Kako je Ričard Barton otrpeo „dosadu u gostima“ kod Tita i Jovanke, a šta ga je razveselilo?

Barton je primetio da Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivom s bilo čim drugim što je video, da je Tita, izgleda, pomalo strah dok hrani slona a uspeo je i da porazgovara s njim i o tome šta misli o Staljinu.

Takođe, Bartona je iznenadilo koliko je madam Jovanka, kako je naziva u svom dnevniku krupna, a kako je Tito tako „malen i nežan“, i izuzev tog stomaka, sitan. I koraci su mu bili kratki, a ruka koju je Bartonu pružio za upoznavanje, isto je bila, kako je naveo, malena, prenose mediji.

Ovo detalji iz memoara Ričarda Bartona,  o kojima piše Jutranji list, netom su preneli domaći portali, a zatim se rasprava o tome što Bartona Tito baš nije naročito impresionirao prenela i na društvene mreže.

Slavni par došao je inače u Jugoslaviju kako bi se Barton pripremio za ulogu Tita u filmu „Bitka na Sutjesci“. Druženje s Titom Barton je opisao u svojim dnevnicima koji je objavio  Yale University Press pre desetak godina.

„Stigli smo sretno i odvezli smo se automobilom ‘mercedes-benzom’ do i kroz Pulu, gde nas je čekao brod. Masa fotografa i novinara, i TV ljudi čekala nas je na aerodromu. Uobičajena pitanja – Kakav je osećaj glumiti velikog čoveka?, Koliko znate o Titu?. Dali su nam vilu nedaleko od Titove. Vrlo vruće – bez klima uređaja. Madam Broz dočekala nas je u vili. Krupna žena vrlo seljačkog izgleda te krajnje šarmantna sa razornim osmehom. Ponuđeni su nam kanapei (koje sam jeo, sklonivši hleb), i šampanjac, koji sam odbio, i ukusna turska kafa, koju nisam odbio“, napisao je ironično Barton.

Prvi avgust te 1971. godine opisao je kao „dug, i ugodan dan u kome ga je Tito pitao o scenariju za film.

„Rekao sam da mislim da je on u njemu malo predstavljen te kako treba biti jači, te da je ta uloga premala.”

Tito se, kako navodi Barton, s njim složio, a i reditelju se dopala ideja.

„Možda ću imati nešto bolje i više raditi, nego samo stajati i izgledati kao ‘čovek sudbine’, konstatovao je Barton u svojim memoarima.

Proslavljenog glumca živcirala je i nervoza s kojom ih je posluga posluživala, a imao je i svoje impresije o načinu života doživotnog predsednika socijalističke države.

„Malo me iznervirala nervoza s kojom nas posluga sve poslužuje. Tito i Jovanka žive u neverovatnom luksuzu, neuporedivim sa bilo čim što sam video. Nakon ručka, predsednik i ja smo puno razgovarali o ratu, a posebno o Sutjesci. Pitao sam ga voli li Staljina. Dugo je čekao na odgovor, i na kraju je rekao da mu se ‘sviđa, odnosno, divi mu se kao političaru, ali da ga ne voli kao čoveka’.“

Opisujući vožnju s Titom u kabrioletu „lincoln continental“ do malog zoološkog vrta na Brionima koja je prošla u truckanju jer je Tito vozeći po oštorm šljunku probušio gumu proslavljeni glumac uočio je niz zanimljivih detalja.

“Odmah je, ni pedesetak metara od kuće, vozeći preko vrlo oštrog rubnog kamena, probušio prednju desnu gumu. Umesto da se zaustavi i ugasi motor, on je pojačao broj okretaja, a mi smo se trzali i trzali nekih desetak sekundi koje su parale živce. Ostavili smo auto i otišli pešice u mali zoološki vrt sa slonom i kozorogom, gazelama… Odjednom je izgledao vrlo staro i još sitnije nakon incidenta s automobilom, ali ubrzo je ponovo bio stari, samopouzdan. Činilo se da se pomalo bojao slona dok ga je hranio“, napisao je Barton.

On u dnevniku poslednji put pominje Tita 2. avgusta 1971. godine

„U 9.30 sam vidio PR-ovca koji mi je postavio mnogo pitanja o tome zašto sve to radim. Po ko zna koji put sam napamet ponovio ‘sjajan čovek’, ‘sjajna prilika’, ‘Nadam se da mogu ispoštovati pravdu’… Nadao sam se zapravo da oni mogu ispoštovati pravdu prema meni. Dajte mi alat, i ja ću nastaviti s poslom. Da nije, zapravo, Elizabet Tejlor oduševljena snagom i slavom svega toga, dao bih sve od sebe da prekinem i pobegnem – tako je ogroman napor otrpeti dosadu – posebno beskrajni prevedeni razgovori. I Tito i madam Broz pričaju duge priče, za kojih ne dopuštaju da ih prevodioci prekidaju, pa nakon što poslednji završi, čoveku je sasvim svejedno o čemu se govori“, zaključio je Ričard Barton.

 Titu je bilo drago kad mu je baka umrla

Bartonovo viđenje Tita mnogi su komentarisali kao izraz ljubomore, jer je Elizabet Tejlor uživala u njegovom društvu. U jednom delu dnevnika, Bartona je ipak razgalio Tito kad je na engleskom konstatovao da mu je bilo drago kad mu je baka umrla. Na pitanje Elizabet Tejlor „zašto“, Tito je uzvratio: „Zato što je to značilo da me prestala tući….Bila je mala, ali jaka i uvek ljuta.“