Od nastanka pokretnih slika do danas, studijski rukovodioci mešali su se u posao filmskih umetnika, a bitka između umetničkih i komercijalnih sadržaja nema kraja.
Jedan od najpoznatijih primera toga kako je studio uporpastio jedinstveno ostvarenje u trci za novcem i većom zaradom, ili još gore, zato što je smatrao da zna bolje od ljudi koji zapravo stvaraju TV serije i filmove – jeste bitka koju je Dejvid Linč vodio oko serije Tvin Piks.
Još tada je jedan od najvoljenijih američkih filmskih stvaralaca – Linč, ušao u debatu sa izvršnim direktorom Bobom Igerom oko jednog konkretnog pitanja: Ko je ubio Loru Palmer? Ta bitka ne samo da bi promenila putanju Tvin Piksa, već i putanju cele Linčeve karijere.
Karika koja uvezuje štrajk Udruženja američkih filmskih i TV pisaca (Writers Guild of America strike WGA) sa kultnom serijom je to što danas studiji i Bob Iger pokušaju da uguše pomenuti štrajk, piše Collider. U toj borbi filmskim autorima pridružlile su se ne samo velike filmske zvezde, već čitav SAG-AFTRA (Američka federacija televizijskih i radijskih umetnika).
Tvin Piks je serija kojoj nije potrebno predstavljanje. To je verovatno Linčev najikoničniji i najtrajniji rad, čija baza fanova raste iz dana u dan. Sve tri sezone, kao i film Twin Peaks: Fire Walk With Me, popularne su među savremenim gledaocima, iako je dosta vremena odmaklo od prvobitnog prikazivanja. Od tako uspešnog ostvarenja očekuje se da ima više od tri sezone, što je svakako bio plan; Međutim, plan nije urodio plodom.
Kompleksna serija bavi se ubistvima, traumama, pitom, romansama, sumnjivim poslovima, brakovima bez ljubavi, nuklearnim bombama… Sve ove linije zapleta proizlaze iz jednog pitanja: Ko je ubio Loru Palmer (Šeril Li). Lora je ključ cele serije. Njena smrt je ono što pokreće radnju. Počinje sukobom koji dovodi Dejla Kupera (Kajl Maklaklan) u mali grad, odakle se uspostavljaju nove romanse… Serija, čak i bez da se u njoj pojavljuje Lora Palmer, osim na starim snimcima, fotogradijama i kao mrtvo telo, govori o njoj i njenoj smrti. Kada se odgovori na pitanje njene smrti, serija je završena. Prevremeni odgovor na pitanje je bio neverovatno kratkovid i ruinira ostatak serije.
Linč i ko-kreator Mark Frost su to razumeli. Zato nisu želeli da otkriju Lorinog ubicu, ali su u najmanju ruku želeli da se Tvin Piks završi tako što će publika ipak „saznati“ (shvatiti metaforu). Svaki pisac koji ima malo razumevanja kako priče funkcionišu i kako treba da budu strukturisane, to razume. Čovek koji to nije razumeo je Bob Iger.
Iger se bavi studijskim poslom ceo život. Sada je generalni direktor Diznija, a 1989 imenovan je za šefa ABC Entertainment-a. Moglo bi se reći da je Iger, pre svega, biznismen, a tada se, posebno, televizija često posmatrala kao biznis, sazdan da prodaje reklame.
Reklame su ono što pokreće biznis, a prema odlomcima iz njegove knjige The Ride of a Lifetime, zaključuje se da je Iger bio frustriran zato što Linč neće publici odgonetnuti ko je ubio Loru Palmer. U vreme kada je Tvin Piks bio emitovan, cilj televizije je bio da zadrži publiku iz nedelje u nedelju, kako bi postigla odgovarajuću gledanost.
Među TV serijama Linč i Frost su sa Tvin Piksom postavili nešto drugačiji koncept i standard. Bila je to mnogo filmičnija, mnogo otvorenija i mnogo zanimljivija vrsta televizijske emisije. Zbog toga ostaje neverovatno uticajna. Moderna koncepcija „prestižne televizije“ ne bi postojala bez nje — ali Iger, je u tome video problem. U njegovom umu, publika je morala da zna ko je ubio Loru Palmer, ili bar da dobije neke indikacije. Linč je na kraju izopšten. Pristao je da otkrije identitet Lorinog ubice sredinom druge sezone.
Ne iznenađuje što je taj potez doveo do pada rejtinga. U knjizi The Ride of a Lifetime, Iger je čak rekao: „Nakon toga, pripovedanje je izgubilo red. Nije bilo motora koji je pokretao priču nakon što je misterija rešena.“ Poslednja polovina druge sezone Tvin Piksa je haotična i to će priznati čak i najokoreliji fanovi. Nije postojao pravac, jer predstava više nije imala razloga da „ide dalje“. Tvin Piks je potom prebačen na večernji, subotnji termin, što je takođe zakucalo ekser u kovčeg i doveo do pada rejtinga. Linč je pokušao da spasi šou spektakularnim finalom druge sezone, kojim je iznova „zapalio motor“, ali to nije bilo dovoljno i Tvin Piks je otkazan. ABC je povukao utikač, a Iger je kasnije u svojoj knjizi priznao da je „Dejvid možda sve vreme bio u pravu .“
Ovo, međutim, nije kraj priče. Linč je nastojao da uradi više nakon prvobitnog otkazivanja serije, režirajući film Twin Peaks: Fire Walk With Me, 1992. Prvi snimak filma prikazuje unišetenje televizije, što govori više nego dovoljno. Film, koji služi kao nastavak serije, je neverovatan i Tvin Piks se u potpunosti fokusira na Loru, njen život i brutalno ubistvo koje je pokrenulo šou. Apsolutno zastrašujući i potencijalno najbolji film koji je Linč ikada režirao, takođe je propao, zbog ekstremnog sadržaja sa gotovo antagonističkim stavom prema publici, koji je verovatno proistekao iz načina na koji se Linč osećao nakon što je bio primoran da otkrije Lorinog ubicu u originalnoj seriji. Ipak, on se s pravom smatra odličnim filmom.
Serijalom Tvin Piksom: Povratak 2017. godine, Linč i Frost su još jednom demontirali i ponovo sastavili ideju o tome šta bi televizija mogla da bude. U pitanju je apsolutno remek-delo, čak i uz nesrećne okolnosti druge sezone, jer su Linč i Frost stvorili umetničko delo za sva vremena, koje još uvek vredi gledati, godinama nakon što je prvi put emitovana.
I Iger je, takođe, ostao na svojoj putanji. On je sada glasnogovornik studija koji žele da prekinu štrajk, te je nedavno zahteve pisaca nazvao „uznemirujućim“. On je zahteve za pristojne plate, bolje uslove rada, zahtev da studiji prestanu da aktivno unazađuju industriju u kojoj rade, nazvao uznemiravajućim. No, zahtevi to nisu. Ono što šefovi studija rade je uznemirujuće, jer oni suzbijaju kreativnost, mnimalno plaćaju pisce i godinama unazad nezahvalno teraju. Oni proizvode konstantno jednoličan sadržaj, umesto da rade na nečemu što se može smatrati smislenim ili zanimljivim, piše Collider i zaključuje:
– Trenutno smo svedoci da se istorija ponavlja. Ono što se desilo Linču, sada se odvija u većim razmerama. Ljudi poput Igera, te šefa kompanije Warner Bros. Discovery Dejvida Zaslava i drugih sa vrha, smatraju da znaju bolje od ljudi koji u stvari kreiraju sadržaje za male ekrane. Ako ti ljudi uspeju, možda nikada više nećemo videti nešto nalik Tvin Piksu. A šteta je da se nešto tako kreativno, čudno i originalno nikada više ne ponovi. Znamo šta će studiji uraditi ako pobede i ne smemo dozvoliti da se to desi. Zato je podrška televizijske publike WGA štrajku koji je u toku i SAG-AFTRA štrajku, neupitno ključna. Svi moraju stati zajedno i ostati jedinstveni da bi se za zahteve štrajka izborili. A posle svega što su nam ovi stvaraoci pružili, naša podrška je najmanje što možemo da ponudimo – zaključuje Collider.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.