Kako smo održali Nušićijadu na grbači Željka Joksimovića

Dobar znak za početak naše avanture zvane Prva prognana a slobodna Nušićijada koja je u četvrtak održana na privatnom imanju u rejonu Bedina Varoš, na lokaciji Palibrčki grob, u slobodnim srpskim planinama – sedam kilometara od Ivanjice.

Na ulazu u ivanjički hotel „Park“ odmah po dolasku naleteli smo na Branislava Nušića glavom i bradom. Tačnije, glavom i brkovima. Glumac Milan Milosavljević, naš drugar sa prethodnih Nušićijada koji tokom manifestacije glumi Nušića, sada je bio na suprotnoj strani, kao oficijelna maskota zvanične Nušićijade, a mi smo upravo stigli da napravimo „opozicionu“ Nušićijadu u brdima.

To naravno nije bio razlog da se na ulazu u hotel ne izgrlimo. Milanče je ipak ostao da glumi Nušića na Nušićijadi koju organizuje ivanjička lokalna vlast, iako ga je i Udruženje građana Kudes pozvalo da pređe na njihovu stranu kada je lokalni SNS odlučio da „kudesovce“ odstrani iz organizacije manifestacije. Kao zvaničan razlog naveli su spor oko novca, iako je svima bilo jasno da je cela priča skroz politička – nekome se nije svidelo što je Kesić na otvaranju prošle ismevao Vučića pred hiljadama ljudi u centru Ivanjice. Isto je radio i na prethodne četiri Nušićijade, ali je onda neko rekao: „Dosta je bilo!“

– Jesi čuo da deca po Ivanjici viču: „Nušiću, pederu!“ – Kesić je, podrazumeva se, od tog malko neprijatnog susreta sa oficijelnim Nušićem u lobiju hotela „Park“ uspeo da napravi veselje, i onda je još par puta viknuo: „Nušiću, pederu!“, a Milanče se nasmejao.

Ličilo je ko da je Milanče ostao u partizanima, a mi smo se upravo spremali da odemo u četnike. I to bukvalno, jer je naša „gerilska“ Nušićijada bila u šumi, na privatnom imanju čijim su vlasnicima nekoliko dana ranije iz Elektrodistribucije javili da će im iseći struju pošto su malo kasnili sa poslednjom uplatom.

Nikad pre im nisu sekli struju, ali su im ovaj put naglasili da „nije ništa politički“, što je bio jasan znak da jeste. Momci i devojke iz Udruženja građana Kudes pričali su nam da je prethodnih dana bilo bacanja petardi pod prozore nekih članova njihovog udruženja, mnogi koji su planirali da podrže Slobodnu Nušićijadu su odustajali, posebno ako imaju privatne firme ili rade u državnoj službi.

Dok smo se peli na Palibrčki grob sa stotinama ljudi Kesić i Marko Dražić iz NJuza primetili su dva „sumnjiva lica“ u civilu koja su odudarala od ostalih. To nas je uverilo da država brine o nama čak i u toj divljini.

Gore na brdu su po stablima visile Koraksove i Petričićeve karikature, Kesić je zezao Miću Ćulibrka da nije hteo da dođe na Palibrčki grob jer mu to ime mnogo liči na Ćulibrčki grob, a Lane Gutović je stigao iz Beograda direktno na binu, ispričao svoju Priču o nasmejanom čoveku, i odmah se vratio nazad.

Neki ljudi, poput Laneta, odudaraju od Željka Joksimovića, učesnika SNS Nušićijade, koji je dan ranije napisao otvoreno pismo „Braniteljima Branislava Nušića“, misleći verovatno na Kesića, koji ga je tokom Nušićijade na Dorćol placu u šali nazvao „kraljem bedaka“. U tom pismu koje su objavili tabloidi, Ž. Joksimović je zatražio da mu se „skinemo s grbače“, pa sam na Slobodnoj Nušićijadi održao govor inspirisan tim pismom.

Moj govor preneću u celini:

„Dragi prijatelji, nalazimo se na ovom prelepom mestu, u netaknutoj prirodi, na grbači Željka Joksimovića, gde smo se velikim mukama popeli. Dakle, trenutno stojimo na grbači Željka Joksimovića, jer ko što reče NJegoš: ko na grbači Željka Joksimovića ak i malo stoji, više vidi nego onaj pod grbačom Željka Joksimovića. Popeli smo se ovde na 780 metara nadmorske visine grbače Željka Joksimovića, kako bismo održali Slobodnu Nušićijadu, na privatnom imanju Željka Joksimovića zvanom Grbača, zato što je jedino on pristao da nam ustupi prostor za našu manifestaciju. Svaka mu čast, jer u današnje vreme nije lako ustupiti svoju privatnu Grbaču za antidinastičke manifestacije. Međutim, prekjuče je Željko Joksimović u otvorenom pismu zatražio da mu se skinemo s Grbače, verovatno pod pritiskom vlasti, tako da mu obećavamo da ćemo se na Grbači zadržati još najviše četiri sata, te ćemo mu se konačno skinuti s Grbače. Tu sa nama je i Lane moje, s kojim je Željko Joksimović umalo pobedio na Evroviziji, preziva se Gutović, pa pretpostavljamo da će Željko biti tolerantan bar naredna četiri sata koliko ćemo mu stajati na njegovom privatnom imaju zvanom Grbača. Ukoliko se ova manifestacija održi i sledeće godine, obećavamo da ćemo je u čast Grbače Željka Joksimovića preimenovati u Grbačijada. Živeo Željko Joksimović!“ – uskliknuo sam na kraju ovog dirljivog govora posvećenog Ž. Joksimoviću, a u stvari sam mislio na sve one Joksimoviće koji u ovim divnim Vučićevim vremenima „samo pevaju“ i čupaju obrve.

Sutra po podne smo otišli iz Ivanjice, taman negde pre otvaranja zvanične Nušićijade. Umesto Kesića i njuzovaca, na bini u centru varoši bilo je nešto što se zove Beogradski humoristički krug, neformalna grupa nama nepoznatih građana koja se bavi humorom i satirom. Očevici kažu da im je najbolja fora tokom nastupa bila: „Erogena zona sponzoruše je novčanik!“

Ali mnogo bolja fora desila se tokom svečanog defilea ulicama Ivanjice. Građani su nosili transparent posvećen meni: „Dražo, vrati se – vole te tvoji Kinezi!“, valjda inspirisani mojom izjavom da je opštinska Nušićijada u stvari kineska kopija Nušićijade. Što bi Kesić rekao: „Narod je ponekad veliki car!“