Kako je korona promenila jezik

Ove promene se ogledaju u intenzivnijoj upotrebi medicinskih termina, poput imunizacije, inkubacije, virologa, virologinje, epidemiološkinje, ali i u pojavi novih reči, pretežno iz žargona, kao što su koronaš, koronašica, kovidaš, karantinke (papuče za karantin).

Za istraživače i istraživačice Instituta za srpski jezik bilo je zanimljivo ispitati poreklo ovih reči i zašto su one nastale, da bi iz poduhvata koji je usledio nastao i Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida.

Rečnik, koji su sastavile lingvistkinje Marina Nikolić i Svetlana Slijepčević Bjelivuk, zasad obuhvata oko 200 odrednica, sakupljenih iz medija, sa društvenih mreža, razgovornog jezika. Za svaku odrednicu u Rečniku date su definicije, zatim osnovne gramatičke informacije i stilski kvalifikatori, kao i izvori iz kojih su izvučene.

– Ove reči nisu samo popisane nego i opisane. Neke od njih su pripadale isključivo medicinskoj terminologiji, da bi sada zbog epidemije ušle u svakodnevni govor, neretko i sa nešto izmenjenim značenjem. Saveti lekara su nam pomogli da utvrdimo i te semantičke nijanse i damo preciznije definicije – navodi za Danas profesorka Marina Nikolić.

Dodaje da veliki deo građe pripada žargonu i u rečniku nosi kvalifikaciju kolokvijalno. Takve su koronaš, maskne (akne izazvane nošenjem maske), preležajnik (koji je preležao koronu), koronomanija (masovna histerija zbog epidemije), korona šoping, korona žurka.

U medijima i na društvenim mrežama javljala se i reč stand-up koroničar, a odnosila se na lekara koji se šalio na ozbiljnu temu, ili kašikolizac i kašikolizanje, koja se koristila u vreme pričešćivanja za Božić i Uskrs. Kad neko dobije koronu, lekari kažu da je zakovidio, a onaj ko ne poštuje epidemiološke mere naziva se kovidiot. Reči vezane za epidemiju i dalje se sakupljaju, a dogovor je, ističe naša sagovornica, da se na svaka dva meseca rečnik dopunjuje novim izrazima.

Ovaj leksikografski poduhvat Instituta značajan je jer osvetljava jezički aspekt perioda društvenih potresa koji su zahvatili ceo svet. On pokazuje kako se jezici prilagođavaju novim situacijama trpeći promene pre svega u domenu leksike, dok njegova osnovna struktura ostaje netaknuta.

– Leksika je najpodložnija promenama. Primetno je da se za strane reči uvek vešto nađu prefiksi ili nastavci za oblik i reč funkcioniše kao da je izvorno srpska. Imate na primer bindžovanje, hendžovanje, lajkovanje, tagovanje… Ove novine, međutim, ne utiču na gramatički sistem, koji uvek ostaje stabilan, čak i u dijalektima – kaže profesorka Nikolić.

Isto tako, dodaje, ni nestandardni silazni akcenti u unutrašnjim slogovima kod reči radijator, kategorija i sličnih ne utiču sistemski na srpski jezik. Stoga su neosnovane i strepnje da će se jezik urušiti zbog raznih inovacija i upliva stranih reči, ili da će ćirilica nestati zbog sve češće upotrebe latinice.

– Povike o ugroženosti jezika uglavnom dolaze iz senzacionalističkih naslova. To su velike zablude. Nema razloga ni ćirilicu smatrati ugroženom, jer je to prvo pismo koje učimo, udžbenici se štampaju na ćirilici… Kad je reč o stranim rečima, možemo razgovarati o stilskoj potrebi i adekvatnosti, ali čim su se one našle u srpskom jeziku, one su se već na neki način adaptirale, čak i ako ostanu nepromenljive. Uticaj engleske sintakse takođe ne narušava sistem – objašnjava Nikolić.

Rečnik je pobrojao i socijalne femininative koji su se češće upotrebljavali u medijima u poslednjih godinu dana, kao što je virološkinja/virologinja, epidemiološkinja/epidemiologinja. Mada prema ovim imenicama još uvek postoje otpori, za koje kaže da su odraz patrijarhata, smatra da su one komunikacijski neophodne.

– Čini mi se da femininativi nisu samo došli zbog zakona i rodne ravnopravnosti, nego i iz komunikacijske potrebe. Reći ćemo npr. „vodila sam dete kod pedijatra“, ali „pedijatrica mi je rekla…“. Mislim da nas komunikativna situacija navodi da ih koristimo – kaže profesorka Nikolić.

Međutim, kako dodaje, postoji problem sa sufiksom -škinja, jer preovlađuje mišljenje među normativistima da nije dobro takve imenice graditi od prideva. Preporuke su da se koriste oblici virologinja, psihologinja umesto virološkinja, psihološkinja.

– Mi nismo rekli da su ti oblici nestandardni, mada smo dosta o tome razmišljali, ali je sad pitanje da li to možemo ispraviti, jer mislim da smo propustili da reagujemo kad je bilo vreme. Nadam se da ćemo uspeti da ispitamo stavove o femininativima – ističe naša sagovornica. Zakon o rodnoj ravnopravnosti, kako dodaje, donekle je doneo neka usmerenja, kao što je preporuka da se u ispisima diploma navode ekvivalenti za oba roda. Iako neki lingvisti smatraju da ne bi trebalo odozgo menjati jezik, Marina Nikolić smatra da je u redu da se „nešto što je politički korektan govor uvede i kroz zakon, kroz preporuke i normativna akta“.