Kad matematičar režira

Debitantski film reditelja Filipa Kovačevića priča je o čoveku koji se budi na trgu nepoznatog grada, iznova i iznova. Svaki pokušaj da pobegne četvorici maskiranih ubica završava se njegovom smrću. Kroz neprekidnu poteru pokušava da otkrije svoj identitet i sazna ko mu je smestio ubistvo.

Po samom sinopsisu moglo bi se reći da je „Inkarnacija“ nešto sasvim drugačije od onoga što se može videti u srpskoj kinematografiji. Ipak, osim što je u pitanju žanrovski film, i to još akcija, neobičnost je i u tome što reditelj – Filip Kovačević (1989), ne dolazi iz sveta filma, tj. nije studirao filmsku režiju, već teorijsku matematiku.

– Išao sam u Matematičku gimnaziju. U trećem razredu srednje škole snimio sam film od 45 minuta. Trebalo mi je godinu dana da ga snimim i na kraju nisam bio zadovoljan rezultatom, ali me je to pokrenulo ka daljem izučavanju filmskog jezika i filmske strukture. Ipak, želeo sam da nastavim sa matematičkim obrazovanjem koje mi pomaže u načinu razmišljanja i u pristupu svim stvarima kojima se bavim. U tom davnom dvoumljenju odlučio sam da preskočim prijemni za filmsku režiju i da studiram matematiku, ali i da nastavim da pratim film kao struju koja me je prirodno vukla – kaže za Danas Kovačević, koji je diplomirao Teorijsku matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu.

Tokom studija počeo je da snima i svoj prvi film.

– Trebalo je mnogo vremena da se realizuje ovaj film, kao i za većinu filmova kod nas, posebno debitantskih. Želeo sam da napravim priču o mladom čoveku koji pokušava da nađe dublji smisao u svom postojanju. Ja sam imao dvadeset i jednu godinu kada sam počeo da pišem scenario. Mislim da je mnogo ljudi tih godina suočeno sa nekim dramatičnim izborima. Jedan takav je i izbor studija. Mnogo njih je u tom periodu suočeno sa raznim dvoumljenjima i potragom za samim sobom. Tako da sam pokušao da to što sam osećao u sebi dramatizujem i da tu temu pretvorim u žanrovski film, koji bi bio zabavan za bioskopskog gledaoca, ali koji bi na kraju publiku ostavio i sa nekim pitanjima o kojim bi trebalo da razmisli – dodaje Kovačević.

Glavni glumac Stojan Đorđević kaže da se rediteljevo matematičko obrazovanje i te kako vidi na filmu.

– To su ti njegovi precizni rezovi. Apsolutno precizne kompozicije. Svaki kadar je simetričan – ističe glumac.

Osim što je reditelj po obrazovanju matematičar, Đorđević kaže da je „Inkarnacija“ drugačija i po žanru od uobičajnih naslova domaće kinematografije.

– Nismo navikli na žanrovske filmove koji dosta podsećaju na Zapad, pre svega na akcione trilere ili SF misterije. Kod nas se najviše snimaju komedije ili ratne drame. Daleko do toga da to nisu kvalitetni filmovi, ali nema mnogo ostvarenja u kojima ima jurnjave ili misterije. Osim toga, i vizuelno, film više podseća na neke holivudske akcijaše nego na srpsku kinematografiju – objašnjava Đorđević.

„Inkarnacija“ je u Srbiji već prikazana na festivalima Cinema City i Filmski susreti u Nišu, da bi se kasnije našla u zvaničnoj selekciji filmskog festivala Raindance u Londonu. Videla ga je publika u Los Anđelesu, Kotbusu, Helsinkiju…

– Kao i uvek ima mešovitih reakcija, ali uglavnom su pozitivne. U Londonu su ljudi jako lepo reagovali na činjenicu da je film drugačiji od ostvarenja koja dolaze iz Srbije. Kružila je glasina da je „Inkarnacija“ jedan od nekoliko najboljih filmova na festivalu. LJudi su nam prilazili nakon projekcija, želeli su da pričaju, hteli su da iznesu svoje teorije o filmu… Imali smo lepe kritike iz Los Anđelesa, slično je bilo i u Kotbusu i u Helsinkiju – priča Kovačević.

Đorđević dodaje da je druga projekcija filma u Helsinkiju bila rasprodata.

– Oni su navikli da gledaju filmove tog tipa, čak i kada dolaze iz Srbije. I direktor festivala u Helsinkiju bio je iznenađen da su Finci došli da gledaju srpski akcioni triler a da nikada ništa ranije nisu čuli o tome – objašnjava glumac.

Reditelj napominje da je posebno zadovoljan time da ljudi iz inostranstva prepoznaju egzotičnost Beograda.

– Prepoznaju da je Beograd prikazan drugačije u odnosu na ono na šta su oni navikli u inostranstvu. Ljudi su u Londonu govorili da bi sada baš želeli da posete Beograd. Drago mi je da smo uspeli barem malo da ispromovišemo rodni grad u inostranstvu – kaže Kovačević.

Ipak, on dodaje da je domaća publika definitivno najstroža.

– To je uvek tako. Novosađani su videli film i zanimljivo su reagovali. Bilo je ljudi kojima se dopao. Bilo je ljudi koji ga nisu razumeli. Bilo je raznih reakcija, ali zbog toga se i bavim filmom. Ne bežim od toga. Bitno mi je da film vide ljudi koji žive u gradu u kome je snimljen. Nadam se da će misliti da je interesantan. Ne mogu takve stvari da predvidim ali mi je drago da su Beograđani u mogućnosti da ga vide – smatra Kovačević.

Stojan Đorđević dodaje da se nada da će domaća publika prepoznati film kao nešto drugačije.

– Nadam se da će ih to privući i da će svakako videti nešto drugačije od onoga na šta su navikli u našoj kinematografiji – zaključuje glumac.

Pored Stojana Đorđevića, u filmu igraju i: Dejan Cicmilović, Tihomir Stanić, Dača Vidosavljević, Sten Zendor, Vidan Dojčinović, Žarko Stepanov, Bogdan Petrović.

Pravljenje filmova je luksuz

– Toliko je vremena bilo potrebno za realizaciju prvog igranog filma da sam uspeo u međuvremenu da počnem da radim na sledećem filmu. Sada sam u procesu razvoja scenarija. Nova priča je potpuno drugačija od „Inkarnacije“. Želim da radim što više različitih stvari. Pravljenje filmova u svakom smislu je luksuz. Mislim da imam priču koja može da se pokrene. Nije triler, ali ima akcionih elemenata i avanture, kao i ljubavnu priču. „Inkarnacija“ je introvertan film u poređenju sa idejom na kojoj sad radim – kaže Filip Kovačević.