Rusko ostvarenje Alekseja Popogrebskog „Kako se završilo leto“ prikazano sinoć, poslednje večeri Festivala evropskog filma na Paliću, apsolutni je pobednik ovogodišnjeg 17. festivala, o čemu je odlučio žiri u sastavu Hans Kristijan Lajtih, Jana Puškala, Eran Kolirin, Iva Krajnc i Vladimir Paskaljević. Filmu je pripao Zlatni toranj za najbolji film zbog, kako se navodi u saopštenju žirija, poruke koja ističe neophodnost komunikacije u otuđenom društvu, među ljudima, generacijama i između stare i nove škole mišljenja. „Proširujući koncept psihotrilera, maksimum efekata s minimalnim sredstvima postignut je superiornom upotrebom dizajna zvuka, naturalističkim kao i simbolističkim slikama i vođenjem glumaca“, ističe festivalski žiri.

Palićki toranj za najbolju režiju dodeljen je Benjaminu Hajzenbergu za austrijsko-nemačko ostvarenje „Pljačkaš„ zbog „iznošenja predivnog stava o prinudi kao sredstvu spasenja i večnoj borbi za slobodu – prerušenog u žanrovski film. Iznoseći raznovrsne narativne ritmove, film uspeva da se kreće između naturalizma, svakodnevice i životnog ritma glavnog junaka“. Konačno, specijalno priznanje glavnog žirija, dodeljeno je španskom ostvarenju „Gordost“ u režiji Danijela Sančeza Arevala za „proslavljanje žudnje za životom, koja nas čini gladnima i požudnima u krizna vremena“.

Film „Kako se završilo leto“ smešten je na pusto ostrvo u Severnom ledenom okeanu. Sergej, iskusni meteorolog i Pavel, koji je nedavno diplomirao, provode mesece u potpunoj izolaciji na mestu koje je nekada predstavljalo istraživačku bazu od strateškog značaja. Pavel prima važnu radio poruku i pokušava da nađe pravi trenutak da je prenese Sergeju kada strah, laži i sumnje počnu da kvare atmosferu… Aleksej Popogrebski, poznat Festovoj publici po filmovima „Koktebel“ (prikazan 2004) i „Proste stvari“ (prikazan 2008), pisao je scenario za ovaj film godinu dana, a film snimao tri meseca u mestu gde se završava Rusija. Izolacija filmske ekipe u jednom takvom okruženju, otvorila je mogućnost da se film snima hronološki, uz mnoge druge pogodnosti koje su samo išle u korist filmskoj priči, nagrađenoj ove godine u Berlinu sa tri Srebrna medveda – dva za najbolju glumu i jedan za najbolju fotografiju. „Koliko god da je poštovanje klasičnog dramskog jedinstva vremena i mesta radnje bilo komplikovano za reditelja, scenaristu i glumce, toliko je, s druge strane, bilo izazovno, jer je koncentracija energije na jednom mestu bila ogromna“, ističe Popogrebski.

S druge strane, žiri kritike Festivala evropskog filma u sastavu Eugenija Zvonkina, Stefan Dobroju i Vladan Petković, najboljim filmom festivala u takmičarskom programu „Paralele i sudari“, proglasio je gruzijsko ostvarenje „Ulični dani“ Levana Koguašvilija za „autentično stvaranje moralne napetosti u životno realističnoj priči, za izuzetnu izvedbu glumaca, od kojih većina nisu profesionalci, te afirmisanje vrednosti bez osuđivanja i moralisanja, na vrhunski i prefinjen način“. Drugo, specijalno priznanje ovog žirija, pripalo je estonskom filmu „Iskušenje svetog Tonija“ reditelja Veika Ounpua za „dekonstruisanje priče na spektakularan, filmski način, uz zarazan smisao za humor apsurda i neodoljive prizore“. Takođe, umetnički bord Festivala najboljim filmom proglasio je „Neke druge priče“ grupe autorki iz bivše Jugoslavije, od kojih su dve bile gošće Festivala. I Ana Marija Rosi, koja je režirala srpsku priču i Marija Džidževa, rediteljka makedonske, istakle su na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je kvalitet njihovih priča upravo u tome što svaka od njih na pravi i autentičan način predstavlja zemlju iz koje dolazi. Zato je film i interesantan ne samo u regionu, gde se prikazuje na gotovo svim festivalima, već i u svetu, gde ga nakon Torina čeka prikazivanje i u Montrealu, Varšavi, Valjadolidu i drugim.

Konačno, i pored opšteg utiska da je ovogodišnji Festival znatno nazadovao u odnosu na ranija izdanja – kako po pitanju kvaliteta filmova tako i po odsustvu atmosfere koja bi činila Festival značajnim, pa samim tim i publike, koju je čini se bilo manje nego ikada do sada – organizatori su u samom finalu ipak istakli skromno zadovoljstvo učinjenim na tek završenom Festivalu. Radoslav Zelenović, direktor Festivala, kaže da kada stigne do kraja, Festival pokaže i svoje lice i naličje, te se bolje vidi ta druga strana medalje. Po njegovim ocenama, uspeh ovogodišnjeg Festivala je pre svega u tome što su uspeli da, i pored brojnih ograničenja, najpre budžeta, dostignu i održe pristojan nivo. Naravno, bilo je reči i o proširenju prostora, što sada već postaje konstanta bez ikakvog jasnijeg određenja kada će i kako pitanje infrastrukture Palića u budućnosti biti rešeno. Što se samih programa tiče, Zelenović kaže da je jedino program dečijih filmova podbacio, dok je ostalih osam programskih celina ispunilo očekivanja organizatora. Iduća godina, prema rečima Blaža Perovića izvršnog producenta Festivala, trebalo bi da snažnije pozicionira Festival u Evropi, kojoj se svojim programom i obraća, a kao moguće rešenje toga, Perović navodi dolazak velikog broja stranih novinara, koji bi izveštavali i promovisali Festival.

Čini se da je ipak konciznija strategija neophodnija kako bi se Festival vratio barem onom kvalitetu, kojeg je imao pre svega tri, četiri godine. Zato predstojećih godinu dana sada izgleda kao kratko vreme za trajno rešavanje bilo kojeg od velikog broja nagomilanih tekućih problema. Pogotovo što se već sada planira da naredno, „punoletno“ izdanje Palića traje i dan više. Kao startni datum sledećeg Festivala najavljen je 16. jul 2011. godine.

Revija filmskih hitova

Tradicionalno, nakon završetka Festivala evropskog filma na Paliću, od 24. do 30. jula u 21 sat na Letnjoj pozornici, odvijaće se Revija hit filmova u okviru koje će biti prikazano sedam ostvarenja – „Imaginarijum doktora Parnasusa“ Terija Gilijama, „Koko pre Šanel“ En Fontajn, „Distrikt 9“ Nila Blomkampa, „Prokletnici“ Kventina Tarantina, „Robin Hud“ Ridlija Skota, „Zatvoreno ostrvo“ Martina Skorsezea i „Alisa u zemlji čuda“ Tima Bartona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari