Kafka ništa ne može da nam zameri, i da hoće: Reditelj Marko Torlaković o premijeri predstave „Preobražaj“ u JDP

Podsećanja radi, novela koja se smatra remek delom svetske književnosti (prevedena i kao „Metamorfoza“), koju je jedan od najvećih pisaca 20. veka napisao 1912, a prvi put je kao knjiga objavljeno 1915, do danas je ostalo provokativna priča o ljudskoj egzistenciji, usamljenosti, porodici,  smislu života…, a nova verzija „Prepbražaja“ koji ćemo gledati, kako je današnjoj konferenciji za novinare istakla autorska ekipa predstave, fokusira pitanja o složenim porodičnim odnosima u trenucima krize, i nastala je na osnovu ličnih iskustava, pre svega reditelja, a zatim i glumaca.

Glavni junak najdužeg i najslavnijeg Kafkinog dela (70 strana), je Gregor Samsa, trgovac koji se jednog jutra probudi i vidi da se tokom noći pretvorio u ogromnog insekta, a ta strašna kriza pokazaće i svu okrutnost njegove porodice koja i živi od njegovog rada…

Likove Kafikinih junaka igraju Marko Pavlovski, Iva Manojlović, Stojša Oljačić, Hristina Tatić i Sara Pavlović.

Pored režije i dramatizacije Torlaković potpisuje i autorsku muziku. a u ekipi su i dramaturškinja Vesna Radovanović, scenografkinja i kostimografkinja Irina Somborac, i Ljiljana Mrkić Popović, koja je oblikovala scenski govor.

– Radnja predstave se događa u ovom trenutku, 2024. godine, ovde gde se mi nalazimo, mislim da se dešava i u svakom našem domu – kaže Marko Torlaković. – Sve što smo postavili na scenu, što se tiče dramatizacije i finalnih rezultata predstave, u potpunosti je Kafka, u suštni, ali radeći kao autori mi smo taj njegov materijal i sadržaj „prisvojili“ kao nekakvu našu istinu. Ja sam, na neki način, uspeo da tu unesem neke svoje lične, vrlo intimne stvari iz života.

Ali, ono što se dešava u noveli, i cela ta forma, ostali su isti. Naravno, pitanje je kako će publika reagovati prema onome što je naš, intimni plan. U predstavi se nije koristila samo novela „Preobražaj“, tu se nalaze i elementi Kafkinih kasnijih dela, recimo „Umetnik u gladovanju“, koja su ušla u dramatizaciju na vrlo suptilan način – navodi reditelj.

Na pitanje Danasa da nešto više kaže o likovima, i da li su tu napravljena neka „prisvajanja“ ili dodati neki novi akteri, s obzirom da su junaci „Preobražaja“ Gregor Samsa, njegovi roditelji i sestra, Torlaković objašnjava:

– Glavni lik predstave se zove Marko Torlaković, bukvalno, ne metaforički, imao sam potrebu da ispričam priču o tome šta se meni u životu dešava, i ono što sam ja. Želim da to podelim sa publikom, jer je pozorište za mene prostor gde mogu da iskomuniciram stvari koje ne mogu u privatnom životu – istakao je Marko Torlaković, dodajući da nijednog trenutka nije razmišljao o njenom žanru.

– Ovaj klasik je „prisvojen“, „usvojen“, i u potpunosti je naša autorska predstava, mislim da Kafka ništa ne bi imao protiv ovakve verzije svog dela. Ja sam prošao kroz ceo njegov opus, ne samo kroz ono što je on napisao nego i šta su drugi pisali o njemu i njegovim delima, a i kroz dela koja su bila inspirisana Kafkom, i zaista smo imali vrlo temeljnu pripremu sa punom odgovornošću da je to najveći pisac dvadesetog veka. S druge strane, pozorišna predstava nije literarno delo, ima svoj jezik, zakonitosti i slobodu da se izrazi kako god hoće. Mi smo bili dodatno slobodni, neopterećeni time što je to sada Franc Kafka. Na kraju krajeva, on ništa ne može da nam zameri, a verujem da nam ne bi ni zamerio – objasnio je Torlaković.

Zanimljivost ove verzije „Preobražaja“ je, kako je izjavio Marko Pavlovski koga ćemo gledati kao glavnog junaka Kafkinog dela, Gregora Samsa, što se on u ovoj ulozi pojavljuje sa svojim autentičnim imenom.

Prema rečima dramatuškinje Vesne Radovanović, proces rada bio je vrlo temeljan i intiman.

– Dugo smo razgovarali o raznim temama, o iskustvima koja su kafkijanska u širem i užem smislu, i mnogo toga ličnog i intimnog je utkani u ovu predstavu. Ovi razgovori su ponekad bili i potresni, dosta toga smo primenili i dosta toga je radilo na tekstu do koga je reditelj na kraju došao. Ali, mislim da su osnovni senzibilitet priče, osnovna tema i struktura ostali ono što nosi originalno Kafkino delo.

A šta je pored toga neka intima i neke stvari koje su naše, pre svega Marka Torlakovića, može da bude manje ili više prepoznatljivo u predstavi. Mislim da svako ko bude gledao ovaj komad može da prepozna i ono što se njemu samom danas dešava – istakla je Vesna Radovanović.

Delo prožeto kafkijanskom atmosferom straha, nelagode i mučnine, koje je i priča naših dana o usamljenom i otuđenom pojedincu za koga niko nema milosti, ni društvo, ni porodica, kako su istakli mladI glumci Iva Manojlović, Stojša Oljačić, Hristina Tatić i Sara Pavlović, pružilo im je veliko zadovoljstvo jednog uzbudljivog i istraživačkog procesa rada.