Kako se “Šušur“ ušuškao među zidinima Korčule

Gosti ovogodišnjeg festivala su: Nikola Đuričko, Jasminka Petrović, Olja Savićević Ivančević i Enis Ćišić.

O tome šta zapravo znači reč šušur, kako je nastao festival baš na Korčuli i kako je tekla dosadašnja plovidba, šta su to danas dečja posla i koga očekuju u publici razgovarali smo sa osnivačicama ovog festivala: Marinom Giunio, Natašom Janković, Dankom Dimitrijević, i Nevenom Janković.

Kad kamen zavibrira od smeha

Kako se “Šušur! Festival od riči” ušuškao baš na Korčuli?

Marina Giunio: Prvo je bila Korčula, a onda se dogodio ŠUŠUR! Tri od nas pet organizatorica Festivala za Korčulu veže dugogodišnja ljetna romansa koja seže do najranijeg djetinjstva i koja nas je oblikovala kao osobe, združila kao prijateljice i potaknula kao inicijatorke festivala za i o književnosti. Drugim riječima, nismo birale lokaciju nego je bilo jedino moguće da se Festival pokrene i zaživi u Starom gradu Korčule, na trgovima i uličicama u kojima smo se igrajući odrastale. Čak i da nismo familjarno vezane za grad, teško je zamisliti ambijent s bogatijim kulturnim, filozofskim i umjetničkim naslijeđem od Korčule koja iz godine u godinu privlači uspješne stvaraoce svih fela. Radosna je sinergija između ŠUŠUR!-a i nama omiljenog kamenog otoka, građana Korčule i raznih gostiju i vjerujemo da je naš festival potaknuo aktivnosti koje će se poput vala propagirati korčulanskim akvatorijem i pomicati regionalne granice.

Šušur je dalmatinska reč, a šta zapravo tačno znači i otkuda ona u nazivu festivala?

Nataša Janković: Šušur je velika reč koja apsorbuje mnoštvo drugih reči. Najpre Šušur označava mnoštvo okupljeno oko izvesne pojave, vesti ili događaja. Kada usred leta prođete pjacom sv. Marka ili korčulanskom Plokatom sva čula vam se ispune ,,šušurom”. Gradska vreva otočkog grada, letnja žega, turisti, vodiči, fraza ,,Casa di Marco Polo”, zvuk zvonika sa katedrale koji vas prve noći podseća da ste na odmoru, postaju vam deo oka i uha, na receptorima jezika osetite slanost mora Pelješačkog kanala, nosnice vam ispuni miris olijandera, a vaša stopala dodiruju površinu stotinama godina glačanog belog kamena. Postajete deo pitome i otmene sredine, viševekovne istorije grada i osetite dobrodošolicu u svakom izgovorenom ,,dobar dan”, jer Korčulani su veliki. Naš je ,,ŠUŠUR” podjednako demokratičan koliko i reč po kojoj je imenovan. Opisuje, istovremeno, buku i žamor, tišinu i mir. Naši su gosti autori iz regiona čije reči ne znaju za granice, glasni su advokati razumevanja, slobode i jednakosti, a njihova dela kadkad stvaraju muk, vade suzu i skupljaju grlo, a često kamen vibrira od smeha, uvek podstiču glasnogovorništvo, razmenu i druženje.

Dečja ,,posla” su ista svugde na svetu, u bedi i bogatstvu

Osam godina festivala. Kako je do sada izgledala plovidba ka čarobnoj Korčuli?

Danka Dimitrijević: Osam godina se festival Šušur realizuje u gradu Korčula, ali se godinama pre krčkao i kao ideja razrađivao u našim glavama, zagrejanim na nekom od predivnih korčulanskih škoja. Svako je izdanje priča za sebe. Tu bi imalo puno zanimljivog materijala za jedan dokumentarni film. Obzirom da je sve poteklo od nas pet prijateljica, i razvoj našeg projekta je upravo pun elemenata koji svako prijateljstvo iziskuje. Plovidba je bila puna plime i oseke, uzburkanosti, mirnih dana, morske pene, uspešnih uplovljavanja, sunčanih i burnih dana, ali uvek neponovljiva i čarobna.

Ove godine pod sloganom „Dečja posla“. Šta su to danas “dečja posla” i postoji li veliki jaz između onoga što bi trebalo da budu i onoga šta jesu?

Nataša Janković: Čini se da su oduvek su deca imala ,,svoja posla”. Ta njihova ,,posla” ista su svugde na svetu, u bedi i bogatstvu, deca imaju svoj jezik kojim se odlično razumeju, bez naše pomoći. Izgleda da smo svi imali tu veštinu, samo smo se negde pogubili, a i taj ,,posao“ ne znamo više da radimo. Svakako, decu moramo podržavati, moramo ih učiti i moramo im pomagati da što duže ostanu u ,,svom poslu” iako se čini da ona sve brže zaboravljaju i jezik i umeće, kao i mi postaju ovisni o pomagalima koja su zamenila i roditelje i drugu decu, igru i park. Nije, naravno, reč o knjigama, niti je više reč o televiziji, trenutno su telefoni, sutra će biti nešto drugo. Ipak, još uvek se deca hvataju knjige, nekad sama, ponekad uz sugerisanje odraslih iz njihove sredine, a ponekad saznaju od druge dece. Dečija književnost je važna jer, između ostalog, jer jača polje kognitivnog razvoja i podstiče dublju analitičku misao. Jedan čitatelj može preuzeti nešto sasvim drugo iz književnog dela za razliku od drugog čitatelja, temeljeno na dva individualna gledišta i iskustva. Književnost deci i mladima pruža priliku da usvoje i cene ličnu, ali i drugu kulturnu baštinu. Bitno je ukazati kakav je to kulturni prostor i resurs dečija književnost danas, kako za decu tako i za odrasle, i na koji način služi kao podsticaj za razvoj kreativnosti i eksperimentsianje novim idejama u različitim poljima izražavanja, a najpre omogućava deci da se što duže bave ,,svojim poslom“.

Presek književne scene u regionu

Ovogodišnji gosti festivala su iz Beograda, Splita i Sarajeva. Slučajno ili namerno?

Nevena Janković: Kod odabira gostiju oduvek je prisutna regionalna dimenzija. Još od prvog ŠUŠUR-a! držimo se takve uređivačke politike koja se nametnula savim prirodno, kao svojevrsno nasleđe koje se ne dovodi u pitanje. U Srbiji su se čitali, a i danas se čitaju autori iz zemalja nekadašnje Jugoslavije. Volimo da znamo šta se dešava u susedstvu. U Hrvatskoj je isti slučaj. Setimo se lista Feral Tribune koji je svojom političkom satirom tokom devedesetih godina davao svojevrsni „digest“ situacije u Hrvatskoj, u trenutku kada vodećim medijima u Srbiji nismo mogli baš slepo da verujemo. Pratimo ko su ti novi glasovi na sceni i rado ih pozivamo da uzmu učešće u ŠUŠUR-ovom! programu. Naravno, tematske celine svakog izdanja nam daju dodatni okvir u koji gledamo da uklopimo različite priče i time stvorimo jedan dinamični narativ koji u datom momentu predstavlja presek književne scene u regionu. Govorimo jezicima i dijalektima koje međusobno razumemo i želja nam je da iskoritimo i ukažemo na prednosti tog kulturnog bogatstva  koje doprinosi i kvalitetu pomenute književne scene.

Koga očekujete kao publiku na festivalu? Decu, odrasle, Korčulane, turiste ili sve zajedno?

Nevena Janković: Naša pubika je mešovita. Gledamo da jezik koji koristimo tokom moderiranja bude svakodnevni i da bude pristupačan za mlađe i starije čitatelje. Zato svojim prepoznatljivim vizuelnim identiteom, načinom moderiranja i odabirom gostiju gledamo da ostvarimo svojevrsnu ravnotežu, omogućimo kvalitetan sadržaj, ispromovišemo multukulturalne vrednosti i privučemo što širu publiku.
Za ovogodišnje izdanje festivala očekujemo tradicionalnu publiku ŠUŠUR-a! koju, među ostalima, čine verni seniorski tim koji nam svake godine dolazi na program i bodri nas da nastavimo dalje, nadamo se roditeljima, deci i mladima, obožavaocima Marvel stripova, kao i Korčulanima različitih generacija koji cene kvalitetnu književnost, a i dobar party. Takođe nam poseban plezir učini i značajan broj publike iz regiona koja svoj odmor provodi na Korčuli i sinhronizuje ga sa datumima ŠUŠUR! Festivala.