Kad politika nadjača kulturu

S druge strane, Slađana Varagić Petrović, koja je na tu dužnost izabrana konkursom i čiji mandat ističe u junu 2018. godine, a koja je kvalitetom programa uspela da nadmaši lokalni značaj te ustanove, pokušava da očuva sopstveni integritet i dostojanstvo te ustanove, odbija da se povuče sa te funkcije.

Požeški spor dobio je obrise nacionalnog slučaja, u kome se jasno prepoznaje paradigma stanja u našem društvu i odnos politike i političara prema kulturi i ustanovama kulture. Nije u pitanju samo bedan novac koji se izdvaja za kulturu, već odnos koji se u kontinuitetu promoviše i ogleda u sistemskom zanemarivanju kulture. Politika i kultura ne mogu jedna bez druge, ali problem nastaje kada u tom odnosu nadjača partokratija i kada stranački kadrovi, kojima bi za procenu kulturnih produkcija, njihovih vrednosti, značaja i estetskih dometa trebalo mnogo više stručnih referenci od stranačke podobnosti i poslušnosti.

Nije požeški slučaj nekakav (ne)kulturni ekskluzivitet, niti su požeške političke kabadahije raskošnije u osionosti od svojih stranačkih ortaka u drugim delovima Srbije, ali je njegova „dragocenost“ u dokumentarnosti našeg vremena i odnosa celog društva prema kulturi. S druge strane, on bi mogao da se iščita i kao opomena da je konačno vreme da počnemo da se menjamo.

Dve sedmice od promene vlasti u Požegi koju, umesto demokrata, sada predvode naprednjaci, novi predsednik opštine Milan Božić javno je pozvao mr Slađanu Varagić Petrović, i još troje čelnika lokalnih ustanova, da podnese ostavku, jer program te ustanove, kako je rekao, nije namenjen širokim narodnim masama, a izrekao je i još mnogo toga.

– Ona je na čelo Kulturnog centra došla 2009. godine, a „Veliki brat“ se pojavio 2007/8. godine. Požega ima, recimo 5.000 domaćinstava. Ja sam bio terenski veterinar i još uvek sam to posle podne i bio sam u najmanje 3.000 domaćinstava, a imam 33 godine radnog staža. Kad čoveku uđem u kuću da napišem priznanicu za pruženu uslugu, stoji uključen televizor, jer je to tako na selu. „Velikog brata“ tada je gledalo 20 do 25 odsto populacije, a sada rijaliti šou gleda 99,9 odsto ljudi. Pitam direktorku – šta ste kao misionar kulture učinili da svedete taj nivo na nekih pristojnih, hajde da kažemo, 50 posto – kazao je Božić utvrdivši da je „galerija postala jedna stalna postavka apstraktnih slika“ i da je „godišnje poseti sedamdesetak ljudi“, a potom naveo da je potrebno da se ona približi „širokom narodni masama“.

– Mi imamo, mi smo toliko bogati sa etno, ovaj, stvarima, da ja na primer, nisam video uopšte izložbu džempera, narodne radinosti, čarapa, pulovera – rekao je, između ostalog, Božić lokalnim medijima.

S druge strane, direktorka Kulturnog centra, u pokušaju da zaštiti tu ustanovu od neistina i političkih napada, demantovala je to da galerija ima jednu postavku apstraktnih slika, a potom navela da se u tom prostoru godišnje priređuje i do 16 izložbi po godišnjem programu Umetničkog saveta koga čine stručnjaci, a koji poslednjih šest godina podržava Ministarstvo kulture i informisanja. U galeriji su, podseća direktorka, izlagali najznačajniji domaći umetnici – dobitnici Politikine nagrade, Nagrade Oktobarskog salona, Nagrade Memorijala Nadežde Petrović, Nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“, umetnici koji su Srbiju predstavljali na Venecijanskom bijenalu, kao i oni sa zapaženim internacionalnim karijerama. Godišnje, kaže, galeriju poseti više oko 3.000 ljudi.

Podsetivši na to da ta ustanova, osim programa savremene umetnosti, prezentuje i kulturno nasleđe, da već tri godine, uz podršku Ministarstva kulture i Nacionalne službe za zapošljavanje, realizuje projekat „Otrgnuti od zaborava“, koji se bavi etnologijom, arheologijom i istorijom požeškog kraja, te da je u pripremi izrada sajta „Virtuelni zavičajni muzej Požege“. Izložbe narodne radinosti su takođe priređivane i to, kako je rekla, u okviru sabora narodnog stvaralaštva, koje organizuju lokalna kulturno-umetnička društva.

Navodeći da je predsednik opštine od nje, kao i od još troje čelnika lokalnih ustanova, zatražio ostavke „zbog tog toga što je na vlast došla nova politička administracija“,Slađana Varagić Petrović navodi da je u pitanju srpska tradicija po kojoj nova vlast smenjuje stare kadrove, bez obzira na to kako su radili.

– Nije u pitanju čuvanje direktorske fotelje, već iskaz mog nemirenja sa stanjem u kome je kultura pod stalnim uticajem politike i nema stručne procene nečijeg rada. Ne želim da se pomirim sa nestručnim procenama o radu Kulturnog centra, jer ako podrška stiže od struke, građana, udruženja i Ministarstva kulture, to valjda potvrđuje da smo dobro radili – rekla je u razgovoru za Danas Slađana Varagić Petrović, odbijajući da komentariše Božićeve optužbe da je ona odgovorna za drastično povećanje gledanosti rijaliti programima, jer je to, kako kaže, zamena teza.

– Zamerke da je program isuviše urban, da su u pitanju programi koje razume samo nekoliko ljudi u Požegi, nisu nove. Diplomirala sam 2001. godine i radila kao urednica u požeškoj galeriji, čiji sam rad pratila od 1999. godina kada je osnovana, i često se dešavalo da, kada se vlast promeni, njeni predstavnici kažu – e, sad će biti malo umetnosti za narod, jer narod ne razume tu umetnost koju vi plasirate. To su paušalne ocene, a političari uvek idu na populizam, na mase kao buduće glasače – kaže naša sagovornica i dodaje da je Zakon o kulturi takav da su ustanove kulture potpuno prepuštene svojim osnivačima.

– U potpunosti zavisimo od osnivača i, nažalost, nema stručnih ocena našeg rada, jer se u upravne odbore ne imenuju ljudi iz kulture, kako bi trebalo da bude po zakonu. Kultura se ne doživljava jednakom kao sve ostale struke. Ona se doživljava kao neka vrsta razonode, neka usputna stvar u koju svako ima pravo da se umeša. Niko ko nije stručan ne bi se usudio da sugeriše hirurgu da ne bi trebalo da operiše srce na način na koji on to radi, ali političari uvek imaju slobodu da kažu da neki program u kulturi nije dobar i da bi, umesto toga, trebalo da budu trubači i izložbe džempera. Za takvo stanje odgovorni smo i mi iz sektora kulture jer smo dozvolili takav odnos političara – ocenila je naša sagovornica.

Iako je Danas od četvrtka ujutro nekoliko puta pokušavao da razgovara sa predsednikom opštine Božićem, on je sve vreme odbijao pozive na mobilni telefon.

 Podrška javnosti

Podršku direktorki iskazali su članovi Umetničkog saveta požeške galerije, mnogi ugledni umetnici iz zemlje, domaća i inostrana udruženja, građani, Ministarstvo kulture i informisanja. Pre neki dan, prilikom otvaranja izložbe „Umetničko delo u doba tehničke medijacije“ u Kulturnom centru Požege, to je učinilo i mnoštvo građana koji su došli na otvaranje postavke i koji su na Fejsbuku formirali grupu „Kultura za 5“.

 Uticaj Beograda

Na saopštenje Ministarstva kulture i informisanja da su predstavnici lokalne samouprave u Požegi pozvali Slađanu Varagić Petrović da podnese ostavku „na osnovu krajnje paušalne i nekompetentne ocene njenog rada“, Milan Božić je posredstvom medija uzvratio da stav ministarstva „doživljava kao neobavezujuću preporuku“, te da je „izbor direktora u nadležnosti lokalne samouprave, koja je osnivač Kulturnog centra“, a potom je nastavio: „Ovako direktan uticaj Beograda ne prihvatam, kao što nisam prihvatio da govorim 'po beogradski' dok sam studirao, jer mislim da bi to bilo ružno. Da li će razrešenje Slađane Petrović Varagić biti na dnevnom redu Skupštine opštine, još nije odlučeno. U svakom slučaju, neću dozvoliti da se bilo ko, pa ni Ministarstvo kulture, na nezakonit način, meša u odluke Skupštine opštine“.