Kako radi Ninov žiri i kako komentariše prigovore na svoja „čitanja“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. A gde vam je peti element, Basarin pobratim? Zar nije bilo logično da se zbog pristrasbosti uzdrži od glasanja u korist Basare, i pošteno glasa za nekog luzera, recimo. Hvala žiriju, možete ići.

   1. Kukić je renesansno obrazovan. Izdavac koji je zaduzio kulturu ovih prostora. Teofil je najbriljantniji novinski pisac. Jedva čekam njegove kolumne. Ivan Milenković retko mudar čovek, takodje znacajan knjizevni kritičar. Marija Nenezić kroz svoje autorske emisije promovise knjizevnost na najbolji nacin. Nikada bolji žiri i rado cu procitati sve knjige iz uzeg izbora kao i prosle godine

2. Svi bi da budu pisci i pesnici. To vuče korene iz devedesetih kada je sve bilo u raspadu. Dok su fabrike radile u staroj Jugi i dok je bilo para nije baš svakom zavarivaču ili električaru padalo napamet da se vine u svet umetnosti.

3. Odustanimo od dodeljivanja književnih nagrada. Besmislen je put odlučivanja, kritičar koji ima moć da odlučuje više nije čitalac, no čovek koji ima moć, predrasude, uglavnom očajan ukus, neobrazovan je makar bio proesor na univerzitetu. Svi članovi žirija ono što su govorili o svom načinu procenjivanja pročitanog isti su racionalizovali. Ne kažem da su romanopisci u ovom slučaju na gubitku. Pisanje je na gubitku. Na dobitku je ekonomski um. Dve i po hiljade godina krunisanja lovorivim vencem i isto toliko godina zablude o „dobrom“, „boljem“ i „najboljem“ vreme je da se od toga odustane. I da sada kažemo nešto o romanu ovogodišnjeg dobitnika: „Reče Laza, odgovori Mika, reče Pera, odgovori Djoka“. Da li se roman od Servantesa do danas razvijao? – Jeste. Otkud onda toliko stilskog smeća u krunisanom romanu? Da li je njegov autor, osim što je neuspešno u drugim svojim prozama imitirao Tomasa Bernharda, iakda čuo za francuski „novi roman“, za N. Sarot, Penžea, A Rob Grijea, M. Dira. „Reče Pera, pomisli Laza“ to stilsko smeće, posle petstotina godina novije istorije romana, ne sme biti smatrano romanom. U svemu, važno je, izgleda, zvati se Ernst.

   1. Potpuno ste u pravu.
      Stalno se pitam koje su to odlike koje Basaru promovišu u književnika. Da li je moguće da smo poslednjih trideset godina toliko otišli u prostakluk da ga (taj prostakluk) proglasimo za vrhunsku umetnost.
      Mislim da nedostatak majstorstva pisanja i nepoznavanja oblasti u kojoj se pisci kreću proizvodi inflaciju knjiga, nikako književnih dela. Svake godine knjiga, ni Balzku to nije polazilo za rukom.
      Demitologizovanje može da se predoči argumentovano i stilski obrađeno a ne psovačkim i uličarskim rečnikom.

   2. Boško, pojima ti nemaš.
      Evo čitam u Novostima tekst o pobedničkom romanu. Lepo piše da Basara dekonstruiše mitove. Romanesna tehnika je sledeća. Namažeš nekog govnima i razbiješ mit o njemu. Što više mažeš, to više dekonstruišeš. To se zove provokativnost. Najfinija imaginacija. To mogu samo majstori. Ironija i satira, bato moj. Nije to za nas seljake.

4. A jel žiri pročitao roman nagradjenog,ili je bilo dovoljno ime i prezime na koricama.