Kako je Niko postao Spartak?

Značilo je živeti u broju 46 Ulice Igl, u polurazrušenoj, drvenoj kući na sprat, poslednjoj u strmoglavoj ulici, iza koje su se nalazile fabrike, šine i reka Mohok“.

Ovim rečima Kirk Daglas, koji je juče preminuo u Los Anđelesu u 104. godini, opisao je početke svog putovanja ka slavi i besmrtnosti u svojoj autobiografiji „Sin preprodavca starih stvari“.

Odrastanje u porodici siromašnih i nepismenih Jevreja koji su pobegli iz svoje domovine sanjajući o američkim ulicama popločanim zlatom zauvek ga je obeležilo, zbog čega će i nakon svoje smrti biti upamćen ne samo kao holivudska zvezda ili veliki glumac već i kao borac za slobodu i pravdu, poput njegovog legendarnog Spartaka.

Poslednjih godina cela planeta je svakog 9. decembra slavila rođendan ovog glumac zlatnog doba Holivuda i začetnika glumačke dinastije Daglas, koji je preživeo Drugi svetski rat, eksploziju helikoptera, šlog, imao dva nova kolena, i dočekao duboku starost u životu dužem do jednog veka.

Rođen je 1916. kao Išur Danijelovič i kao jedini dečak od sedmoro dece. Pre nego što će postati Kirk Daglas biće i Izi Demski, kada porodica bude odlučila da svoja imena učini engleskim.

„Moj otac, koji je bio prodavac konja u Rusiji, nabavio je konja i mala zaprežna kola, i tako postao prodavac starih stvari. Nabavljao je stare krpe, metalne predmete, sitno đubre koje nije vredelo ni pet para. Čak i u Ulici Igl, najsiromašnijem delu grada, gde su se porodice borile za goli život, preprodavac starih stvari bio je najniži nivo na lestvici. A ja sam bio njegov sin“, pisao je kasnije Daglas, koji je kao dečak preprodavao grickalice radnicima u fabrikama i raznosio novine kako bi pomogao svojoj porodici.

Radio je više od 40 poslova pre nego što je odlučio da se posveti glumi. Zaljubio se u ovu profesiju glumeći u srednjoškolskim predstavama, a zahvaljujući dobrom uspehu u školi dobio je stipendiju zbog koje je upisao Američku akademiju dramskih umetnosti.

Tamo je upoznao Loren Bekol, koja mu je kasnije pomogla da dobije svoju prvu filmsku ulogu u naslovu „Čudna ljubav Marte Ajvers“ 1946, kao i Dajanu Dil, koja će kasnije postati njegova prva supruga.

Kada je 1941. pristupio Američkoj mornarici, zauvek će promeniti svoje ime u Kirk Daglas – ime koje je već osam godine kasnije ušlo u legendu kada je na filmskom platnu odigrao Šampiona.

Drama o bokseru koji ne preza ni od čega da bi dobio šta želi, Daglasu je donela prvu nominaciju za Oskara, a filmskoj publici predstavila plavokosog i mišićavog glumca kao opasnog tipa kakve će često igrati u svojoj karijeri.

Želeći nezavisnost i imajući na umu jasan plan kako da postane zvezda, Daglas je vrlo brzo raskinuo ugovor sa velikim holivudskim studiom i osnovao svoju producentsku kuću koju je nazvao po svojoj majci – Brina.

Među prvim ostvarenjima koje je kuća producirala bio je „Staze slave“ tada ne toliko poznatog Stenlija Kjubrika. Dvojac Kjubrik-Daglas snimo je i „Spartaka“, koji je zahvaljujući potpisivanju scenariste Daltona Tramba stavio tačku na crnu listu nepoželjnih autora u Holivudu.

„Snimio sam mnogo filmova, ali ono na šta sam posebno ponosan jeste okončavanje holivudske crne liste“, kazao je kasnije Daglas, koji se poput gladijatora koga je igrao uvek borio za svoje ideale i slobodu.

Među naslovima njegove producentske kuća nalazi se i film „Protuva“ koji je slavni glumac snimio u Jugoslaviji 1972. „Ništa nije bilo prepotentno u tom snimanju.

Živeli smo u primitivnim uslovima bez toaleta.

Naučili smo jednu rečenicu koja nam je spasila živote – bez belog luka“, šalio se kasnije glumac, koji je ovaj naslov i režirao.

U nekadašnjoj Jugoslaviji boravio je više puta.

Prvi put još 1964. kada je upoznao i Tita.

Ali je najpoznatiji njegov dolazak na Olimpijadu u Sarajevu, kada je lokalni ćevabdžija pokušao da mu naplati astronomsku sumu za nekoliko ćevapa.

Tokom svoje 60-godišnje karijere glumio je u više od 90 filmova.

Ostvario je nezaboravne uloge u svim žanrovima – od vesterna i istorijskih spektakala preko trilera, snažnih drama i biografskih filmova do naučne fantastike.

Dobitnik je nagrade Zlatni globus za ulogu Vinsenta van Goga u filmu „Žudnja za životom“.

Za Oskara je bio nominovan tri puta, a dobio je počasnog 1996. godine.

„Igrao sam samo u filmovima u kojima sam želeo da igram. Nikada nisam razmišljao o tome da li će biti uspešni ili ne. Tako su mi se dopali i ‘Putevi slave’ i ‘Usamljeni su hrabri’ koji nisu mnogo zaradili, ali sam ja danas jako ponosan na te filmove“, izjavio je 1982. godine.

Sam je govorio da je težak čovek zbog čega ga kolege u Holivudu ne vole.

„Napravio sam karijeru igrajući kurvine sinove“, rekao je jednom prilikom, dodajući da je rođen agresivan i da će umreti agresivan.

Ženio se dva puta i ima četiri sina od kojih je najpoznatiji Majkl Daglas.

Zajedno sa suprugom En Bujdens bavio se humanitarnim radom. Poslednjih godina retko se pojavljivao u javnosti, ali je svoju oštrinu i smisao za humor često pokazivao u blogu koji je pisao, zbog čega je bio poznat i kao najstariji bloger na svetu.

Objavio je pet knjiga memoara, ali i nekoliko romana, zbirke pesama i kratkih priča, te ljubavnih pisama koje je pisao svojoj ženi.

Let iznad kukavičjeg gnezda

Kirk Daglas je dugo godina bio vlasnik prava za filmsku adaptaciju romana „Let iznad kukavičjeg gnezda“ Kena Kejsija, ali nije uspevao da sakupi novac i snimi film.

To je, pak, pošlo za rukom njegovom sinu Majklu, koji je režiju prepustio tada još uvek ne toliko poznatom češkom reditelju Milošu Formanu.

Otac je želeo da igra glavnu ulogu, koju je već tumačio u brodvejskoj predstavi, ali se Majkl ipak odlučio za dosta mlađeg glumca DŽeka Nikolsona, što mu Kirk nikada nije oprostio, posebno kada je film dobio čak pet Oskara 1975. godine, uključujući i onaj za najbolju glavnu mušku ulogu.

Zanimljivo je da su DŽeka Nikolsona u mlađim danima često poredili sa Kirkom zbog njegovog metoda glume, budući da obojica nisu prihvatali nikakve savete reditelja, te da su se pripremali sami za svoje uloge, spremni da uđu u svoj lik čim kamera počne da snima.

Kirk Daglas i Tito

Kirk Daglas je 1964. godine upoznao Josipa Broza. U svojim memoarima opisao je susret sa nekadašnjim predsednikom SFRJ.

„Bio je 4. novembar 1964-te, Jugoslavija. Odveli su me u kuću visokog američkog diplomate u Beogradu. Tamo sam uz kafu i kolače pričao s desetak studenata Filmske akademije. Kada su studenti otišli, ljutito sam se okrenuo mom domaćinu i rekao: ‘Nisam došao ovamo da šačici probranih studenata pričam o filmovima. Ja obično ljudima savetujem da se ne bave ovom profesijom. Želeo bih da održim predavanje većem auditorijumu’.

‘O, to ne može’, odgovorio je moj domaćin. ‘Ovo je komunistička zemlja, ne možete da organizujete velike skupove’. U to nisam mogao da poverujem.

Sutradan ujutro telefonirao sam Beogradskom univerzitetu.

Te iste večeri organizovan mi je razgovor s nekoliko hiljada studenata.

Bilo je divno.

Oni su znali sve o američkom filmu i voleli su ga.

Dopalo im se što je jedan američki glumac među njima, što sa mnom mogu da razgovaraju. Umešao se ambasador Velike Britanije, koji je prisustvovao ručku: ‘Dragi moj, ja čekam već šest nedelja da me predsednik Tito primi samo na deset minuta, da mu predam akreditive’, rekao je.

‘Nije lako susresti se s predsednikom Titom’.

Izvinio sam se, izašao i okrenuo broj kabineta predsednika Tita.

Sledećeg dana predsednik Tito mi je poslao svoj privatni avion da prevezem moju ženu i mene do njegove vile u LJubljani.

Proveli smo sa njim puna tri sata, pili smo vino i pričali. Tito je bio veliki ljubitelj filmova, naročito vesterna. Pogledao je sve vesterne u kojima sam ja glumio, a najviše mu se dopao ‘Obračun kod O.K Korala’.

Svi listovi objavili su slike nas dvojice zajedno. Kada sam se vratio u američku ambasadu u Beogradu opet sam sreo britanskog ambasadora. ‘Dragi moj, ne razumem, vi ste proveli tri sata s predsednikom Titom, a ja ne mogu ni deset minuta’, žalio se, ‘recite mi, molim vas, kako vam je to pošlo za rukom?’

‘Gospodine ambasadore, koliko ste filmova vi snimili?'“

(Odlomak iz memoara Kirka Daglasa objavljen u TV novostima 1990. može se naći na portalu yugopapir.com)