Kako je skoro izumro rok, muzika koja je vladala svetom

Željko Porobija sa portala Index.hr napisao je detaljniju kolumnu o tome kakav je rok bio nekad, a kakav je sad, a taj tekst prenosimo vam u celosti u nastavku.

U danima moje mladosti svi su moji prijatelji svirali gitaru i imali bend. Nije to bilo samo u mom kraju, ja sam gitarsku buku iz garaža i stanova slušao doslovce od Dubrovnika do Osijeka, od Beograda do Sarajeva. Svi smo slušali rok (osim, naravno, onih koji su slušali narodnjake) i činilo se da će tako biti zauvek.

Nema više pravih velikana

Slušali smo i klasike, „dinosauruse“ – Zeppelin-e, Floyd-e ili još ranije Stones-e i The Who, ali i onovremene velikane (Clash, Motorhead). Znate nekog današnjeg klinca koji sluša rok? Kad ga pitate šta voli, otprilike će vam nabrojati ono isto što smo i mi slušali 1980-ih, plus Nirvanu, Pearl Jam ili Guns-e. Danas jednostavno nemate nove rok velikane, čak su i meni jako dragi Muse, koji bez problema napune stadion, stari već gotovo 30 godina.

Ako stvari merite klikovima na YouTube-u, znate li koji je noviji rok bend danas najpopularniji?

Måneskin.

Bilo bi preterano reći da su loši. Dobro su shvatili kako da naprave ime – David Damiano je seks-simbol milionima curica, basistkinja Viktoria de Anđelis izgleda kul, znaju kako malo i da isprovociraju (kao seksi-scene u ovom videu), uglavnom, umeju da se prodaju kao što su to umeli i nekadašnji velikani, s mešavinom šoka, seksepila i glamura.

Ali stavite sad to u rang s onim nekadašnjim velikanima i doći će vam da se napijete od muke. A da ne pričam kako su po pitanju popularnosti Måneskin u poređenju s pop-sastavom kao što je The Weeknd tek lokalna atrakcija.

Rok slušaju samo matorci

Odavno je rok izgubio primat u popularnoj muzici. Poslednje stvarno velike zvezde bile su Nirvana, Guns-i i Pearl Jam. U to su se doba jako dobro prodavali i Red Hot Chili Peppers, kao i Rage Against The Machine. Ali govorimo o 1990-im, to je valjda bio poslednji put da su klinci masovno slušali rok.

Početkom 2000-ih totalni primat preuzimaju rep i hip-hop. Već sam tada bio čuo podatak da je u SAD broj radiostanica koje puštaju te stilove nadmašio broj onih s rokom na repertoaru.

Najpopularniji izvođač tog vremena bio je Eminem. Po prodaji nosača zvuka odmah iza njega bili su… Bitlsi. Izdali su dve kompilacije – 1 (s najvećim hitovima) i onaj sjajni remiks Love te poharali top-liste trideset godina nakon raspada.

Noviji rok bendovi tog vremena, poput Kaiser Chiefs-a, Arctic Monkeys-a, Franz Ferdinand-a, Strokes-a i meni naročito dragih White Stripes-a i SOAD-a nisu bili ni izbliza toliko komercijalni. Rok je postao muzika koju slušaju pre svega starije generacije. Bitlsi s reizdanjima starih albuma, kao i Pol Makartni s novim opusom i danas bez problema dođu na vrh rok top-lista.

https://www.danas.rs/kultura/scena/dvadeset-sedam-godina-od-smrti-milana-mladenovica/

Nema više revolucija

Mogla bi se napisati knjiga o tome zašto je rok nestao. Jedan od razloga je što je valjda dao sve što je imao da da.

Već je jednom davno umro rokenrol, pradavne 1959. godine, kad su sa svojim karijerama zapeli (iz različitih razloga) Elvis, Džeri Li Luis, Litl Ričard i razni drugi, a Badi Holi poginuo. Klinci su se prešaltali na pop i r’n’b, razne ženske sastave i tako to.

Onda su se odjedanput niotkuda pojavili Britanci, onda su Bitlsi otkrili da se r’n’r pesme mogu praviti i s više od tri akorda, onda su i Ameri (Beach Boys, Byrds) shvatili kako rock može biti umetnost, onda su došli Hendriks i Dorsi, onda se gotovo svake godine počelo događati nešto revolucionarno.

Uz jednu od tih revolucija, new wave i speed metal, rasla je i moja generacija.

Kad su poslednji put rokeri napravili nešto revolucionarno novo? Nakon grandža imate još post-rok (ali i to je zapravo izmišljeno 1988. na sjajnom Spirit of Eden od Talk Talk-a). Došao je i talas indi roka (pod koji se svašta trpa), danas je sve to margina. Mene, inače, nije briga ako slušam nešto što drugi ne slušaju, uživam u onome što smatram dobrim.

Nestali gitarski heroji

I jedan fenomen koji samo dodatno potvrđuje ovo što govorim jeste nestanak gitarskih heroja. Ne kažem da danas nema sjajnih gitarista (ima ih mali milion), samo da nema više onih zbog kojih se dolazi na koncerte i kupuju električne gitare, kojima se pišu grafiti poput onog legendarnog „Clapton is God“.

Kad pitate nekog rokera koji su mu najveći gitariski heroji, kladim se da će najmlađi biti 58-godišnji Tom Morelo. Meni je on fenomenalan, sve što je napravio je suvo zlato, ali je 30+ godina stariji od Hendriksa u danima slave.

Nedavno čitam članak u kome Stiv Vai, paradigma gitarskog heroja moje mladosti, nabraja pet njemu najboljih novih gitarista. Svi su oni stvarno fenomenalni (posebno Mateo Mankuso), ali oni nisu rokeri. Možda jedino Tim Henson – samo što je i on daleko od onih svetla reflektora koja su osvetljavala Pejdža, Blekmura i (meni ne baš dragog) Sleša. Uzgred, danas se prodaje dvaput manje električnih gitara nego pre samo 20 godina.

Dosadili Bogu i narodu

Problem s današnjim rokom jeste što stvarno ne nudi nešto novo i interesantno bilo kome izvan jako uskih krugova fanova. Uglavnom su zapeli u nekim shemama iz 1970-ih, ono, rif, pa neko pevanje visokim, grubim glasom, pa neki kao refren s pratećim vokalom, pa onda neki solo s klasičnim štosovima i eto vam pesme.

Bi li, iskreno, od vas iko skapirao da je ovo stvar iz 2021. a ne iz 1977? Radi se o bendu koji se na nekoj online anketi smatra najboljim novim rok bendom. Meni je ovo jednostavno dosadno. Pročitajte komentare ispod videa i sami se uverite ko je njihova publika. Matorci koji misle da su ZZ Top i AC/DC bili vrhunac muzike.

Priznajem da je me takva vrsta roka prestala privlačiti još u ranoj mladosti. Dino Jelusić stvarno je sjajan muzičar, posebno vokal, ali sam se takve muzike u stilu benda Rainbow i Whitesnake zasitio pre 40 godina.

Većinu novih klinaca to jednostavno ne zanima.

Živa je, čini mi se, još hevi-metal i post-pank scena, stalno niču nova imena, samo što ni to ne dopire do šire publike. I uglavnom nude već stoput prežvakane fore.

Svejedno, malo veselja za kraj. Em su zgodne, em dobro praše.

Izvor: Index.hr