Jun Fose: „Osećao sam da imam nešto ključno da kažem“

Jun Fose je prošle godine bio nominovan za Bukerovu nagradu, sa romanom „Novo ime: Septologija VI-VII“.

Ovo delo pisao je pet godina, a u intervjuu za sajt thebookerprizes.com, dao intervju, koji prenosimo u celosti.

Šta vas je prvo inspirisalo da napišete „Novo ime“?

Godine 1983. objavio sam svoj prvi roman („Crveno, crno“). Tokom osamdesetih godina objavio sam još nekoliko romana i nekoliko zbirki poezije, ali početkom devedesetih godina počeo sam da pišem za pozorište. Nakon što sam napisao oko trideset drama i putovao na premijere širom sveta, osećao sam da je bilo dosta i odlučio sam se vratiti pisanju proze – onome što sam zamišljao kao „sporu prozu“, nešto suprotno brzini i intenzitetu potrebnom za dramu.

Septologija je daleko najduži tekst koji sam ikada napisao. Pet godina sam pisao ovaj roman, koji se sastoji od sedam delova ili knjiga. U većini zemalja objavljeni su u tri toma. Nadam se i verujem da ih možete čitati pojedinačno, posebno I-II, „Drugo ime“, koji je ušao u širi izbor za Međunarodnu Buker nagradu 2020. godine, i VI-VII, „Novo ime“. Ali, naravno, ovaj roman takođe čini deo celog „Septologija“, koja na neki način sumira mnogo toga što sam napisao ranije – motivi iz ranijih romana i drama na neki način su preispisani, ali posmatrani iz drugačijeg ugla.

Možda je razlog zbog kojeg sam napisao ovaj roman bio taj što sam osećao da imam nešto ključno da kažem i da je bilo, tako reći, moja dužnost da to kažem. Ne mogu reći o čemu se tačno radi, to samo roman može, ali ima veze sa mistikom svakodnevnog života, pa nije pogrešno opisati roman kao vrstu „mističkog realizma“.

Zahvalan sam što sam uspeo da napišem ovaj roman i iskreno rečeno, ne mislim da bih mogao da ga napišem sada.

Koje je vaše najranije sećanje na čitanje?

Kao malo dete, voleo sam veoma kratku knjigu sa crtežima o majoru koji odlučuje da njegov grad treba vatrogasno vozilo, a zatim on i neki građani pokušavaju da ga naprave. Naravno, to više liči na automobil napravljen od drveta od strane dece. Takođe sam kao dete pravio automobile od drveta.

Koji autori su najviše uticali na vaše delo?

Mislim da su autori koji su me najviše uticali norveški pisac Tarjei Vesaas, austrijski pesnik Georg Trakl i Samuel Beckett. Iako mislim da su pisci koje najviše cenim Franz Kafka i Knut Hamsun.

Kako se osećate što vaša dela bivaju prevedena kako bi ljudi u engleskom govornom svetu mogli da ih čitaju?

Pišem na retkom jeziku, novo norveškom. Piše ga oko pola miliona ljudi, ali ga razumeju svi koji imaju norveški kao svoj jezik, pa čak i oni koji govore danski i švedski. Iz određene perspektive, skandinavske jezike možemo smatrati jednim jezikom, budući da su međusobno razumljivi, ali pišu se u četiri verzije, dve od njih su norveški.