Julijana Šulović o Guarneri festu: Ko ima sluha za ideju prijateljstva kroz muziku – dobrodošao je

Kroz ovu školu je prošlo preko 500 vrsnih muzičara koji nastupaju na svetskim scenama. Poenta ovih muzičkih susreta je da se talentovanim učenicima i studentima omoguće dodatne pripreme za takmičenja, koncerte i razvoj njihovog potencijala mimo školskog programa. Od 2008. kada sam im se pridružila kao pijanista, započeli smo i seriju završnih koncerata polaznika, koji su bili sjajno posećeni i propraćeni od strane medija. Želja nam je bila da sav taj zajednički trud preraste u festival, koji bi bio deo kulturnog života naše zemlje i podsticaj mladima i kolegama profesorima. Guarneri fest, pored takmičenja mladih i večernjeg muzičkog programa, omogućava najboljima da u finalu nastupaju sa profesionalnim Kamernim orkestrom 13 gudača, pod dirigentskom palicom maestra Srđana Sretenovića, što ga razlikuje od ostalih sličnih manifestacija – ovako o nedavno održanom prvom Guarneri festu, takmičenju mladih gudača, govori pijanistkinja i profesorka klavira Julijana Šulović, jedna od osnivača ovog festivala.

Festival je, na zamisao profesora Vladimira Markovića, trebalo da bude održan još pre dve godine, ali je otkazan zbog pandemije.

U međuvremenu, manifestacija i njeno prvo izdanje još podrobnije su promišljeni, a ove godine krenulo se u njenu realizaciju.

* Koliko su uopšte za učenike muzičkih i umetničkih škola važna takmičenja od samih početaka i da li je u pitanju samo „odmeravanje snaga“ i pozicioniranje u umetničkom svetu ili je važno i nešto drugo?

– Takmičenja su potrebna pre svega zbog ličnog razvoja svakog učesnika. Osim „odmeravanja snaga“, važna je i intenzivna priprema kandidata, koja im donosi širenje sopstvenih potencijala. Posle svakog takmičenja danas, bolji smo od samih sebe juče…

* Za svoj festival odabrali ste otmen ambijent nekada kraljevske Banje Koviljače i u njoj čuveni, sada rekonstruisani prostor tzv. Kur salona – koliko je upravo ovo mesto bilo podsticajno za pokretanje Guarneri festa?

– Predivni Kur salon je svojevrsni vremeplov naše istorije i kulture. Zahvaljujući trudu Vlade Republike Srbije i uz saglasnost predsednika Aleksandra Vučića ovaj prostor je povratio svoj pređašnji sjaj i postao inspiracija umetnika da mu udahnu dušu kroz muziku. Kur salon ima potencijal da postane vrhunska koncertna dvorana. Beogradska filharmonija je u prethodnom periodu uspešno gostovala u ovom inspirativnom prostoru.

* Dovođenje jednog festivala u mesto daleko od centara poput Beograda i Novog Sada znači i negovanje ukusa publike u tom mestu i često proklamovanu tzv. decentralizaciju kulture. Koliko vam se publika u Banji Koviljači obradovala, imate li utisak da im je nedostajalo upravo nešto tako poput Guarneri festa?

– Kultura nije u geografiji, već pre svega u potrebama i dušama ljudi. Tokom svih prethodnih godina koncerti Zimske škole muzike bili su izuzetno posećeni, a svi programi na Guarneri festu su bili prava radost za našu brojnu publiku.

* Budući da je Banja na samoj granici sa Bosnom i Hercegovinom, da li je ostvarena i neka „prekogranična“ saradnja – u umetničkom, ali i organizacionom smislu? Je li festival – sa pozicijom gotovo u centru nekadašnje Jugoslavije, mišljen sa idejom da kulturno revitalizuje i uveže ovaj prostor?

– Banja Koviljača ima divnu poziciju i na svim našim muzičkim susretima su se okupljali mladi talenti iz regiona – Srbije, BiH, Makedonije, Crne Gore, a na Festivalu smo, osim pomenutih, imali i učesnike iz Slovenije, kao i člana žirija iz Južne Koreje. Prijatelji iz regiona su nam mnogo pomogli i ovim putem im izražavamo veliku zahvalnost. Muzika vezuje ljude i briše granice.

* Kad smo kod organizacije – ko je podržao i pomogao Guarneri fest, da li je iza njega možda stala država, lokalna samouprava i društveno odgovorne firme i sponzori, ili i jedni i drugi?

– Svaki početak je težak, ali smo prvi festival realizovali zahvaljujući entuzijastima. Ove godine, sticajem okolnosti, nismo imali sreće da dobijemo podršku Ministarstva kulture, uz nadu da će se to promeniti u budućnosti. Ipak, uspeli smo zahvaljujući dr Aleksandru Jokiću, direktoru Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača, načelniku Mačvanskog okruga g. Vladanu Krasavcu, kompaniji Rio Tinto, turističkoj agenciji Golden tours, fabrici konditorskih proizvoda Nelly, ateljeu Bogdanoski, direktoru muzičke škole “Mokranjac” iz Beograda g. Milošu Trajkoviću, opštini Krupanj, firmama Piano land, Pan expert, Stim import, Ep belt, Alkaloid, Tikveš, Čarobna frula, Mastri, cvećara Jasmin, ID marker doo Šabac i Driton Gadza fine instruments and bows. Naravno, okosnica festivala su dr Vladimir Marković, moja malenkost, Zoran Tošić, Dejan Blagojević i Mina Tošić, uz svesrdnu pomoć volontera-studenata Muzičke akademije u Istočnom Sarajevu.

* Kakvi su planovi za naredna festivalska izdanja?

– U budućnosti ćemo nastojati da objedinimo mlade talente balkanskih zemalja, kao i da osnujemo fondaciju za njihovo stipendiranje. Svi oni koji imaju sluha za našu plemenitu ideju prijateljstva kroz muziku su dobrodošli.