Foto: PromoU saradnji izdavačke kuće Clio i Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu objavljena je politička studija Dragana R. Simića „Svetski poredak“ – naučna analiza uloge 28. i 32. američkog predsednika Vudroa Vilsona i Frenklina Ruzvelta u stvaranju spoljne politike SAD i procesa globalizacije. Na njenom predstavljanju u sedištu Clia, glavni urednik ovog izdavača Zoran Hamović, ocenio je da je reč o knjizi koja dokazuje da su i u današnjim globalnim geopolitičkim okolnostima mogući „akademska korektnost i naučno promišljanje“.
Vudro Vilson (1856-1924) i Freklin Ruzvelt (1882-1945) poznavali se i čak kratko bili i politički saradnici. Obojica su bili demokrate, odlični govornici vešti u upotrebi medija. Iako različitog karaktera i političkog senzibiliteta, Vilson na kraju Prvog, a Ruzvelt na završetku Drugog svetskog rata postavili su temelje Lige naroda i UN, postavši tvorci svetskog poretka, čije današnje izdanje, kako se juče čulo, predstavlja jedno od najvećih iskušenja za samo njihovo zaveštanje.
– Reč je o dve fascinantne ličnosti. Oni su dvojica najznačajnijih predsednika SAD u 20. veku, koji su nezasluženo prognani iz američke liberalne misli. Ruzvelt je posle DŽordža Vašingtona verovatno najveći američki državnik. Ovo je prvi pokušaj i kod nas i u svetu da se analizira njihova uloga u odnosu na svetski poredak – naglasio je Dragan R. Simić, redovni profesor i dekan Fakulteta političkih nauka UB.
Prema njegovim rečima, Vudro Vilson je „tvorac javne diplomatije i širenja američkih vrednosti“, dok je Ruzvelt „izveo preokret u američkoj spoljnoj politici, učinivši je globalnom i svetskom“. On je objasnio da se „Vudro Vilson zalagao za međunarodni moral i javno mnjenje, odbacujući koncepte državnih interesa i odnosa snaga u međunarodnoj politici“, kao i da je tvorac ideje prava naroda na samoopredeljenje koju nije razradio, ali je jasno da se nije odnosila na narode pod kolonijalnom vlašću.
Ruzvelt je do japanskog napada na luku Perl Harbor 1941, kako je naglasio Simić, u Americi imao ozbiljne protivnike politike širenja vojnog uticaja i prisustva SAD izvan zapadne hemisfere, a i danas se vode polemije oko njegove uloge u početku rata na Pacifiku. Iako su Ruzveltove ideje o četiri slobode: misli, vere, od bede i od straha temelj na kojima počivaju UN, za 31. američkog predsednika u praksi je najvažnija bila saradnja između velikih sila.
– Što se tiče nas, od DŽordža Vašingtona do DŽona Bajdena, Vilson i Ruzvelt su dvojica predsednika koja su se zaista kompetentno zanimala za Balkan. Vudro Vilson, veliki prijatelj Mihajla Pupina, pomogao je stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dok je Ruzvelt učinio sve da spreči priključenje Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu – rekao je Dragan R. Simić.
On je za 5. i 6. jul na PNF najavio konferenciju o srpsko-američkim odnosima, koju bi trebalo da otvori ambasador SAD Srbiji Kristofer Hil.
Fulbrajtov stipendista
Profesor Dragan R. Simić bio je stipendista Fulbrajtovog programa o američkoj spoljnoj politici na Univerzitetu Južne Karoline, a za od 2014. na Univerzitetu Klemson u ovoj saveznoj američkog državi predaje međunarodne odnose, nacionalnu i globalnu bezbednost, velike strategije i strateško mišljenje, geopolitiku, spoljnu i bezbednosnu politiku SAD i srpsko-američke odnose. Objavio je više knjiga. Osnivač je i direktor Centra za studije SAD na FPN i šef projekta „Srpska obrazovna alijansa“, na kome sarađuju Univerzitet države Ohajo i FPN. Simić je predsednik Matičnog odbora za pravo, ekonomiju i političke nauke Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
