Kad se razum povuče…

Inače, izložbu „Beogradski atlas Jovana Cvijića“ od 11. do 20. maja Kraljevčanima u okviru predstojeće, nacionalne manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“, predstaviće Muzej grada Beograda.

Muzejski savetnik Tatijana Mihajlović pročitala je saopštenje koga su, kako je rečeno, potpisali svih 26 zaposlenih u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je, zaista, čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata a da, potom, ta ista većina koju su, tog dana, činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Statuta Narodnog muzeja u Kraljeva, a potom i kod očekivanog, (re)izbora Dragana Draškovića. Time je, na veliko iznenađenje, ne samo stručne javnosti ustanova kulture već i većine Kraljevčana bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je, svojim radom kao istoričar, a i uspešnim rukovođenjem muzejom u predhodnih 18 godina, trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru.

Da iznenađenje bude kompletno postarali su se sami odbornici većine koji su, najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimente za njegov rad što za skupštinskom govornicom što u kuloarima pre i tokom same sednice. Veleobrt u do sada javno neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića, usledio je na samoj sednici kada su, odbornici vladajuće većine, očigledno na neki javnosti nejasan-nevidljivi signal, kao po komandi glasali suprotno svemu što su predhodno kazivali što o radu muzeja što o Draškovićevom direktorovanju.

Iako živimo u društvu i vremenima kada je i najnevernijem Tomi, jasno da je politička volja svemoguća čini se, na prvi pogled, da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika novina – novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Oni pak, upućeniji u kraljevačke političke kuloare ovakvo Rešenje su naslućivali temeljeći te svoje slutnje na, navodnom, koalicionom nepotpisanom ali važećem, sporazumu za čije sprovđene su zadožena tri-četi stranačka čelnika. Po tom, javnosti nedostupnom a očigledno postojećem sporzumu Narodni muzej u Kraljevu je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je, navodno, najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom, opet navodno, poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz Ujedinjenih regiona Srbije u Pokret socijalista postala, što bi rekao popularni Radašin „kapacitetna“ da vodi i muzej, ako „drugovi kažu da treba treba“.

Drugi koji su, kažu, još upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je, opet Drašković ali Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kuršlucu“ na relaciji Srbija – Francuska u vezi „slučaja Haradinaj“. Ti, još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne) dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je, iako donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da dogovrenom ostavkom, u dogovorenom tajmingu, „ustupi“ mesto jednom „espeovcu“ a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju. Ispalo je tako da lokalni naprednjaci, stožerna stranka vladajuće koalicije sa SPS-om, imaju „komunikacijske šumove“ sa svojim, takođe koalicionim partnerima i iz Nove Srbije i SPO.

Šta god da je od ovoga tačno, žalosno je što se takvi, politikanski računi, namiruju urušavanjem, ovoga puta ustanova kulture. Ustanova, čijim radom su se dičili i diče sve vlasti u Kraljevu poslednjih decenija i koje su bile „zadužene“ za proizvodnju, ekstremno retkih dobrih vest, koje su se u širu javnost odašiljale iz, tranzicijom razorenog Kraljeva. Nažalost, sva je prilika da će takva praksa još dugo potrajati u državi u kojoj, svakim danom, zjapi ogromna provalija izazvana nedostatkom stvarnog društvenog dijaloga o brojnim problemima u društvu za šta su najodgovornije političke stranke koje su postale sve drugo samo ne mesto gde se može i treba voditi, artikulisani i argumentovani dijalog na mnoge teme pa i na tu kakve su nam ustanove kulture potrebne i kakvi ljudi na njihovom čelu.