Kad su Beograd i Zagreb stvarno bili svet

Zahvaljujući ovom glasilu i njegovim saradnicima, najeminentnijim evropskim i svetskim stvaraocima, naši prostori upisali su se na mapi radikalnih zbivanja u kulturi širom Evrope, danas obuhvaćeni pojmom „istorijskih avangardi dvadesetih godina 20. veka“.

Tim povodom u kragujevačkoj Galeriji Rima otvorena je izložba posvećena časopisu „Zenit“, najznačajnijem i najuticajnijem listu za kulturu i umetnost koji je ikada izlazio na području Srbije i Jugoslavije. Inače, izložba posvećena „Zenitu“ bila je otvorena i u Riminom beogradskom izložbenom prostoru tačno na stogodišnjicu objavljivanja prvog broja.

Najznačajnije avangardno glasilo Jugoslavije u periodu između dva svetska rata, list „Zenit“ je izlazio od 1921. i 1926. godine, prvo u Zagrebu, gde je i pokrenut i gde je njegov urednik, tada mladi pesnik i prevodilac Ljubomir Micić živeo i studirao. U Zagrebu je 1923. godine zabranjen 24. broj „Zenita“, pa Micić svoju redakciju „seli“ za Beograd, gde će časopis izlaziti do 1926. godine zaključno sa 43. brojem koji je takođe zabranjen. Nakon toga Micić odlazi u Pariz, a „Zenit“ prestaje da postoji.

Za vreme dok je izlazio, „Zenit“ je bio časopis koji je na neki način učinio da Beograd i Zagreb i tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postanu vrelo aktuelnih, savremenih evropskih i svetskih događanja.

– To je period neposredno posle Prvog svetskog rata kada se brojni mladi umetnici udružuju u jednoj zajedničkoj ideji da stvore drugačije, humanije društvo i da raskinu sa tradicijom civilizacijskih tekovina u koje su se razočarali i za koje su smatrali da su dovele do tog velikog stradanja i koje su se urušile u Velikom ratu – kaže Nevena Martinović, kustoskinja Rime i koautorka (sa koleginicom Marijom Stanković) beogradske i autorka kragujevačke izložbene postavke.

Foto: Galerija Rima
Foto: Galerija Rima

To je vreme radikalnih avangardnih pokreta poput dadaizma, futurizma, suprematizma, različitih vrsta konkstruktivizma. To je period koji se istorijski može označiti kao kratak, ali je to doba u kojem su u brojnim umetničkim oblastima nastali eksperimenti koji su do dan-danas izuzetno značajni i na koje su se kasnije nadovezale brojne i različite umetničke prakse u posleratnom periodu. Sa časopisom „Zenit“ LJubomir Micić je učinio da u tadašnju Jugoslaviju stignu brojne, svetski aktuelne avangardne ideje jer su u njemu svoje priloge objavljivali saradnici iz cele Evrope i sveta među kojima su Aleksandar Blok, Majakovski, Del Tore, Jesenjin, Tokin, Hlebnjikov, Salomon, Marineti, pesnici, književnici, umetnici… U svojoj novini Micić je objavljivao reprodukcije Šilea, Modiljanija, Pikasa, Rotčenka, Šagala, Maljeviča, Elisickog, Delonea, Survaža…

– U pitanju su imena bez kojih je danas nezamisliva bilo koja enciklopedija ili istorija umetnosti. Tako da je „Zenit“ bio glasilo radikalno internacionalnog, međunarodnog profila i ne samo običan mesečnik, već platforma za umrežavanje avangardnih umetnika – podseća Nevena Martinović.

Ali, i ne samo to jer je „Zenit“ bio prostor u kojem su kreirane nove ideje jer je on bio i glasilo zenitizma, pokreta koji je osnovao, definisao i u svom glasilu promovisao sam Ljubomir Micić kao ideolog tog pokreta. Micić je bio veoma ugledan u Evropi i svetu za razliku od ondašnje Kraljevine SHS i Jugoslavije gde je nailazio na neprihvatanje i nerazumevanje pa konačno i na gašenje svog časopisa. Ipak „Zenit“ je bio i ostao umetničko-avangardni prostor u kome je tadašnja Jugoslavija zaista uhvatila „korak“ sa svojim vremenom.

– Do njegove pojave smo u svim oblastima umetnosti kaskali 10 do 15 godina, a tada su se Zagreb i Beograd našli na mapi zaista aktuelnih, avangardnih dešavanja u svim oblastima umetnosti – ističe naša sagovornica.

„Rimina“ izložba o „Zenitu“ je informativno, edukativno-dokumentarnog karaktera. Na njoj se, pre svega, mogu videti originalni primerci časopisa i „Zenitovih“ izdanja, a autori iz galerije su njome želeli da posetiocima predoče da je ovo glasilo bilo mnogo više od časopisa, jer je njegova redakcija je funkcionisala kao izdavačka kuća. Redakcija lista je funkcionisala i kao Galerija „Zenit“.

– Umetnička zbirka koju je napravio LJubomir Micić kroz poznanstva, kupovinom ili kao poklone pobrojanih i mnogih drugih važnih umetnika je umetničko dobro pod najvećim stepenom zaštite koje se većinski nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu – naglašava Nevena Martinović.

Jedan deo izložbene postavke „Rime“ posvećen je postzenitističkom periodu koji Micić provodi u Parizu. On se kasnije vraća u Beograd, gde nastavlja svoj književni rad na različite načine. Ali je i nakon Drugog svetskog rata skrajnut jer je bio u sukobima sa važnim akterima umetničke scene što ličnim ili profesionalnim, kao i sa ljudima iz samog vrha vlasti. Bio je potpuno zaboravljen a zvanično mu je bilo zabranjeno da bude u Udruženju književnika Srbije i Jugoslavije i živeo je na samom rubu egzistencije.

– Sve dok se Miodrag B. Protić, tada direktor Muzeja savremene umetnosti, nije zainteresovao za njega jer je saznao da se kod Micića nalazi neprocenjivo umetničko blago, pre svega slika Jovana Bjelića „Borba dana i noći“, koja je danas baš u ovim muzeju – navodi koautorka izložbe.

Po njoj od tog trenutka dolazi do „buđenja“ interesovanja za „Zenit“ i njegovog osnivača Micića u čemu je najznačajniju ulogu „odigrala“ izložba posvećena ovom fenomenu u beogradskom Narodnom muzeju 1983. godine „Zenit i avangarda dvadesetih“ autorki Irine Subotić i Vidosave Golubović. Jedan deo Rimine izložbe u Beogradu bio je posvećen i ovoj postavci (poput dokumentarne emisije Dunje Blažević pozajmljena iz Arhive RTS-a, katalozi, kao i originalni poster sa te, sada već istorijske izložbe).

– Želja nam je bila, imajući u vidu da šira publika nema u vidu koliki je značaj imao ovaj časopis, našom izložbom damo osnovne činjenice o samom „Zenitu“ i uticaju koji je imao u tadašnjim kulturnim i umetničkim krugovima – zaključuje Nevena Martinović.

Na otvaranju kragujevačke izložbe i o njenim specifičnostima govorile su Nevena Martinović, kustoskinja galerije i autorka postavke, i prof. emerita Irina Subotić, koja je govorila o razlozima zbog kojih se o „Zenitu“ decenijama malo znalo, pa je i danas ova važna epizoda naše kulture i umetničke istorije mnogima nepoznanica. Kao neko ko je i lično poznavao Micića i ko se „Zenitom“ bavi već pola veka, Irina Subotić je govorila o kontroverzama vezanim za Micićev život i sudbinu koja je u mnogome odredila i sudbinu samog glasila. Izložba će u galerijskom prostoru „Rime“ u Kragujevcu biti otvorena do 3. jula.

Uskoro i monografija

Očekuje se da će tokom trajanja izložbe u Kragujevcu svetlost dan ugledati reprinti četiri izdanja Biblioteke „Zenit“ sa pratećom publikacijom istoričarke književnosti Vidosave Golubović. Ovog meseca iz štampe izlazi i dugo pripremana i očekivana monumentalna knjiga „Sto godina časopisa Zenit (1921-1926-2021)“, koju je Galerija Rima priredila i objavljuje u partnerstvu sa Institutom za književnost i umetnosti iz Beograda. U pitanju je međunarodni zbornik u kome je čak 35 autora iz različitih zemalja u svojim naučnim studijama donelo nova viđena različitih fenomena vezanih za časopisa „Zenit“ i pokret zenitizam. Urednici ovog izdanja su Irina Subotić i Bojan Jović.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije