Junak antičkog mita kao heroj radničke klase

Njegov život se sastoji u radu. U nastupu ludila ubio je svoju ženu i decu. Onda je pitao proročicu u Delfima šta je potrebno da učini da bi mu taj greh bio oprošten. Odgovor je bio: još više rada. On je prototip muškosti – muskuloznosti, grubosti, snage: Herakle je superheroj. Kao od brega odvaljen, gvozdene mišice, priglupi duh. Neko ko čitavog svog života rinta i grbači. On po nalogu Euristeja savlađuje čudovište, pse u paklu, nemejskog lava, devetoglavu hidru, hara, vara i ubija. To su njegovi herojski podvizi. Nije li on pre rob rada? Vrkoholik koji grbači do besvesti? Onaj koji od naloga do naloga svoj život satire, a živote drugih ko buldožer razara.

U minhenskoj inscenaciji režiser Simon Solberg prikazuje nam ovog legendarnog naslovnog junaka kao nadničara i soldata. Sve zarad familije, da bi mogao da plati kuću i baštu kao odsutni otac, hranilac. Tipičan Burn-out-sindrom karakteriše njegov karakter u ovom tekstualnom portpuriju triju autora – Vedekinda, Euripida, Gustava Švaba. Max Wagner u naslovnoj ulozi Herakla igra kao heroja radničke klase sa pantalonama sa tregerima koji nije u stanju da sroči jednu prostoproširenu rečenicu.

Najimpresivniji momenat večeri je kada on stoji nad buretom u koje bubnja i prekriva svoje lice glinom do potpunog obezličenja, depersonalizovanja. Tako obezličeni heroj rada mutira u zombija, koji je u bezumlju srdžbe ubio svoju ženu i decu. Šestočlani ansambl protagonista igra sve vreme u vodi sa spiralnim crevima u različitim formatima na bizarno-fantastično drapiranoj bini. Gestikulacija glumaca nalikuje slepstik komici kojom se patos bogova izopačuje u suprotnost.

Dijalozi su retki, pre su pojedinačne replike komponovane iz tekstualnih kolaža trojice pomenutih autora. Od scene do scene smenjuju se šestoro glumaca: Luise Deborah Daberkow, Thomas Eisen, Jakob Gessner, Carolin Hartmann, Mauricio Hölzemann i Max Wagner. Inače vlada tama na bini, mašina za maglu dimi punom parom, dok Herakle voj vojuje iz podviga u podvig. Kostime je koncipirala Katja Strohschneider, a za dramaturgiju je bio odgovoran Kilian Engels. U jednu reč – mitološka igra, doslovno primer kako mitološki heroji mogu prerasti u plakativne protagoniste koji bi mogli biti pre junaci stripa no pozorišta.