Kad Ivo Pogorelić svira Šopena

Ulaznice za koncert Pogorelića su prodate u rekordnom roku što pokazuje da je uvek bio voljen u Beogradu, gde je rođen i u kom je napravio prve muzičke korake, piše Nova.s.

Kada je 1980. na prestižnom Međunarodnom takmičenju „Frederik Šopen“ u Varšavi ostao bez nagrade, pijanistkinja Marta Argerič je napustila žiri, a njega proglasila genijem. U takvim, specifičnim okolnostima počela je Pogorelićeva svetska slava koja traje sve do danas.
Nastupao je s vodećim svetskim simfonijskim orkestrima: Berlinskom filharmonijom, Bostonskim simfonijskim orkestrom, Čikaškim simfonijskim orkestrom, Bečkom filharmonijom, Filadelfijskim orkestrom, Filharmonijskim orkestrom iz Los Anđelesa, Londonskim simfonijskim orkestrom.

Hvalospeve kritičara prati i izuzetno oduševljenje muzičkih entuzijasta širom sveta, pa Pogorelićevi nosači zvuka beleže najbolju prodaju klasične muzike uopšte. Među najvećim klasičnim muzičarima današnjice, Ivo Pogorelić je prvi umetnik kojeg je Unesko proglasio ambasadorom dobre volje (1988).

Program koncerta u Beogradu je zapravo posledica priprema Šopenovih kompozicija za snimanje CD početkom ove godine za „Soni klasik“: „Postoji dokument na kojem poštovaoci klasične muzike mogu čuti muziku koju ću sutra uveče svirati u Kolarcu“, rekao je Pogorelić za Tanjug.

Cenjeni pijanista je nekoliko puta isticao da bi voleo da provede svoj život kao student.

„Inspiracija bez preterane odgovornosti obeležava vreme svakog studenta čije su ambicije karijera instrumentaliste u klasičnoj muzici. To je najdivnije vreme koje neko može imati u životu“, kazao je Pogorelić, dodajući da nije zabrinut za sudbinu živog izvođenja klasične muzike u okolnostima sve agresivnije tehnološke revolucije koja nudi ljudima sve više ekrana.

„Verujem da će se sadašnje, ali i buduće generacije zasititi svog tog tehnološkog osvajanja životnog prostora svakog od nas. Ljudi će se polako okretati onome plemenskom u čoveku. To vreme se polako nazire“, smatra Pogorelić.

Tehnologija, prema rečima umetnika, često onemogućava bazična stanja kod mladih ljudi.

„Tehnologija se negativno odražava na koncentraciju i mogućnost uživanja kod mladih ljudi“, zaključio je Pogorelić.