Kad smo bili kao novi

I jedna priča me zamoli da ne budem sebičan. Jer svedok ne piše zato što je negde bio, pa mu sećanje, uprkos godina, ide od ruke, ni da pokaže darovitost ili pokupi neku simpatiju. On svedoči da se neke stvari ne zaborave… Poznavao sam i Mihajla Švabića i Jašu Rajtera.

Sa sobom zauvek odneše uspomene o tome kako su i koliko nagrabusili što su bez dozvole „sa vrha“ počeli da grade hale sajma na Senjaku. Opet, nisam siguran, koliko danas ima ljudi da su u toj hali bili baš na svim sajmovima knjiga. Taj sam.

I veteran sam one najveće Gitarijade. Ko god je tamo bio, sada je u rizičnoj grupi. Svako ima 65+.

Drugo izdanje beogradske Gitarijade održano je u Hali I, u nedelju 22. januara 1967. Od stotinak prijavljenih bendova organizatori su odabrali trideset. Više od 15.000 posetilaca pratilo je celodnevno takmičenje.

Napolju zima, a unutra zagušljivo…Pobedili Crni biseri ispred splitskih Delfina… To su činjenice, ima i privatna verzija.

Nastavnica srpskog iz Čačka Nerandža Đorđević poslala je autobusom svog četrnaestogodišnjeg sina na nekoliko dana kod rodbine u Beograd. Da bude na njihovoj slavi (sv. Jovan), vidi grad, pogleda neki film i da se vrati nazad.

Njegov plan se razlikovao: da sa starijim rođakom obiđe gradske čajanke i posle Gitarijadu. Kao čitalac „Gonga“ znao je šta se sprema.

Subotnje veče proveo je u aneksu Hale I. Svirali su Vesnici sa Brda. Bolje reći držali generalnu probu pred sutrašnju Gitarijadu. Rođakovo društvo se dogovorilo da klinju-gosta u sutrašnjoj gužvi čuva plavuša po imenu Vesna.

Uz osmeh, jedna od najlepših gradskih cura reče: Nema brige, biće uz mene.

Bez obzira na jutarnji mraz, čačanski deran je pred Halu stigao pre nego su vrata otvorena. Tehnika je unošena, a reke vršnjaka sa svih strana već počele da nadiru. Na džemperu špenadlom mu je bio proboden karton G sa pečatom. Nešto kao propusnica.

Neće se sećati da li je išta pojeo ili popio. Ceo dan proveo je u epicentru dešavanja. Izbliza video glavne zvezde, impresioniralo ga “pravo ozvučenje“ marke “Echolette“ od 240 vati snage.

Kroz gužvu probijao se uz svoju “zaštitnicu“. Teško se disalo, slabo čulo, ni najbolje videlo, ali to beše neopisiv doživljaj. Inicijacija! Tetki je dok je kasno uveče doručkovao oduševljeno prepričavao utiske. Od uzbuđenja san mu je teško dolazio.

Vraćajući se ibarskom magistralom ka rodnom gradu čvrsto je odlučio da napravi bend, a sebi obećao da će jednog dana svirati u toj velelepnoj hali.

Nekoliko godina preseliće se u Beograd.

Posle male uloge u “Isusu Hristu Superstaru“ napraviće tri akustičarske grupe. Onda osnovati rokenrol bend za koji će napisati neke od najvećih pesama na ovom jeziku. U svemu će ga uvek podržavati basista iz grupe koja je pobedila na Gitarijadi.

I stvarno, godine 1983. sviraće gde je prvi put video i slušao svoje uzore. Turneja “Buvlja pijaca“ završena je koncertom “Hleba i igara“, u najvećoj hali beogradskog Sajma.

To beše prvi koncert posle Gitarijade. Za tu priliku doneo je specijalnu binu i dovukao jedno od najvećih ozvučenja na kojima je ikada svirala domaća grupa. Za održavanje reda angažovao je rekordnih 170 milicionera i 340 redara. Bilo je deset hiljada ljudi. Iza bine sa posebnom propusnicom sedela je gospođa Vesna. Praviće on u toj hali još koncerata i promocija svojih knjiga, ali davno sanjani nastup uvek ostaje u najdražoj uspomeni.

Danas, 53 godine od Gitarijade i događaja koji je izmenio neke živote, čačanski probisvet i dalje predvodi Riblju Čorbu. Videvši Halu sa vojničkim krevetima samo je poručio: A ja u Ljubljani… Sudbina ili šta, tek, pravio je urnebesne koncerte u svim halama danas privremenim bolnicama: Pioniru, Hali sportova, Areni, Spensu, Čairu, Jezeru…Slavna stjuardesa Vesna Vulović počiva na Novom groblju. Vesnici su prestali da postoje krajem šezdesetih.

Vlada Džet jeste u penziji, ali ponekad svira, raducka na 202 ili pušta ploče kao što je ponekad znao u diskoteci kod Laze Šećera. Rođak koji je dečka iz Čačka uveo na Gitarijadu, sada iz karantina potpisuje ovaj tekst.