Kada noge i glave trzaju se u ritmu 1Foto: Miroslav Dragojević

Kakvo osveženje! Kakvi blistavi škriljci svetla kroz učmalu mlaku tamu sezone godišnjih odmora na izmaku!

 I kakav je to samo bio zvuk – kao da su se odnekud Morphine, The Prodigy i Tuxedomoon iz najboljih dana, sa trunčicama Bowiea i Massive Attack takođe, pridigli odnekud da svi zajedno pridruže se Red Snapper maestrima na sceni Amerikane i oduvaju sluh žudnih Beograđana na baš ono briljantno mesto gde vas imaginarni plesni amfetamini rade u jednoj ultimativnoj diskoteci vasione! Treba li uopšte posebno naglasiti nakon svega već rečenog – da, da, londonski Red Snapper ponovo su bili u gradu, nakon mnogo leta od onog Beogradskog Džez Festivala 2009, ali je elektrika ostala ista. Ona specijalna, koja najednom zapucketa u vazduhu dvorane kada noge i glave trzaju se u bespogovornom ritmu.

Jer, baš u samom trenu kada kontrabasista Ali Friend, bubnjar Rich Thair, gitarista David Ayers i saksofonista Tom Challenger kroče na pozornicu Amerikane Doma omladine Beograda, nošeni hukom publike kao i briljantnim sličicama video rada na ‘speedu’ iza, započinje unikatna Red Snapper svetkovina. Izvodeći kompletan svoj debi album „Prince Blimey“ iz 1996, koji ih je zauvek proslavio, Red Snapper od starta moćno poniru u podzemne zakutke elektrifikovanog Londona 90-ih, mešajući gužvu iz metroa i noćnih klubova velegrada sa mističnim Orijentom i senzualnom Afrikom u jednom halucinogenom super-transu. I upravo je to znak da se momentalno izgubite u vrelim meandrima ovog zvuka, koji je istovremeno i toliko paradoksalno ‘cool’, kao u kakvoj gustoj melasi čula, dok vam sablasni smeh lupa misli po hodnicima neke muzičke kuće ogledala. Toliko uzbudljivog mikro-tonskog rada osluškujete iz sekunda u sekund ovde, toliko izgubljenih džez kapilara koje pribira čista hipnoza od titraja. Ceo bend deluje, rečju, na vašu percepciju poput čarobne ritam sekcije, u kojoj ama baš svaki instrument može da postane glavno lice, specijalno onaj podivljali, ali u rukama Alija Frienda istovremeno i poslušno ukroćeni, kontrabas.

Bila je to simfonija tame i svetla u jednoj Red Snapper urbanoj poetskoj drami zvuka i ekspresije preko kontinenata. Fri džez sa pank stavom, kraut i art rok, afro-bit, trip hop, avangardni eksperiment, surf i uživo odsvirani dram end bejs, ali sve bez greške saseckano u nepokolebljivi puls plesa koji vam greje srce i razvlači lice u osmeh. Nezaboravno ponovo!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari