Renoviranje jedne fasade postalo je prvorazredno političko pitanje, a građani bi trebalo da o tome svoje mišljenje iskažu na referendumu. Reč je o slavnoj bazilici San Lorenco u Firenci. Kao što je poznato, to je jedna od većih firentinskih crkava, ova građevina nadaleko je čuvena po svojoj renesansnoj unutrašnjosti i po kapelama, u kojima su sahranjeni članovi legendarne porodice Mediči koji su i proslavili grad u kome počivaju.
Na ovu ideju je kako piše, jučerašnja rimska „Republika“, došao gradonačelnik Firence Mateo Renci. „Trebalo bi pokrenuti ozbiljnu javnu raspravu o fasadi na kojoj je radio Mikelanđelo. Radovi jesu bili prekinuti 1515, ali bi bilo lepo da budu završeni pet stotina godina kasnije, dakle 2015 godine.“
Šta će na kraju biti reći će Firentinci, ali struka je, s obzirom na kompleksnost i starost građevine podeljena. Poznati arhitekta Paolo Portogezi, predavač na rimskom univerzitetu Sapijenca kaže: „Ideja je zaista smela i odvažna, smišljena je kao odlična provokacija. Međutim bojim se da je teško ostvariva. Premda maketa postoji, treba znati da to nikad neće biti ni približno originalnoj umetnikovoj zamisli. Ko hoće da vidi šta je Mikelanđelo radio i kako je razmišljao može da obiđe kapelu Medičijevih.“ Na južnoslovenskim prostorima bilo je sličnih zamisli koje su se završavale mnogo pogubnije. Ideja firentinskog gradonačelnika finog i pristojnog Matea Rencija tako podseća na izjavu gradonačelnika Trebinja Božidara Vučurevića: „Sagradićemo stariji i lepši Dubrovnik.“ Dobro se sećamo kolike je živote uništila i obogaljila takva budalaština. Bivši ministar za kulturna dobra Antonio Paoluči kazao je „Republici“ da je ovakva zamisao „potpuno kontraproduktivna. Besmisleno je intervenisati nakon toliko vekova. Ta crkva je lepa takva kakva jeste. Ostavimo velikog majstora na miru.“
Čini se da je bivši ministar potpuno u pravu. Svaka intervencija skupo bi koštala i narušila bi ceo izgled zdanja. San Lorenzo je prema nacrtima tipična trobrodna bazilika latinskog krsta sa transeptom (poprečni brod). U transeptu bazilike se sa leve i desne strane nalaze Stara i Nova sakristija. U nastavku glavnog broda bazilike je kasnije dograđena Kapela vladara s oltarima, koja po svojim dimenzijama značajno odskače od ostalih prostora crkve, njena kupola nadvisuje sve ostale delove bazilike. Uz Baziliku San Lorenzo nalazi se samostan u kojem je Biblioteka Medičijevih. San Lorenzo je bila prva firentinska crkva, izgrađena u novom, renesansnom stilu: uzor za kasnije gradnje, izgrađena je po projektu Filipa Bruneleskija (Stara sakristija i preuređenje bazilike). Kasnije dogradnje – Nova sakristija i spomenuta biblioteka napravljene su po Mikelanđelovom projektu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
