Kako ljudi prave svoje izbore?

Moji japanski domaćini takođe nisu mogli da shvate da u mojoj zemlji, Sloveniji, kao i u mnogim drugim delovima Zapada, ljudi nisu želeli da se vakcinišu onda kada je vakcina postala dostupna.

Dok su ovi ljudi vakcinaciju doživljavali kao stvar individualnog izbora, vakcinisani ljudi su je doživljavali kao stvar društvenog izbora.

Prihvatili su da se pandemija može prevazići samo ako ljudi prevaziđu svoje strepnje i želje, i ako pokušaju da zaštite sebe, druge i društvo.

Kako to da su ljudi u vreme pandemije imali tako različito razumevanje izbora?

Još od vremena Ronalda Regana i Margaret Tačer ljudi na Zapadu slušaju da ne postoji društvo, da su pojedinci potpuno odgovorni za svoje zdravlje i da su njihov uspeh i sreća povezani s njihovim izborima.

Posebno se zdravlje doživljavalo kao stvar ličnog izbora.

Kada se ljudi razbole, često ih optužuju da je to rezultat loših odluka koje su doneli u prošlosti.

Podsećaju ih da nisu prihvatili zdrav način života, da nisu jeli zdravu hranu, da nisu vežbali ili da nisu ograničili stres.

Čak se i prevazilaženje bolesti, u nekim krugovima, propagiralo kao stvar izbora.

Naličje ideologije koja stavlja izbor na pijedestal dovela je do povećanja anksioznosti, krivice i neprilagođenosti.

Ljudi se bore s pitanjem: Šta ako napravim pogrešan izbor?

Zašto drugi postižu bolje rezultate na osnovu svojih izbora?

Kojim informacijama treba verovati kada donosimo odluke?

A kada stvari ne idu dobro u životima ljudi, oni često krive sebe za nedostatak uspeha, čak i ako su siromaštvo i drugi društveni faktori mogli u velikoj meri da ograniče njihove izbore.

Pošto je ljudima na Zapadu rečeno da je sve u njihovom životu stvar izbora, uopšte ne čudi što je izbor odigrao suštinsku ulogu u raspravama o vakcinaciji.

Kada ljudi stalno slušaju koliko je važno napraviti prave izbore, posebno kada su u pitanju njihova tela, zabrinutost oko toga šta unosimo u svoje telo i koga da slušamo o vakcinaciji može, u slučaju nekih, postati teško izdrživa.

Način na koji ljudi prave svoje izbore jeste pod uticajem odluka koje donose stari i novi tipovi autoriteta.

Politički lideri, medijske ličnosti i internet influenseri imaju moć da utiču na javno mnjenje izborima koje donose u svojim životima.

Ako se ljudi koji su uticajni u svojim zajednicama vakcinišu, to utiče na stavove ljudi prema vakcinama.

Za neke je to što su videli svoje voljene, posebno decu, da su bolesni od kovida 19 takođe mogao biti podsticaj da izaberu da se vakcinišu.

Dok su mnoge zapadne zemlje strastveno prihvatile individualizam u načinu na koji su se borile protiv kovida 19 i, kao rezultat toga, pretrpele velike gubitke u životima, mnoge azijske zemlje su izabrale potpuno zaključavanje – uz neke mere koje je država nametnula, dok su neke (poput maskiranja u Japanu) prihvaćene od samih građana.

Međutim, jedno od često zanemarenih pitanja vezanih za pandemiju jeste da su mnoge vlade širom sveta koristile pandemiju u svoje političke ciljeve.

Kao rezultat toga, nadzor se dramatično povećao, a mnoge vlade su uvele zakone o vanrednim situacijama koji su dozvoljavali kršenje ljudskih prava i podrivali demokratske principe.

Kovid 19 je promenio društva na način bez presedana.

I može se desiti da će mnoge zemlje nastaviti da koriste nadzor koji su uvele u vreme pandemije ili da će ograničiti prava ljudi u ime opasnosti od buduće pandemije čak i kada nje ne bude na vidiku.

Pandemija je promenila i ljude.

Psihološka šteta koju su doživeli posebno mladi ljudi u vreme vrhunca pandemije kada su živeli od jedne izolacije do druge izolacije može, za neke od njih, imati trajne posledice po njihovo mentalno zdravlje.

Autorka je poznata slovenačka teoretičarka čija je knjiga „Čovek je čoveku virus“ objavljena u izdanju Arhipelaga.