Kako je (ne)zaboravljen Brana Petrović

Reč je o tekstovima koje je Petrović objavljivao u nedeljnicima NIN i Duga, ali i u listovima Rukopis, Front, Jedinstvo, Jež, i mnogim drugim, u rasponu od 50 godina.

Priređivač ove kapitalne knjige Miodrag Raičević, rekao je da su odabrani tekstovi na različite teme: o dva grada u kojima je Brana proveo život – o Čačku i Beogradu, ali i o Moravi, putovanjima po svetu, kafanama, o poznatim i nepoznatim pesnicima, novinarstvu, pčelama, poeziji i šahu, o veri, Bogu i Partizanu, čiji je bio strastveni navijač.

– Razmišljao sam o naslovu – Obavezno pročitati, ali mi je to zvučalo pretenciozno, a onda sam shvatio da je dovoljno samo reći – Brana Petrović. Knjiga može da se čita kako god, uvek ćete biti na pravom putu – naglasio je Raičević. On je dodao da se Brana svojevremeno žalio kako je zaboravljen Starac Milija i da je to sažeo u jednu rečenicu – Baji (Nikoli Pašiću) pet hektara, a Starcu Miliji ni ulica.

– Branina prva knjiga pesama bila je „Moć govora“ i taj naslov bi mogao da stoji u njegovoj ličnoj karti, jer ga je to određivalo i pristajalo mu – zaključio je Raičević.

Goran Babić, pesnik i Petrovićev prijatelj, naglasio je da je kroz sudbinu Brane Petrovića Srbija pokazala i svoj sjaj i svoju sramotu.

– Sjaj jer je rodila ovakvog genija, a sram jer ga za života nije primila u Srpsku akademiju nauka i umetnosti – rekao je Babić i dodao da je pesnik takvog kalibra, „najveći posle Branka Miljkovića“, danas nepravedno zaboravljen.

– Otišao je prebrzo, a živeo prekratko. Bio je neobičan čovek, neponovljiv. Nema ga, a tu je među nama – naveo je Babić i ispričao kako ga Bračilo, kako ga je zvao, nikad nije pobedio u šahu, čiji je bio veliki poklonik.

Profesor Mihajlo Pantić naglasio je da bi Brana Petrović, „da kojim slučajem bane među nas, imao neku duhovitu opasku“.

– Sigurno bi negirao da je ovako nešto napisao. NJegova ostavština je ostala rasuta i verovatno i za njega nepoznata. Bio je jedan od najznačajnijih, najdarovitijih je preslaba reč, bio je ostvaren pesnik. Jednom mi je rekao: „Nije poezija sve što ima formu pesme, Pantiću.“ Brana je bio „čuđenje u svijetu“ i ne prestaje da se čudi, kako lepoti, tako i životu – naveo je Pantić. Prema njegovim rečima, ova knjiga je „praznik mudre duhovitosti, što se postiže jako teško“.

Čovek je jedna suza

Pesimizam je primarno stanje mladosti. Svi „rani radovi“ su pesimistički. Čak i Marksovi. Optimizam raste s približavanjem smrti. Starci su tako vedri, prosto zrače optimizmom.

Heraklit nikako nije mogao biti starac kad je rekao: A to, što se svetina množi – to je zato da smrt ne bi izumrla.

Na papiriću s tom Heraklitovom sentencom vide se tragovi suza mislilaca i filosofa kroz vekove.

(odlomak iz knjige „Ne ubiti pticu drozda“)

Sećanje na Branu Petrovića u Poletu

Beograd – Veče pod nazivom Sećanje na Branu Petrovića, u čast velikog pesnika, mudraca, čoveka, filozofa, graditelja cveća biće održano večeras od 19 sati u Galeriji Polet. Veče će otvoriti Branin unuk Vasilije Tešić, odlomke iz Braninih govora, tekstova i poezije čitaće novinarka Radio Beograda Jovana Milovančević, a anegdote o pesnikovom životu govoriće novinar i foto-reporter Rade Bošnjak i prisutni Branini savremenici. Stihove će čitati legendarni Rale Damjanović. Trominutnim igrokazom na jednu od Braninih pesama nastupiće i BG Starišani sa Dorćola. Kroz program nas vodi Srbislava Todorović.