– Singl “Love Me Do” Bitlsa nije promenio istoriju rokenrola, ali je počeo da je menja. Trebalo je vremena da se ljudi uvere da Bitlsi nisu „čudo za tri dana“. Kad je čudo potrajalo istorija se promenila. Pesma “Love Me Do” je predstavljala čistu mladalačku energiju, uostalom oni su svi tada imali dvadesetak godina. Bili su nešto novo i uspeli su da tokom sledećih osam godina stalno pruže nešto novo. Oni su menjanjem sebe promenili istoriju – kaže umetnik Rastko Ćirić za Danas odgovarajući na pitanje kako je prvi zvanični hit Bitlsa promenio istoriju rokenrola
Muzički kritičar Aleksandar Žikić , takođe smatra da ova pesma ne pripada serijalu najvećih hitova Bitlsa ali da sadrži elemente svega onoga što Pol Makartni sa pripadajućom nežnošću označava kao “silly love song”
– Iako nije u samom vrhu istinski zapanjujuće inicijalne serije hitova Beatlesa, Love Me Do je bila prva njihova pesma koja je, pravo niotkuda, dospela na čelo američke top liste i tako najavila u svakom pogledu jedinstvenu karijeru, ali i kompletnu britansku invaziju, čime je tok istorije popularne muzike zaista bio promenjen. Uz potpuno odsustvo cinizma, sadržala je sve elemente onoga što Pol Makartni, sa pripadajućom nežnošću, označava kao „silly love song“ – jednostavnost, bezazlenost, melodičnost, mladalački šarm i naglašenu vedrinu. Voli me, volim te i, što je najvažnije, možes da mi veruješ – sve to u besprekornoj harmoniji dvoglasa Lenon-Makartni. Šta je još potrebno? – kaže Žikić.
Muzičar Dejan Cukić smatra da je ova pesma ozvaničila početak najuspešnije diskogragske karijere i pravo na eksperimentisanje, autorstvo muzičara u punom smislu te reči.
– Objavljivanje prvog singla Bitlsa pre svega označava zvanični početak najuspešnije diskografske karijere svih vremena. Najvažnije vezano za tu pesmu je da se radilo o autorskom delu samih izvođača. Klinci iz provincijskog Liverpula najzad su dobili priliku, ali su odbili da se povinuju pravilima i snime nešto što je od njih producent tražio. Srećom, producent se zvao Džordž Martin, i imao je razumevanja. Zajedno su u narednim mesecima napravili revoluciju u muzičkoj industriji i izborili za umetnike pravo da eksperimentišu, menjaju se, sazrevaju i postavljaju sopstvena pravila. Establišmentu su bile potrebne decenije da se oporavi i vrati ovu igru u današnje, predvidljive tokove – ističe Dejan Cukić.
Prema rečima pisca Gorana Skrobonje pesmom „Love Me Do“ Bitlsi su najavili tektonske promene u svim aspektima popularne muzike.
– Iako je dosegla tek 17. mesto na britanskoj top listi (dve godine kasnije, 1964., popeće se direktno na prvo), ova jednostavna melodija sa Makartnijevim i Lenonovim harmonijama zvučala je neodoljivo i zarazno. Nije nikakvo čudo što je sledeći singl Bitlsa, „Please Please Me“, započeo lavinu pesama na toj zlatnoj poziciji #1. Legenda kaže da Lenon tu svira usnu harmoniku koju je par godina pre objavljivanja pesme „Love Me Do“ zdipio na nekoj benzinskoj pumpi kada su Bitlsi putovali u Hamburg, na ugovoreni angažman u čuvenom „Star klubu“. Kako god bilo, sve je to sada deo istorije popularne kulture dvadesetog veka i mita o slavnim liverpulskim „Bubama“ – zaključuje Goran Skrobonja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.