

– Kinoteka Savoj, osnovana 90-ih godina 20. veka, dobila je celokupnu kolekciju Kinsmena, koji je bio istaknuti biznismen i pasionirani snimatelj, kasnije i veteran Drugog svetskog rata. Kinsmen je imao kameru u boji, što je bilo retko 30-ih godina. Pratio je delegaciju francuskih veterana koja je obišla celu Jugosloviju. Krenuli su od Trsta preko Ljubljane, Zagreba, Beograda i došli u Makedoniju, gde su obilazili sve gradove i putovanje završili na Zebrnjaku kod Kumanova, gde je otkriven veličanstevni spomenik posvećem srpskim junacima koji su oslobodili staru, južnu Srbiju – objasnio je Erdeljanović.

– Na tom skupu, na koji su došli učesnici iz svih krajeva Jugoslavije, bili su mnogi značajni ljudi. Prepoznaće se i Kosta Pećanac, general Ljubomrir Marić koji je tada bio načelnik Generalštaba, a ono što je nama najznačajnije, velika heroina Milunka Savić je bila u centru pažnje. Ovaj film je bitan i sa istorijskog aspekta, jer prvi snimci Milunke Savić za koje smo do sada znali su iz 50-ih godina, kada je već bila dosta stara, a ovde je još u dobrim, zrelim godinama.

Prema njegovim rečima, značajan je i deo filma iz Skoplja, gde je bila centralna manifestacija proslave 25. godišnjice oslobađanja južne Srbije.

– Tu je bio i knez Pavle i Milan Stojadinović, celokupna vlada, predsednik Skupštine Stevan Ćirić. Delegacija se zatim vraća preko Beograda, a mi gledamo mnoge lepe kadrove iz više gradova. Ovo je zaista fantastičan film i sa estetskog i sa filmskog aspekta, a traje blizu četrdeset minuta – istakao je Erdeljanović.

Iste večeri, 6. juna u 20 h, biće prikazan i nedavno ponovo ’iskopani’ holivudski klasik „Junaci pakla“ iz 1929, velikog reditelja Vilijema Vajlera.

– On je malo pre toga stigao iz Švajcarske u Ameriku i snimao je niskobudžetne vesterne, a zatim je dobio šansu da napravi novu verziju filma „Tri kuma“ koji je pre toga snimio Džon Ford. Mlađa publika zna za film „Tri muškarca i beba“, a ovde je reč o tri bandita koji u pustinji sreću majku na samrti koja ih moli da njeno tek rođeno dete odvedu u grad. Ovaj film je remek delo. Prošle godine je prikazan na otvaranju festivala u Pordenoneu i doživeo je višeminutne aplauze – izjavio je Erdeljanović.

Festivalski program Drugi o nama premijerno će prikazati i film „Na Svetoj Gori“. Kinematografska sekcija francuske vojske 1917. godine snimila je najznačajnije manastire na Svetoj Gori, među kojima je i Hilandar.-.

– Ovo je tim značajnije jer su do sada prvi materijali iz Hilandara koje smo videli bili iz 1970. godine. U istom programu su i nemački „Od Kosova polja do Ohrida“, zatim poljski i češki dokumentarci sa Jadrana, sa retkim snimcima Trebinja – naveo je Erdeljanović.

Plakat 26. Festivala Nitratnog filma inspirisan je čuvenim ostvarenjem „Čovek sa filmskom kamerom“ Dzige Vertova, čija će restaurirana verzija na ovom festivalu imati prvu premijeru izvan Rusije.

– Naš prijatelj Nikolaj Izvolov, jedan od vodećih ruskih filmskih arhivista uspeo je da dođe do originalne muzičke partiture u državnom arhivu u Krasnogorsku. Našao je negative i slike i tona. Radi se o jednom od najznačajnijih dokumentarnih filmova svih vremena. Zaista je čast da se naš festival završava upravo tim filmom – istakao je Erdeljanović.

Tu je i niz drugih premijera, kao što je nedavno pronađeni film „Pariski Apaši“, jedna od prvih francusko-nemačkih koprodukcija iz 1927. godine, u kojoj igra slavni Šarl Vanel, zatim „Mala Dorit“ prema romanu Čarlsa Dikensa, začudo ekranizovanog u Nemačkoj 1934, u režiji Čeha Karla Lamača i sa njegovom suprugom, glumačkom zvezdom Ani Ondra. A na zapaljivoj traci iz fonda Jugoslovenske kinoteke ići će američki „Uspavljujući udarac“ iz 1919. godine s tadašnjom zvezdom Čarlsom Rejom.

Urednica programa Jugoslovenske kinoteke Ksenija Zelenović pozvala je sve filmofile da iskoriste jedinstvenu priliku da tokom 11 dana, od 6. do 16. juna, na velikom ekranu vide ovaj izbor ostvarenja iz istorije svetske kinematografije. Zelenović je najavila i planove za naredni period: za početak jeseni u toku su pripreme dve retrospektive povodom stogodišnjice rođenja dvoje velikih glumaca – Lorin Bekol i Marčela Mastrojanija. Za kraj oktobra u planu je kompletna retrospektiva još jednog velikana, reditelja Bilija Vajldera, koja obuhvata i filmove koji ovde nikada nisu viđeni.

A kako je istakao Jugoslav Pantelić, nastavlja se projekat A1 Kinoteka: u toku je digitalna restauracija filmova „Šest dana juna“ Dinka Tucakovića i „Virdžina“ Srđana Karanovića.