Kako je R.E.M. izumeo devedesete sa albumom „Out of Time“

R.E.M. je album objavio na današnji dan 1991. godine i upisao se u muzički atlas sveta.

Losing My Religion, Half a World Away, Country Feedback, Near Wild Heaven—to su bile najemotivnije i najlepše pesme koje su momci iz Atlante ikada napisali.

Ovaj povratak promenio je sve u priči o R.E.M.-u, ali i nagovestio celu dekadu koja dolazi.

U suštini, ovim albumom su izmislili devedesete.

Bio je to šok, naročito nakon nekoliko godina u kojima su zvučali kao da su se zasitili sopstvene muzike.

„Da, pretpostavljam da sam neko vreme svirao džangl zvuk“, rekao je gitarista Piter Bak za Rolling Stone u to vreme. „Mogu da napišem takve stvari u snu. Mogu da napravim Driver 8 svaki dan u nedelji. Svi mi možemo.“

Da se R.E.M. raspao 1989. godine, pre nego što su snimili ovaj album, danas bi ih poštovali kao The Smiths ili The Pixies—bend koji je promenio svet sa nekoliko kultnih pesama.

Umesto toga, oni su tek počinjali.

Out of Time je započeo njihov fantastičan niz albuma iz devedesetih, koji su nadmašili sve što su postigli u osamdesetim. Ovaj album im je doneo prvi broj jedan na top-listama—jasan znak da su vremena počela da se menjaju.

R.E.M. su se ponovo izmislili kao kosmički folk-putnici, s Piterom Bakom na mandolini i Majklom Stajpom u introspektivnom raspoloženju na Losing My Religion.

Muzika je istraživala nove emotivne teritorije, dok su Stajpovi vokali bili strastveniji nego ikad—sam je nazvao album „kolekcijom ljubavnih pesama“. „Ljubavne pesme su nešto što nikada nisam ozbiljno pokušao“, rekao je tada Rolling Stone-u.

„Bilo je to veliko iskušenje.“

Generacija X

Ovo je bila prelomna godina za mlade ljude koji su te 1991. godine dobili ime: Generacija X. Te godine Daglas Kopland objavio je svoj kultni roman Generation X, a svaka žurka tog leta pretvarala se u kasnonoćne rasprave o toj knjizi.

Iste godine, Ričard Linklejter je snimio Slacker, film o mladima izvan sistema: bez novca, bez karijera, bez društvenog statusa.

Peri Farel je pokrenuo prvi Lollapalooza festival, s konceptom koji je isključivao bumere i metal bendove. Industrija je bila šokirana otkrićem da postoji nova mlada publika željna nečeg drugačijeg.

A muzika je bila u centru svega toga, s R.E.M. na čelu pokreta.

Mandolina i prijatelji

Oni su godinama pokazivali kako da ostanete svoji, kako da pravite umetnost bez kompromisa. Cela generacija umetnika učila je od njih, a sada su ti umetnici prolazili kroz vrata koja su R.E.M. otvorili. Te godine su Nirvana objavili Nevermind, Pavement Perfect Sound Forever, a Bikini Kill Revolution Girl Style Now! Bila je to godina u kojoj je „pank pukao“, kako je nazvan čuveni dokumentarac.

„Ovo nije rok album“, rekao je Stajp Davidu Friku iz Rolling Stone-a. „Nakon Green turneje, momci su se zasitili sviranja svojih instrumenata. Tako su svi prešli na pogrešne instrumente.“ Basista Majk Mils objasnio je:

„Mnoge pesme smo napisali dok sam ja bio za orguljama, Bil (Beri) na basu, a Piter na gitari ili mandolini. Zato zvuče potpuno drugačije.“ Mils je čak otpevao dve pesme na albumu, Near Wild Heaven i Texarkana.

Piter Bak, koji je ponosno bio jedan od najnemarnijih gitarista u rokenrolu, zapravo je naučio da svira gitaru—ali mu je to postalo dosadno. Zato je prešao na instrument koji nije znao da svira, mandolinu. I baš ona je postala hit. Losing My Religion je već krajem 1990. godine dominirala radijem i MTV-jem, označavajući novi zvuk benda.

U stvaranju albuma pomogli su im i prijatelji: Kejt Pirsn iz The B-52s, džez saksofonista Kid Džordan i KRS-One iz Boogie Down Productions. Najvažniji dodatak bio je Piter Holsapel iz The dB’s, koji je bendu pridružio na Green turneji kao gitarista i klavijaturista. Unosio je nove zvučne teksture u pesme poput Low i Belong.

Kao i svi R.E.M. albumi, i ovaj je izazivao fanove da pokušaju da dešifruju Stajpove stihove. „Molim vas, ne analizirajte ih, tamo nema ničega osim osećanja. Pevajte uz njih i izmišljajte, ja to i dalje radim“, rekao je Stajp. O pesmi Country Feedback rekao je da je „poslednja rečenica na kraju loše veze“.

Shiny Happy People

Naravno, ne može se pričati o Out of Time a da se ne pomene „slon u sobi“—kontroverzna, ali ispravna tvrdnja: Shiny Happy People je sjajna pesma. U početku je bila zabavna promena tempa na albumu, ali se vremenom previše vrtela na radiju. Spot je posebno zanimljiv jer u njemu Piter Bak izgleda kao da ga je život pregazio. Kejt Pirsn je pesmi dodala svoju B-52s toplinu, dok je Stajp ušao u Fred Šnajder fazon.

R.E.M. nisu išli na turneju povodom albuma, što se ispostavilo kao jedna od najboljih odluka u njihovim karijerama. To im je omogućilo da ostanu kod kuće i napišu pesme za svoj najbolji album, Automatic for the People.

Takođe ih je dovelo do nastupa na MTV Unplugged, koji je snimljen 10. aprila 1991. godine i ostao jedini pravi koncert te godine. Bilo je to legendarno izvođenje, sa opuštenim i moćnim petočlanim bendom.

Album se zatvara pesmom Me in Honey, koja je u suštini nastavak Shiny Happy People. Stajp je zaljubljen u „srećnu, sjajnu osobu“, ali se oseća „ružnim i zlobnim“, plašeći se da ne može da se nosi s tom ljubavlju. Ali njen optimizam se na kraju prenosi i na njega.

U neku ruku, priča o Out of Time nastavila se i posle njegovog kraja. Kurt Kobejn je dve godine kasnije napisao All Apologies, pesmu slične atmosfere i priče. Mnogi R.E.M. fanovi tada i sada slušaju ovaj album i pronalaze sebe u njemu. Zbog toga i danas zvuči sveže i vitalno.