Kakav Sajam knjiga želimo

Počasni gost ove godine je bila Kuba, nastupila su 424 direktna izlagača i suizlagača, od čega 340 domaćih i 84 iz inostranstva.

Pored Kube i Srbije na sajmu su učestvovali izdavači iz još 15 zemalja. Održano je oko 550 programa. Pratilo ga je više od 1.200 novinara, snimatelja i fotoreportera elektronskih, štampanih i onlajn medija iz 16 zemalja.

Sledeći, 68. Međunarodni sajam knjiga biće održan na Beogradskom sajmu od 18. do 26. oktobra 2025. godine.

Ako se osvrnemo na prošlost pamtimo da je beogradski Sajam knjiga jedna je od onih manifestacija koje publika voli i kojima se raduje.

Čitaoci su pred Sajam tradicionalno pravili spiskove knjiga koje žele da kupe po povoljnim sajamskim cenama. Sajam knjiga je bilo mesto na kome ćete sresti omiljenog pisca ili spisateljicu koji će s vama popričati ili vam potpisati knjigu.

Pamte se tokom svih ovih godina i gužve, naročito kada je u pitanju đački dan. Svega toga je bilo je i ove godine, sve je bilo “kao i obično, ali nekako “drugačije”. Verovatno zato što će se Sajam knjiga iduće godine poslednji put održati na dobro poznatoj lokaciji Beogradskog sajma. Gde će se održavati posle i u kom obliku za sada ostaje nepoznato.

Upravo ova neizvesnost koja se osećala na Sajmu još jednom postavlja brojna pitanja. Kakav sajam knjiga treba da bude i kakav Sajam knjiga želimo?

Naš Sajam knjiga je oduvek bio konceptualno nejasan. Nije namenjen isključivo profesionalcima kao što su to sajmovi u Londonu i Frankfurtu. Tamo se zaključuju poslovi, prodaju autorska prava, osmišljaju globalne izdavačke strategije, a za javnost su otvoreni samo jedan ili dva dana.

Nije ni kao pulski “Sa(n)jam knjige u Istri” koji je posvećen isključivo književnosti gde publika uživa u sjajnom programu “Doručak s autorom”. Naš Sajam je nešto između, nije ni tu, ni tamo.

Izdavači koji često prevazilaze sami sebe, radeći često na “ludilo” i “entuzijazam”, bavljenje izdavaštvom u Srbiji inače često izgleda kao nemoguća misija, treba da se preispitaju na kakvom sajmu knjiga žele da izlažu i predstavljaju svoje knjige.

Država treba da porazmisli o tome kako se odnosi prema izdavačima, s obzirom da, uprkos svemu, Srbija ima najjači i najozbiljniji izdavački sektor u regionu. Neupitno je da nam Sajam knjiga treba, a odgovor će morati da se pronađe u otvorenom dijalogu koji bi trebalo da dobrom izdavaštvu pomogne da bude još bolje.