Kako je Muzej Jugoslavije pomirio dve nekadašnje zemlje iliti jugoslovenstvo za početnike

Pre nekoliko dana u medijima se pojavila vest da je Muzej Jugoslavije dočekao svog dvestahiljaditog posetioca.

Posetilac je bio iz Slovenije, a ovaj podatak govori da i više od trideset godina od raspada nekadašnje zemlje zainteresovanost za muzej iz svih njenih nekadašnjih krajeva ne jenjava.

Sećanje na socijalističku Jugoslaviju svih ovih decenija spaja posetioce od Vardara do Triglava, privlačeći ih da obiđu i ponovo prožive život u SFRJ.

Ipak, ovog puta nismo imali ideju da se sećamo nekadašnje socijalističke države, već smo hteli da obiđemo i predstavimo jednu izložbu koja otkriva da se mnogi događaji iz ove zemlje ne mogu vezati samo doba socijalizma i titoizma.

Prvo ikada snimljeno ubistvo vladara

Božićni i novogodišnji praznici pravo su vreme da se podsetimo jednog trenutka u istoriji naše zemlje koji je veoma važan za period između dva rata i koji je učvrstio vladavinu kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Šestojanuarska diktatura (6.1.1929.) predstavlja period kada je kralj Aleksandar raspustio narodnu skupštinu i zaveo ličnu diktaturu u cilju jačanja integralnog jugoslovenstva, ideologije koja će sledeće decenije biti vodeća u ovom delu Balkana.

Ovaj period trajaće sve do ubistva kralja u Marseju 1934. godine, a nakon tog događaja Kraljevina i njena vlada će na sve načine pokušavati da očuvaju poredak i zemlju, uključujući kult kralja i kulturu sećanja.

INTERVJU Princ Aleksandar Karađorđević: Smrti moga dede podjednako su se radovali u Berlinu, Rimu i Moskvi

Zato smo rešili da obiđemo trenutno aktulenu izložbu u Muzeju Jugoslavije pod nazivom „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“, verujući da ćemo saznati nešto više i o šestojanuarskoj diktaturi.

Međutim, već na samom početku otkrila smo da se izložba bavi periodom nakon nje.

„Ovo je izložba o vremenu koje se desilo neposredno posle ubistva u Marseju, kao i o tome kako je jugoslovensko društvo čuvalo sećanje na svog vladara“,rekla namje sagovornica, kustoskinja i jedna od autorki izložbe, Biljana Crvenković.

„Čuvajte (mi) Jugoslaviju“ je izložba koja je pripremljena povodom 90 godina od atentata i ubistva kralja Aleksandra u Marseju (9.10. 1934.), a ima za cilj da posetioce upozna sa političkom i društvenom situacijom u Kraljevini neposredno nakon ubistva i ulogom lika vladara u kulturi sećanja od 1934. do 1941.

To je poslednji period Kraljevine Jugoslavije.

„Izložba razbija mitove i zablude o poslednjim kraljevim rečima“, objašnjava nam kustoskinja i navodi da se rečenica „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“ smatrala njegovim političkim testamentom a korišćena je u cilju očuvanja Kraljevne Jugoslavije, koja je u tom trenutku suočena sa unutrašnjim nejedinstvom i spoljašnjim pretnjama.

Izložba je podeljena na tri celine.

U prvoj celini posetioci mogu videti i saznati sve o atentatu u Marseju, a već na samom ulazu imaju priliku da vide prvo ikada snimljeno ubistvo vladara u istoriji.

Ova celina ima za cilj da posetioce upozna sa tim kako je i na koji način Francuska doživela ubistvo višedecenijskog saveznika.

Neposredno nakon ubistva Francuska je želela da obeleži taj tragični trenutak tako što je u gradovima poput Marseja i Pariza podizala spomen obeležja.

U prvom delu izložene su posmrtne maske kralja Aleksandra I i francuskog ministra Luja Bartua, kao i skica i modela za spomenik u Marseju koji je simbolično nosio naziv Spomenik mira.

Zanimljivo je da je francuski umetnik Fransoa Karli samo nekoliko sati od ubistva počeo da izrađuje posmrtne maske.

Može se videti i kako su mediji tog vremena izveštavali o atentatuna osnovu isečaka i različitih naslovnih strana iz jugoslovenske i francuske štampe.

Paralela sa Titovom sahranom

U drugom sektoru izložbe posetioci mogu saznati o tome kako je jugoslovenska javnost doživela ubistvo svog vladara, kao i to kako su tekle pripreme za sahranu.

Prema rečima kustoskinje, paralela za ovu izložbu je izložba u Kući cveća gde je predstavljena Titova sahrana.

Kolektivna žalost, doček posmrtnih ostataka kralja, kao i sam čin sahrane veoma podseća na period koji će doći nekoliko decenija kasnije sa Titovom smrću.

Sam prelaz iz prvog u drugi sektor je interesantan, jer se može videti maketa razarača „Dubrovnik“ kojim je kralj otišao za Francusku i kojim je vraćeno njegovo telo.

U najznačajnijem i najvećem delu postavke posetioci se mogu upoznati nasleđem koje je nastalo nakon ubistva u Marseju.

„Nakon Marsejskog atentata i sahrane, Vlada je došla na ideju kako da sačuva i učvrsti sećanje na kralja kroz masovnu izgradnju spomenika.

Svaka banovina je raspisala konkurs za podizanje spomen obeležja“, ispričala nam je kustoskinja i dodala da je u periodu od 1935. pa sve do 1941. godine svaki veći grad u Jugoslaviji imao spomenik posvećen nekadašnjem vladaru.

Posetioci mogu videti različite fotografije i rekonstrukcije spomenika koji su bili u gradovima kao što su: LJubljana, Varaždin, Zagreb, Sombor, Niš, Skoplje, Cetinje itd.

„Spomenici su imali političku i simboličku konotaciju jer kralj Aleksandar je bio jedna od vodećih figura Antante i protivteža tada rastućeg nacizma u Evropi.

Kralj Aleksandar je i nakon pogibije imao posebnu ulogu jer simbolično predstavlja državu i narod“, ističe naša sagovornica.

Umetnici su dobijali porudžbine i pre ubistva vladara, a nakon 1934. pojavila se masovna potreba za umetničkim radovima.

U posebnom delu izložbe posetioci mogu videti bistu kralja Aleksandra, rad slovenačkog skulptora Alojza Gangla iz 1920. godine, ali i bistu koju je izradio Ivan Meštrović.

Kustoskinja nam je ispričala i da je vreme od ulaska Kraljevine u Trojni pakt, kao i promena državnog uređenja nakon 1945. doprinela da se kolektivno sećanje i spomenici sve više i uništavaju.

„Kada je Slovenija tokom 1941. bila okupirana i podeljena između Nemačke i Italije, većina spomenika je sistematski rušena.

Ista priča se desila i u Hrvatskoj, jer kada je osnovana NDH većina spomenika je za kratko vreme bila srušena.

Na Cetinju je spomenik podignut oktobra 1940, a već u dokumentu koji je datiran 20.7.1941. spomenik se ne pominje“, ukazuje kustoskinja i naglašava da je zadatak Muzeja Jugoslavije da prikuplja, izučava i predstavlja javnosti sve ono što je vezano za jugoslovensko nasleđe, pa tako i Kraljevinu Jugoslaviju.

Prema njenim rečima, dosta artefakata koji su izloženi su pozajmljeni iz Hrvatske i Slovenije, kao i iz privatnih kolekcija.

Uspostavljanjem novog državnog uređenja nakon 1945. ubrazno je uništavanje preostalih spomenika, kao i kolektivnog sećanja na bivšu zemlju, tako da većinu spomenika možemo videti samo na fotografijama.

Sećanje na ideju jugoslovenstva

Upitali smo kustose da li je izložba zainteresovala i mlađe posetioce, jer je prethodna izložba „Ježeva kućica – izmišljanje boljeg sveta“ privukla najviše baš njih.

„Ova izložba u odnosu na ‘Ježa’ ima sasvim drugačiju temu i naša uloga u tom smislu je da edukujemo đačku publiku.

Zato imamo posebna vođenja za đake, srednjoškolce i studente.

Posebno su oduševljeni digitalnom mapom.

Tu se najviše zadrže“, rekao nam je Bogdan Petrović, jedan od kustosa u muzeju.

Digitalna mapa ne privlači samo đake već i starije posetioce jer se na njoj može videti u kojim sve delovima Kraljevine, ali i sveta, postoje spomen obeležja posvećena kralju Aleksandru.

Nama je najviše privuklo pažnju postojanje memorijalne šume u Izraelu, kao i crkve koja je podignuta u Harbinu u Kini.

Kao ustanova koja čuva sećanje na ideju jugoslovenstva upitali smo kustose uspevaju li da pomire dve nekadašnje zemlje i ideologije.

„Imamo ideju da organizujemo vođenja gde ćemo povezati prvu i drugu Jugoslaviju, jer kao što možete videti kult i sećanje na vladara nije bio samo vezan za Tita, već seže i u vreme kralja Aleksandra“, podseća Bogdan i objašnjva da je Muzej tu da čuva ideju i formu jugoslovenstva u kom god vremenu da je bila.

“Umro je drug Tito”: Autorsko vođenje kroz izložbu

Još na početku razgovora i vođenja, kustoskinja Biljana Crvenković nam je napomenula da je muzej matičan za sva pitanja koja se tiču ideja, fenomena i praksi koje su dovele do nastanka, kao i do raspada Jugoslavije.

Samim tim ne može se vezati samo za jedan period i jednu državu, već se sistematski prati razvitak jedne ideje koja svoje početke vezuje za drugu polovinu XIX veka.

Izložba se može pogledati do 31. marta u izložbenom prostoru Muzeja „25. maj“.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.