Istoričari umetnosti za Danas o tome kako vide otkup slike Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka“ na aukciji za 304.800 funti i šta ih zbunjuje?

Zoran Erić kaže da ga je sve ovo asociralo na slučaj Kovačevića koji je pre dve godine iz Beča preneo sliku „Stražar“ Paje Jovanovića sličnih dimenzija, koja je zaplenjena na carini zbog niza nesporazuma.

– Tu se pojavljuje more kontradiktornih informacija, da je on tu sliku kupio od svojih para zato što zarađuje na bitkoinu, pa onda da je porodično blago u pitanju, da je kao gradski funkcioner SNS-a tada jednostavno to uradio mimo inicijative tada pomoćnika gradonačelnika Gorana Vesića, koji se potom oglasio i rekao da će slika da završi u Muzeju grada Beograda – priseća se Erić dodajući da ovde po svoj prilici institucije nisu bitne.

– Očigledno je da ovde nisu bitne institucije nego političke odluke i političari koji se na te institucije pozivaju. Po Zakonu o javnim nabavkama to jest pregovaračkom postupku o otkupu umetničkih dela naše institucije ne mogu da učestvuju na aukcijama u inostranstvu. Mogu da dobiju princip prioriteta ukoliko je aukcija u zemlji ali u „Sotbiju“ gde je otvoreno tržište može bilo ko da učestvuje i da pobedi. Ovde je ključno odakle dolazi ta inicijativa, da li dolazi od Muzeja grada zato što on baštini legat Paje Jovanovića od 211 slika što bi bilo sasvim legitimno da su poželeli da se otkupi to delo na aukciji pa su se obratili svojim osnivačima, pokrovoteljima, gradskoj strukturi vlasti ali u medijima sam našao da je sve to moguće zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ministru finansija – primećuje Erić dodajući da njemu to deluje kao neka vrsta političke propagande.

– Ne vidi se nigde zašto bi to bila politika otkupa da li je pored tih 211 slika ta ključna za kolekciju, da li postoje drugi prioriteti, drugih muzeja koji su slične stvari pokušavali pa nisu dobili ni 10.000 a kamoli 240.000 funti za koliko je ova slika na čekiću prodata bez poreza a sa njima, spekuliše se o 350 000 evra što je izuzetno veliki iznos novca. Onda se logično postavlja pitanje ko to odlučuje, da li su sve to odluke političara po njihovom nahođenju i njihovoj proceni šta je bitno za njihovu promociju ili potrebe naše kulturne baštine i naših kulturnih institucija – skreće pažnju Erić.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Muzej grada Beograda (@muzejgradabeograda)

O tome zašto se ušlo u trku baš za ovu sliku, Zoran Erić kaže da bi jedini stručni argument, koji je našao u medijima u vezi sa tim mogao da bude to što je „Odmor bašibozuka“ iz te takozvane orijantalne faze koja podrazumeva slikanje figura orijentalnih ratnika i boraca jedina slika koja nedostaje Muzeju grada Beograda.

– Međutim sve je to u drugom planu, a u prvom planu je da je sve to moguće zahvaljući predsedniku države a zašto bi se on mešao u takve stvari nije mi jasno osim da to nije jedan od propagandnih mehanizama u predizbornoj kampanji. Jer to bi trebalo da bude normalna procedura. Ukoliko ima para, ukoliko postoje mehanizmi, preko prijatelja, preko partnerskih firmi naravno da treba da se stavi akcenat na to da se najvažnije stvari vrate u zemlju. Nemam ništa protiv. Upravo suprotno smatram da je to dobra kulturna politika ali se ovde sve to svodi na političarenje i na politikanstvo – konstatuje Zoran Erić.

Kustuskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Senka Ristivojević kaže da nije stručnjakinja za umetnost 19. veka i delo Paje Jovanovića ali da su je već u nekoliko slučajeva zbunile intervencije Republike Srbije i izdvajanje enormnih cifara za akvizicije.

– Govorim iz iskustva rada u oblasti zaštite umetničkog nasleđa, kao muzeolog i posmatrač naše svakodnevnice. Ono što mene zbunjuje, a što sam uočila u nekoliko slučajeva intervencije Republike Srbije i izdvajanja enormnih cifara za akvizicije, odnosno otkupe umetničkih dela na aukcijama po zapadnom svetu, jeste ta hitrost i spremnost, gotovo uzbuđenje, da skupo platimo nešto što je „naše“. Potreba da sve što je „naše“ donesemo, ili kako često čujemo, da vratimo u Srbiju. – kaže Senka , dodajući da je umetnost univerzalna kategorija postojanja da ona ne poznaje granice koje crtaju moćnici, da ona postoji u nekoj drugoj dimenziji.

– Jedno umetničko delo može da ima vrednosti kulturnog dobra i da bude važno za jedno društvo, zajednicu, državu, bilo gde da se nalazi na svetu. Svi se slažemo da je stvaralaštvo Paje Jovanovića izuzetno značajano za kulturu i istoriju umetnosti Srbije. Muzej grada Beograda ima Legat Paje Jovanovića, njegove slike se čuvaju u svim najvažnijim ustanovama zaštite u našoj zemlji, ali i van nje. Kulturno nasleđe nije šaka klikera, da moramo da pazimo da se ne otkotrlja negde daleko od nas i da ga zaboravimo. Zato me i iznenađuje ta potreba da se, poput hrčka ili hordera, sakuplja i kupuje za velike novce sve što se nađe na nekoj aukciji, a da je jedini kriterijum poreklo autora – konstatuje Senka.
Nju je kako kaže dodatno zbunila objava Muzeja grada Beograda na Instagramu.
– Naročito zahvalnica na kraju objave, koja možda najbolje govori o kulturnim politikama i strategijama današnje Srbije – zaključuje Senka Ristivojević.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je slika Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka“ otkupljena na aukciji u londonskom Sodbiju za 304.800 funti, po njegovom nalogu.

Vučić je za televiziju Hepi u Parizu rekao da je naložio onima koji su učestvovali u otkupu da plate kolika je cena i „da nađu način“ kako da država obezbedi novac za otkup te slike.

Prema njegovim rečima, iz državnog budžeta će i naredne godine biti obezbeđen novac za otkup srpskih „artefakata“.

„Sledeće godine deset do 30 miliona evra samo za vraćanje artefakata u našu zemlju, bilo da su slike ili skulpture“, rekao je Vučić.