Izložba koja je organizovana povodom stogodišnjice smrti Franca Kafke (1883-1924), koja će pasti u junu ove godine, održana je u muzeju Villa Stuck.
Na izložbi, otvorenoj u oktobru prošle godine, bila su izložena brojna dela internacionalnih umetnika koja se neposredno ili posredno odnose na književni opus ovog izuzetno značajnog pisca.
Kafkino delo je uticalo ne samo na generacije književnika, već je produktivno zračilo i u ostalim oblastima umetnosti, postavši deo kolektivnog pamćenja.
Ono što se moglo na ovoj izložbi videti su umetnička dela 20. i 21. veka koja se eksplicitno ili implicitno odnose na Kafkin svet.
Stid i mnoge druge teme spojene sa Kafkinim univerzumom ”nadživele” su autora i danas imaju status ”kafkijanskog”, odnosno opštevažećeg i postojanog trajanja.
Tamo gde vladaju strah, očajanje, zazor, klaustrofobični odnosi, birokratska teskoba ili zloupotreba, često se pružaju mostovi prema Kafkinom delu.
U takvom središtu su sva izložena dela na ovoj izložbi.
Figure iz pripovedaka i romana Franca Kafke uvode u tematske komplekse: oficir iz ”Kažnjeničke kolonije”, Gregor Samsa iz ”Preobražaja”, geometar K. iz ”Zamka” ili Jozef K. iz ”Procesa”.
Prezentacija je tematski i prostorno koncipirana, a dela dopunjuju jedno drugo.
Time se otvaraju nove perspektive i uzdižu kroz izložbu u jedan novi prostor iskustva.
Pri tome ova izložba dekonstruiše građansko-obrazovnu recepciju Kafke i obraća se širokoj publici.
Stripovi nas elementarno uvode u problematiku i pokazuju različite fasete pojedinačnih protagonista u Kafkinim spisima.
Ovde su izložena, između ostalih, dela: Ide Aplebrog, Luize Buržua, Jažent Kardif, Rodni Grahama, Andreasa Gurskog, Alfreda Kubina, Marije Lasing, Džefa Vola i mnogih drugih.
Možda bi trebalo posebno istaći jedan artefakt umetničkog dua Žanet Kardif i Džordža Bur Milera naslovljen „Killing Machine“.
Ova ubitačna sprava samo čeka da se pritisne jedno crveno dugme da bi otpočeo balet ruke robota koja je sazdana od hiljade igala iznad stolice koju poznajemo iz zubarskih ordinacija.
Kurator izložbe je bila Helena Perenja. Celokupna izložba je bila u znaku perfektne primene onoga po čemu je Kafka postao poznat: forma njegovih književnih početaka, teme njegovih prvih rečenica, koje čitaoce do danas iritiraju, šokiraju i uvlače u vrtlog bezdana.
Čitav spektar tema je ekstremno intenzivan, brutalan, zbunjujući, poetski, nežan, višestran i aktuelan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
