Kako se pripremao 57. Bitef? : Dnevnik Jelene Knežević

Četvrtak, 21.09. Kolektiv

Počeli smo sa jutarnjim sastancima celog tima. Dogovor je da uvek dođemo 15 minuta ranije pre zakazanog termina da ne bi kasnili. To je poštovanje vremena svojih kolega, to je poštovanje svojih kolega. Mladen nas je sve iskritikovao kako smo na prošlom sastanku ostavili za sobom flaše od vode i čaše od kafa koje je onda PR služba morala da sklanja u sred haosa koji imaju oko pripreme konferencije. Mislim da smo se svi oko toga postideli. Neverovatne ideje nastaju kada smo svi na okupu i kada delimo isti fizički prostor. Ono u čemu zaista uživam svih ovih godina jeste timski rad u Bitefu, entuzijazam, posvećenost. Ne bih baš skroz da idealizujem stvari, zna to da bude i bolno i zamorno, ali mnogo češće je prelepo. Cenim i festivale koji se hvale kako jedna osoba organizuje ceo festival, ali meni lično je mnogo draže da mogu da kažem kako na Bitefu radi više od 150 osoba, kako se trudimo da angažujemo što veći tim, kako ne postoji jedan veliki vođa. Ove gdine Bitef prvi put ima i svoj koslektorski tim koji se u svom radu oslanja na iskustva umetničkih kolektivnih praksi. Kolektivne prakse kao deo otpora i nepristajanja.

Petak, 22.09. Jagoš Marković

Nisam imala prilike da radim lično sa Jagošem Markovićem. „Skup“ u Jugoslovenskom dramskom pozorištu 2002. koji je on režeirao me je nepovratno odvukao u pozorište i usmerio moj dalji profesionalni razvoj. Tako nekad neki nepoznati ljudi odrede vaš život. Posle sam pratila, kad god sam bila u prilici, njegove predstave, sve su mi ostale u sećanju. Čitala sam i njegove intervjue, znao je da kaže mnoge stvari koji drugi nisu hteli.
„Skup“ je bio na 36. Bitefu na koji sam tada ulazila sa indeksom kao student I godine FDU. Sada gledam u arhivi Bitefa – njegova predstava „Kate Kapuralica“ je bila ’95, a „Dekameron – Dan ranije“ ’96. godine. Ono što ne moram da gledam u arhivi, čega se sećam jeste gostovanje predstave „Filomena Marturano” na 37. Bitefu, 2004. To je bio moj prvi Bitef koji sam radila, sećam se da je za tu predstavu bilo nemoguće naći kartu i da su bile ovacije na kraju i neverovatno emotivan susret beogradske publike sa hrvatskim glumcima.

Subota, 23.09. Protokol

Nebojša me je danas pitao skroz ozbiljno za večerom „Tvoj posao u Bitef je da ne daš ulaznice ljudima? Ti samo nešto ne daš – ne daš pare, ne daš ulaznice…“ To je dosta tačno, i dalje preveliki broj osoba smatra da treba da dobije besplatno ulaznice i ja ulažem silno vreme da objasnim da ako svim ljudima damo besplatno karte jednostavno niko neće moći da kupi karte. Potpuno je drugačije kada je predstava na repertorau pa ima svoje premijerno, protokolarno izvođenje i onda svoja reprizna izvođenja tokom sezone. Na festivalu je to skroz drugačije – imamo jedno ili dva izvođenja gostujuće predstave i to je sve. Uredno kupujem karte za Bitef svim svojim prijateljima i kolegama koji mi traže karte jer misle da ja mogu da im ih dobavim besplatno. Ulaznice za Bitef za svoje prijatelje je kupovao i Jovan Ćirilov. Iako je na početku to bilo dosta čudno da kupujemo karte za festival na kojem radimo, vremenom je to postala normalna praksa. Jutros mi je pisao Nikita, nakon našeg jučerašnjeg razgovora na ovu temu. Jelo, jel možeš da mi pošalješ mejl blagajne da pošaljem koje karte mi trebaju da kupim. Kada smo već kod protokola, uvek budem srećna jer polovina ljudi koji dobije besplatno karte ne dođe na predstavu tako da onda uvek na njihova mesta uđu studenti sa indeksom kojima Bitef znači puno.

nedelja, 24.09. Od psihoze do prekarijata

Ana Vujanović mi je poslala svoje predavanje za koje smo je angažovali da održi na ovogodišnjem Bitefu i da me pita za komentar i sugestije. Kao i svako Anino predavanje – besprekorna struktura, artikulisane misli, nove ideje, inspirativno i pokretački. Pričamo intenzivno o tome da je neophodno da se u okviru Bitefa razvija teorijska misao u polju savremenih izvođačkim umetnosti što je neprocenjivo značajno za lokalnu umetničku scenu ali i međunarodno pozicioniranje Bitefa. Ana je ove godine i predsednica žirija. Anina (umetnička) borba koju je vodila dok je još živela u Srbiji, pored TkH-a bila je vezana i za Bitef. Uređivala je teorijske konferencije i simpozijume na Bitefu, vodila susrete sa autorima nakon predstava, bila selektorka šoukejsa jedne godine. Dve njene predstave su izvedene na festivalu – Psihoza i smrt autora: Algoritam YU03/04.13 (koju je radila sa Bojanom Đorđevim) i Communitas na ispitu (sa Sašom Asentić). Napisala je jedan od najrelevantnijih tekstova o Bitefu kao bibliografsku jedinicu u enciklopediji Istorija umetnosti u Srbiji – XX vek : Radikalne umetničke prakse 1913-2008.

Ponedeljak, 25.09. #nisamprijavila

Ovih dana je ponovo aktuelna borba koju je povela Milena Radulović. Ništa više nije isto u našem društvu posle toga. Mogu da primetim to i u radu na Bitefu. Srećna sam što moje mlade koleginice mnogo ispravnije i brže znaju da odreaguju na različite oblike polnog uznemiravanja kada im se to desi. Radeći jedan festival svi smo izložebi komunikaciji sa brojnim različitim partnerima i saradnicima i dešava se da dođe do neprijatnih situacija. Reagovanja na takve situacije, reagovanja na nasilje svake vrste, postaju snažnija i razvija se svest da na taj način štitimo jedna drugu. Posebno je to bitno u umetničkom sektoru, gde se često nasilje opravdava umetničkom slobodom i kreativnim nabojem. Radimo na tome da se u Bitefu osećamo svi dovoljno podržano i sigurno da to prijavimo bez razmišljanja, menjamo stvari, napredujemo.

Utorak, 26.09. Sunce&more

Još jedno leto u spremanju Bitefa mi je prošlo bez sunca i mora. Vremenom sam se navikla da na more idem zimi. Prolazim sa Ksenijom sve šta nam treba za „Sunce&more“ – nekoliko tona peska, da napravimo tuš kabine, QR kod za preuzimanje libreta, hor, dve starije osobe, jedna devojčica do 6 godina, trudnica u šestom mesecu trudnoće, ligeštuli, kupaći kostimi, brokoli čorba…

Sreda, 27.09. Bitef preci

Danas smo se Miona i ja videle sa Borom Draškovićem. Seli smo na klupu ispred njegove zgrade da se dogovorimo oko svega. Sutra (četvrtak) ćemo na konferenciji za novinare da „otkijemo“ da će on otvoriti ovogodišnji Bitef. Dao nam je knjigu Dnevnik povratka i rekao da je u njoj zabeleženo mnogo toga u vezi sa osnivanjem Bitefa čiji je on bio neraskidivi deo. Bora Drašković je bio u osnivačkom odboru Bitefa, to je bio devetočlani inicijativni odbor i žiri prvog Bitefa. Predrag Bajčetić, Dejan Čavić, Jovan Ćirilov, Ljubomir Draškić, Bora Drašković, Borislav Mihajlović, Slobodan Selenić, Mira Trailović, Mlađa Veselinović. Slušala sam Boru kako priča, njegovu priču može malo ko da dopuni ili da joj se suprotstvi. Nastanak Bitefa je otišao u istoriju. Sve dok je Jovan Ćirilov bio živ delovalo je da je to sve bilo pre koju godinu i samo je trebalo da se okrenemo ka njegovoj stolici i pitamo sve što nas zanima. Jovan se svega sećao i znao da nam kaže kako je to tačno bilo.
Ušla sam u kola i nazvala Tijanu. Pričale smo kako je odlično što se razbolela nedelju dana pred festival jer to znači da će tokom festivala biti zdrava. Neizbežno je da se razboliš u nekom trenutku spremajući festival. Nas dve treba da spremimo konferansu za otvaranje koja, između ostalog, treba da najavi Boru Draškovića. Pričamo o tome kako je zgodan trenutak da se na ovom Bitefu setimo svojih Bitef predaka i savremenika. Otvaranje je već za koji dan…