Kako svetska filmska kritika vidi „Daru iz Jasenovca“

Podsetimo, kritika srpskog kandidata za Oskara objavljena u magazinu Varajeti, u kome je film o logoru Jasenovac ocenjen kao „nacionalistička propaganda“, koja je „snimljena sa upitnim namerama“, izazvala je burne reakcije u domaćoj javnosti.

Nezadovoljni tekstom, određeni broj korisnika društvenih mreža započeo je kampanju kojom se pozivaju Srbi da daju visoke ocene drami „Dara iz Jasenovca“ na filmskoj platformi IMDb.

Na istoj stranici mogli su se pronaći i oni koji su film Predraga Antonijevića ocenjivali samo jedinicama, što su mnogi videli kao odgovor Hrvata, koji „namerno obaraju rejting filmu“.

Iako se broj onih koji su dali svoju ocenu merio hiljadama, očigledno je da ni jedni ni drugi nisu pogledali film, budući da je „Dara iz Jasenovca“ prikazivana samo u jednom kratkom periodu u Gračanici, dok je beogradska premijera zakazana tek za 22. april, a američka distribucija počinje 5. februara.

Još uvek nije poznato da li će mogućnost ocenjivanja filma na ovoj platformi biti vraćena kada bude počelo prikazivanje u bioskopima.

U trenutku kada je onemogućeno ocenjivanje, film je imao ocenu 9,4 od mogućih deset, a nekoliko sati pred isključivanje ocenjivanja brojni korisnici mreža pozivali su na glasanje u što većem broju, jer je sa 9,8 cifra spala na 9,2.

„Sa 9,8 na 9,2 ocenu naši neprijatelji organizovano i uspešno obaraju ocenu našeg filma, kandidata za Oskara, o hrvatskom genocidu nad Srbima u NDH. Molim vas da glasate sa najvišom ocenom za naš film na sajtu. Širi dalje“, glasio je poziv koji se delio društvenim mrežama uz link filma na IMDb.com. O kolikom odjeku je bilo reči možda najbolje pokazuje to što se na listi trenutno najpopularnijih filmova na portalu IMDb „Dara iz Jasenovca“ nalazi na 51. mestu.

„Demonske sile koje zaposedaju Hrvate“

„Prvo su tim nesrećnicima oduzeli sve što su imali; onda su im na brutalan način oduzeli i živote. Sad hoće da nam svima oduzmu i sećanje! Ovde nije u pitanju kakav je film, već o čemu je. Ko ga je snimao, već zašto je snimljen. Braćo i sestre, pridružujem se ostalima u molbi. Glasajte na imdb bazi, ja sam glasao juče, koleba se između 9 i 9,3. Glasao sam tamo prvi put u životu, može preko Google naloga (mejla), Fejsbuka itd. Neće nam konvertovati istoriju!“, jedan je od poziva koji se može naći i u komentarima ispod tekstova o filmu na raznim sajtovima i medijima.

Tu su i: „Film je divan. Treba ga emitovati kao Bolji život“, „Čista desetka za film“, između ostalih.

Neki od korisnika društvenih mreža isticali su da ne treba „dozvoliti zataškavanje zločina“, a mnogi od njih i da ocena na IMDb može da „umanji šanse filma da dobije nagradu Oskar“.

„Ovo je istinita priča o tome kako zlo zaposeda ljude i ne pušta ih. Krajnji rezultat je činjenje strašnih i monstruoznih zločina, u ovom slučaju demonskih sila koje zaposedaju Hrvate. Neka Bog oprosti njihovim dušama“, jedan je od komentara koji su postavljeni na ovom filmskom portalu pre nego što je ocenjivanje onemogućeno, a još 42 korisnika IMDb-a označilo je da im je ova kratka recenzija filma „bila od pomoći“ u svojoj odluci da li da pogledaju film (ispod komentara na IMDb-u ne postoji opcija „like“ već „helpful“ na koju se odgovara sa Yes ili No).

Inače, IMDb je jedna od najvažnijih filmskih platformi za predstavljanje filmova, čija se ocena često koristi kao parametar za kvalitet filma, barem među običnim gledaocima, od čijih glasova se i formira.

Zanimljivo je da ipak ni na koji način nije sprečeno ocenjivanje bez prethodno pogledanih ostvarenja, kao što je recimo na isto tako relevantnoj platformi Rotten Tomatoes, gde svaki gledalac, ako želi da ostavi svoju recenziju, mora da odgovori na par pitanja o filmu ne bi li pokazao da je isti zaista i odgledao.

Takođe, na ovom portalu nije moguće glasati za film dok ne počne njegova redovna bioskopska distribucija.

Tako je i za „Daru iz Jasenovca“, koja, kao što je i pomenuto, čeka svoj život u američkim bioskopima od 5. februara.

Na granici eksploatacije

S druge strane, na ovoj platformi (koja se uz Metacritic jedina kinematografijom bavi na ovaj način) mogu se naći tekstovi relevantnih filmskih kritičara, koji takođe formiraju zajedničku ocenu filma.

Ovaj podatak se koristi tokom kampanje i reklamiranja određenog naslova, i takođe na neki način utiče na opšti sud o delima filmske umetnosti.

Rotten Tomatos ima bazu od 3.000 kritičara čiji tekstovi ulaze u ocenjivanje određenog filma, jer ne znači da svako ko sebe naziva kritičarem ili ima blog na kome piše o filmu može da bude uzet u obzir.

Kritičari čiji su tekstovi deo ocenjivanja redovno pišu za cenjene medije u filmskom svetu ili na portalima koji imaju veliku čitanost.

Ovaj sajt čak ima i posebnu oznaku „top kritičar“ za najvažnije autore, uglavnom rezervisanu za kritičare Varajetija, Gardijana, Holivud riportera, Njujork tajmsa…

Primera radi, film „Teret“ Ognjena Glavonića ima ocenu „100% svež“ na osnovu 27 filmskih kritika (od kojih čak sedam top kritičara) a dokumentarac „Druga strana svega“ Mile Turajić 91% na osnovu 11 tekstova (pet sa etiketom najcenjenijih).

Na ovom portalu trenutno postoje samo četiri teksta o filmu „Dara iz Jasenovca“, što je još uvek nedovoljno za ukupnu ocenu filma.

Uz njih samo stoje oznake „sveže“ ili „trulo“, kako inače ovaj sajt ocenjuje filmove u duhu svog imena.

Prvi među njima je već spomenuti tekst Džejsa Vajsberga iz Varajetija uz koji, uz etiketu „trulo“ i „top kritičar“, stoji i citat – „neskrivena propaganda koja cinično koristi Holokaust da progura nacionalističku agendu“.

U sličnom duhu je i tekst Metjua Lukasa objavljen na portalu In Riview Onlain.

Pod naslovom „Pre nego što nestanemo“ autor piše da se film „Dara iz Jasenovca“ graniči sa „propagandom“, „te da je više bavi podsticanjem tekućih političkih previranja nego poštovanjem suštine ove tragedije“.

„Srpski kandidat za Oskara jedan je od opskurnijih naslova koji se trenutno nadmeće u kategoriji najbolji međunarodni film, ali je isto tako i jedan od onih koji najbolje odgovara istorijskom kalupu ove kategorije“, piše između ostalog u ovoj kritici.

Autor navodi da film na površini izgleda kao još jedna drama o Holokaustu, ali da „boru na njegovoj narativnoj formuli stvara to što se bavi aktuelnim tenzijama između Srba i Hrvata, koje možda nisu poznate ljudima izvan Balkana“.

„Klanje na veliko Srba, Jevreja i Roma, od strane hrvatskih fašista, viđeno kroz oči desetogodišnje Dare, toliko je strašno da je na granici da bude eksploatacija. Jeziva preokupacija Predraga Antonijevića krvavom smrću gotovo da deluje fetišistički“, stoji u tekstu gde se pominje i da „arterije prskaju po ekranu kao u horor filmovima“.

Autor, poredeći film sa Spilbergovom „Šindlerovom listom“ i „Pijanistom“ Romana Polanskog, kaže da su ovi reditelj, pogođeni događajima i Holokaustom, nasilje prikazivali objektivno „ne krijući ga ali i ne naslađujući se užasom“.

Lekcija iz Drugog svetskog rata

„Okrutnost Jasenovca dokumentovana je zbog čega ovaj logor i nosi naziv Balkanski Aušvic. Ali umesto da je naslikao šta se dogodio kao upozorenje protiv smrtonosnog nacionalizma, rasizma i fašizma, što je i danas relevantno, Antonijević je iskoristio ubijanje desetine hiljada nevinih kako bi postigao jeftine političke poene“, navodi između ostalog Metju Lukas.

Na platformi Rotten Tomatoes nalaze se i dve kritike „Dare iz Jasenovca“ sa etiketom „sveže“.

Rej Lobo za portal Film Theat piše da se Predrag Antonijević pridružio dugoj listi reditelja koji su pokušali da predstave užas koncentracionih logora tokom Drugog svetskog rata.

On hvali način na koji je film snimljen kao i glumu male Dare, Biljane Cekić, kao i ostatka ekipe „koji efikasno prenose na platno degradaciju života u logoru i volju za životom“.

„Ako postoje mane, onda je to u portretu hrvatskih fašista koji vode logore. U redu, istorijski gledano, fašisti, posebno oni koji su vodili logore, bili su izuzetno ležerni kad je reč o nasilju. Međutim, fašisti u ovom filmu su zli na nivou crtaća“, piše Rej Lobo.

Kritičar navodi i da su prednosti filma u sitnim detaljima, poput prikazivanja svakodnevnog preživljavanja u logoru, te da ovaj film daje gledaocima mogućnost da shvate animozitet između Srba i Hrvata, koji je bio skriven u periodu Socijalističke Republike Jugoslavije, ali je eksplodirao tokom 1990-ih.

„Film je dirljiva ljudska drama, lekcija iz Drugog svetskog rata i Balkanskog konflikta iz poslednje decenije 20. veka, i upozorenje onima zemljama koje ne shvataju ozbiljno tinjanje etničkog animoziteta“, zaključuje kritičar.

Laura Kliford piše za portal Reeling Riviews da ova umetnički snimljena produkcija o mračnoj priči baca svetlo na malo poznat deo istorije Drugog svetskog rata sa stanovišta devojčice.

„Iako je film fikcija, scenaristkinja Nataša Drakulić, koja je izgubila članove svoje porodice u Jasenovcu, koristila je istorijsku građu tako da je sve što se ovde vidi tačno“, piše Kliford koja hvali fotografiju filma.

Govoreći o radnji filma, ona se posebno osvrće na lik Maksa Luburića i njegove metode ubijanja.

„Antonijević nudi svetlost samo u trenucima“, dodaje kritičarka.

Ona navodi i da se veliki broj ovogodišnji prijavljenih filmova za Oskara u kategoriji najbolji međunarodni film bavi netolerancijom, te kao primer navodi „Quo Vadis, Aida?“ Jasmile Žbanić.

„Tu svedočimo genocidu koji su Srbi počinili nad Bošnjacima. U srpskom filmu vidimo njihovu mračnu istoriju u rukama Hrvata. Zašto oni koji su tako okrutno mučeni čine to isto drugima? To je misterija vredna drugog filma“, zaključuje kritičarka.

Goranu Bogdanu nije nuđena uloga

Glumac Goran Bogdan juče je demantovao da mu je bila ponuđena uloga u filmu „Dara iz Jasenovca“ kako su dan pre toga objavili pojedini tabloidi, uz dodatak da je on istu odbio „iz straha da ne izazove gnev u Hrvatskoj“. Bogdan je gostujući u jutarnjem programu „Probudi me“ na televiziji Nova S rekao da to nije tačno.

„Da mi je bila ponuđena možda je moglo doći do toga. Ali nije mi bila ni ponuđena. Ja o svakom projektu smatram sve najbolje. Nisam pogledao film. Gaga mi je drugar. Ne mogu ništa reći. Ali, svakako, uloga mi nije bila ni ponuđena“, kazao je glumac. On o prašini koju je film podigao nije želeo da priča.

„Ne mogu ništa da pričam. Nisam pogledao film. Podigla se tolika prašina. Polako. Hajde da pogledamo film“, dodao je Goran Bogdan. On je ponovio da smatra da Hrvatska treba da snima film o Jasenovcu.

„Svako normalan misli da Hrvatska treba da snimi film o Jasenovcu. To je iz hrvatske povijesti. To je hrvatska katarza. Ja navijam da je to dobar film. Svi znamo šta je u Jasenovcu bilo. Nema tu nikakve blasfemije što se toga tiče. Mislim da je i ova buka što se stvara jedna prašina u oči. Moji prijatelji su radili u tom projektu. Ja im želim uspeh. Pogotovo da film bude dobar. Ni u literaturi ni na filmu – koja je tema blasfemija? Samo je pitanje na koji način se s njom bavi. Jedva čekam da vidim film“, kazao je Goran Bogdan.

„Dara“ na RTS-u

Radio-televizija Srbije otkupila je prava za emitovanje filma i serije „Dara iz Jasenovca“, koji će biti prikazani na RTS-u nakon što film prođe bioskopsku distribuciju, saopštio je Javni servis.

Glavna i odgovorna urednica zabavnog programa RTS-a Olivera Kovačević istakla je da je RTS procenio da je od javnog interesa da se na programu ove televizije emituju prvi igrani film i serija o Jasenovcu.

„Na našim programima do sada je emitovano više dokumentarnih filmova i različitih emisija koje su govorile o zločinu koji je počinjen na tom mestu, dominantno nad srpskim narodom, ali i nad Jevrejima, Romima, hrvatskim antifašistima i drugim narodima koji se nisu mirili sa ustaškom NDH“, navela je Kovačević.

Dara iz Jasenovca je srpski kandidat za Oskara ali je, kako kaže, još važnije to što se posle toliko decenija ova bolna tema našla na filmskom platnu i zbog toga je RTS smatrao da svi građani Srbije treba da pogledaju film i seriju, i otkupio prava na emitovanje.