Kako se „kleše džez“ u stećcima

Otvoren je u petak uveče projekcijom filma “Faith i Branko” rediteljke Ketrin Harte, u multimedijalnom centru Kovači, u amfiteatru na otvorenom.

To je intimni dokumentarac koji prati sedmogodišnji odnos dvoje muzičara poreklom iz različitih kultura, a onda je usledila i diskusija s publikom britanske harmonikašice Faith Elliot i romskog violiniste Branka Ristića, protagonista filma koji su prisutnima predstavili svoju muziku zbog koje su omiljeni širom sveta.

Diskusije s publikom odlično i duhovito vode novinarke Jelena Glušac i Marina Riđić. Treba reći i to da je ovu emotivnu i zanimljivo urađenu priču publika oduševljeno prihvatila.

Interesovanje za filmove na festivalu je ogromno, ali zbog epidemiološke situacije organizatori su bili prinuđeni da se drže propisanih mera koje podrazumevaju da može biti popunjena samo jedna trećina mesta, zato su odlučili da oni koji ne uspeju da uđu, ali i ostali zainteresovani iz celog sveta, sve filmove do 14. septembra mogu da pogledaju na zvaničnoj festivalskoj stranici www.ajbdoc.ba

U subotu uveče je na otvorenom prikazan film “Pisar novih stećaka”, za koji scenario i režiju potpisuje Dragan Stanimirović. Ovo je bila svetska premijera.

Film prati priču o bosanskohercegovačkom skulptoru Adisu Fejziću koji oživljava pre pet vekova ugaslu tradiciju klesanja jedinstvenih nadgrobnih kamenih spomenika-stećaka.

On reinterpretira tradicionalne motive i arhaično bosansko ćirilično pismo i tako, kako kaže, “kleše džez” dok sledi kreativne principe srednjevekovnih bosanskih skulptora i stvara memorijale posvećene univerzalnim ljudskim vrednostima.

Ideju za priču Stanimirović je dobio 2013. kad je na lokalnom vebportalu pročitao da je skulptor Adis Fejzić napravio prvi prekookeanski stećak, koji je postavljen ispred zgrade australijskog Parlamenta.

– Bila mi je interesantna priča, ali tada nisam uspio doći do Adisovog kontakta, da bih pet godina kasnije saznao da Adis kleše novi stećak kod Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. Tako smo se upoznali i tako je sve krenulo – prisetio se Stanimirović.

Udruživši snage s dugogodišnjim saradnikom Almirom Berkovcem počeo je da snima film koji prati nastanak jednog od “modernih” Fejzićevih stećaka koji su naručile izbeglice iz Bosne i Hercegovine nastanjene u danskom gradu Odenzeu.

Naručioci su hteli da stećak bude znak zahvalnosti novoj domovini Danskoj koja ih je prihvatila kao izbeglice tokom devedesetih.

Adis Fejzić je stećak osmislio kao spomenik kulturama obe zemlje tako što je na njemu ispisao tekst Hansa Kristijana Andersena na bosančici, a stihove Maka Dizdara na drevnom runskom pismu.

Ali, samo nekoliko dana od početka snimanja dokumentarca priča je dobila zamalo koban zaplet, priča Stanimirović.

– Taj stećak je 25. novembra trebao biti postavljen u Danskoj. Mi smo počeli snimati krajem avgusta, kada je Adis počeo raditi taj stećak, a radio je toliko brzo da smo mu govorili „De malo uspori“. Nakon nekoliko dana suočio se sa zdravstvenim problemima, koji su zahtijevali strogo mirovanje, no došao je na ideju da u pomoć pozove prijatelja koji je kamenorezac i studente koji će raditi pod njegovim nadzorom i stećak je završen na vrijeme – priča Stanimirović koji kroz film svoj film progovara i o drugim nadgrobnim spomenicima, poput onih na Jevrejskom groblju, istovremeno pokušavajući da objasni kako su sve kulture na području Balkana na neki način isprepletene.

– Svaka kultura koja je ovdje dolazila uzimala je nešto od drugih kultura i to prožimanje praktično prikazujemo u ovom filmu – podsetio je Stanimirović.

Radionice

U saradnji s Medija institutom Al Džazire održava se radionica “Produkcija dokumentarnih filmova pametnim telefonom” pod vođstvom Pulicerom nagrađenog fotoreportera Damira Šagolja.

Održana su i dva zanimljiva predavanja za novinare Al DŽazirinog reportera iz Gaze Safvata al Kahlouta o temi “Gaza: Prošlost, sadašnjost i budućnost”.

Nagrade

Na festivalu će biti dodeljene tri nagrade. Međunarodni žiri koji čine nagrađivani filmski producent Džqmel Dalali, scenaristkinja, rediteljka i montažerka Una Gunjak i umetnički direktor DokuFesta Veton Nurkolari odabraće najbolji film takmičarske selekcije festivala i dodeliti glavnu nagradu AJB DOC Main Award.

Svi takmičarski filmovi ulaze i u konkurenciju za nagradu programskog žirija Al Jazeere Balkans koji dodeljuje nagradu AJB Program Award. Filmovi se takmiče i za Nagradu publike.