Foto: EPA-EFE/ CHEMA MOYA„Kad je zatvoren Luvr, jedan od najposećenijih muzeja na svetu, bio je to znak za uzbunu“, rekao je u izjavi za medije Giljermo Solana, direktor madridskog muzeja Tisen Bornemisa.
Potez pariskog muzeja izazvao je lančanu reakciju širom sveta. Pretnja kovidom 19 naterala je sve svetske muzeje da za posetioce zatvore vrata.
Španija je bila jedna od zemalja najpogođenijih pandemijom, pa su svi muzeji bili prinuđeni da otvore onlajn virtuelne ture razgledanja svojih zbirki.
Muzeji Prado, Kraljica Sofija i Tisen Bornemisa ponovo su otvorili vrata.
Posetioce je Prado dočekao s novom postavkom svojih remek-dela.
Pod naslovom „Ponovni susret“ muzej je izložio dela Velaskesa, Goje, Ticijana, Fra Anđelika, Rubensa i Karavađa.
Ispremeštano je oko 190 slika. Vodilo se računa da dela budu izložena tako da mogu da se gledaju na pravi način, a da ne dolazi do fizičkog kontakta među posetiocima.
– Još uvek svi zaposleni nisu na poslu, zato nismo mogli da otvorimo celu postavku – kazao je za špansku javnu televiziju direktor Prada Migel Falomir ukazujući da će u ovom muzeju tokom dana moći da bude prisutno samo 33 odsto posetilaca, što znači da će dnevno ovaj muzej moći da poseti najviše 1.800 ljudi, a date su jasne instrukcije i putokazi za kretanje po njemu.
Cene ulaznica su snižene za 50 odsto.
Isto je postupio i muzej Kraljica Sofija koji je cenu ulaznice sa deset snizio na pet evra.
Ulaznice mogu isključivo da se kupe onlajn, a muzej će moći da primi samo 938 ljudi dnevno.
Pikasovu „Gerniku“ će moći da vidi istovremeno 30 osoba, a u normalnim okolnostima je moglo da ih bude do 90.
Muzej Tisen će puštati po 25 ljudi na svakih 15 minuta, najviše će moći da ih bude 900.
Veliku izložbu „Rembrant i portret u Amsterdamu od 1590. do 1670“ do uvođenja vanrednog stanja u Španiji videlo je 40.000 ljudi, a biće otvorena do kraja avgusta.
– Kod planiranja izložbi vodimo računa o slikama i umetnicima koji su deo naše stalne postavke i kolekcije. Kada je reč o ranom slikarstvu, tu je naša kolekcija izuzetno bogata, naročito kad je u pitanju holandsko slikarstvo koje je u privatnim i državnim kolekcijama veoma malo zastupljeno, a Rembrantovih dela u Španiji nema mnogo – rekla je za Danas Mar Borobia, glavna kustoskinja za rano slikarstvo u muzeju Tisen.
Ona je ukazala na podatak da su portreti bili jedan od omiljenih umetničkih izraza barona iz porodice Tisen Bornemisa, što je vidljivo u stalnoj postavci.
– Posetioci razgledajući našu kolekciju mogu da vide kako se umetnost portreta razvijala od XIV veka do XX veka. Bili su strasni sakupljači portreta. Budući da su Rembantove slike deo kolekcije hteli smo da kroz ovu izložbu predstavimo samog umetnika. Zanimljivo je da je sve što je radio Rembrant činio sa vrhunskom umešnošću, njegovo delo je ogromno, te smo se zato odlučili da se usredsredimo na portrete, ali da posetiocima ponudimo sveobuhvatniju viziju portreta kao umetničkog žanra i pogled na to kako se razvijao u Amsterdamu i Nizozemskoj. Može se videti i kako su izgledali portreti pre nego što je Rembrant počeo da radi u Amsterdamu, pa su tu i dela mnogih drugih umetnika – istakla je Mar Borobia.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
