Kad je Niče komponovao

Renomirani Geteov i Šilerov arhiv u Vajmaru izlaže prvi put notni materijal filozofa Fridriha Ničea. Na primeru notnih rukopisa za 15 kompozicija, pisama i drugog pisanog materijala, ova izložba pokazuje Ničeove umetničke ambicije i njegovu čitavog života negovanu strast prema muzici. Izložba je deo ovogodišnjeg programskog težišta Klassik Stiftung „Niče superstar. Jedan parkur kroz modernu“.

Bez muzike bi život bio „jedna zabluda, lutanje i egzil“, govorio je slavni filozof. Pre nego što je postao to po čemu je najpoznatiji, Niče je od rane mladosti svirao klavir, improvizovao sa strašću i ogledao se još kao učenik u komponovanju.

Tako su nastale najpre kompozicije za klavir za četiri ruke, sonate i lider (pesme). Niče je samouko izučavao kurs kompozicije koji je napisao Johan Georg Albrehtsberger, koji je bio i učio i Betovena, koga je Niče veoma cenio.

Dalje muzičke impulse je dobio kod kuće od svog školskog druga Gustava Kruga, u čiji dom su dolazili poznati gosti kao što su Feliks Mendelson ili Klara i Robert Šuman.

Niče je narednih godina komponovao klavirske kompozicije, lider i skice za orkestarska dela. Dve godine pre svoga kolapsa je bila objavljena njegova kompozicija „Himna životu“ („Hymnus an das Leben“), koju je Niče sam nazivao „jednom vrstom ispovedanje vere u tonovima“. Peter Gast alijas Hajnrih Kezelic ju je aranžirao za hor i orkestar.

Ničeov muzičko-estetski uzor je muzika Riharda Vagnera kojoj se on kroz svoje spise približavao, iako se u Ničeovim kompozicijama taj uticaj ne može ustanoviti. Njegove lider su pod uticajem Franca Šuberta i Roberta Šumana.

Od Ničeovih 70 kompozicija 50 se nalazi u zaostavštini u Vajmaru. Mnoga dela su fragmentarna i, za razliku od njegovih filozofskih spisa i rasprava o Rihardu Vagneru, gotovo nepoznata.

U staklenim vitrinama prekrivenim belim filcom, eksponat na ovoj izložbi je Ničeova sveska sa notnim zapisima: „Osam pesama kao poklon za Božić majci i sestri za solo glas i klavir, decembar 1864“, kao i jedna fotografija 20-godišnjeg Ničea za svoga prijatelja Karla fon Gusdorfa. Ničeovu muzičku zaostavštinu je još 1976. objavio švajcarski muzičar Kurt-Paul Jans.

Udeo muzike u Ničeovom životu i danas je nedovoljno osvetljen. Otuda je ova mala ali izvanredna izložba koju je pripremila muzikološkinja Evelin Lipš, u Geteovom i Šilerovom arhivu u Vajmaru, jedan značajan impuls za ispitivanje i recepciju tog aspekta Ničeovog opusa.