Kakve ženske u istoriji moderne Srbije

U razgovoru za Danas autor tekstova Jelena Mitrović objašnjava kako je blog prerastao u knjigu, šta je poruka ovog projekta ženskoj mladeži, ko su žene koje su u srpskom društvu razbijale tabue i bile „prve“ u mnogim oblastima javnog angažmana.

– Negde na sredini rada na blogu, koji je bio aktivan godinu dana, shvatile smo da bi bilo odlično da epilog cele priče bude u štampanom obliku. Ideju za to smo poslale na nekoliko adresa izdavačkih kuća, čiji rad poštujemo i, na našu veliku radost, „Kreativni centar“ je odlučio da realizuje ovu zamisao. Što se tiče poruke, ona je jednako usmerena i ka ženskoj i ka muškoj mladeži. Pre svega, nadam se da će „Kakva ženska! – priče o ženama koje su bile progresivne kada to nije bilo moderno“ podstaći mlade ljude da pričaju o ženskoj strani naše istorije, koja je skrajnuta. Priče koje su odabrane za blog i kasnije za knjigu prenose poruke međusobnog uvažavanja, empatije, socijalne pravde i bave se osnovnim ljudskim vrednostima na koje, očigledno, treba podsećati s vremena na vreme – kaže Jelena Mitrović.

* Da li je izraz „ženska“ u naslovu u neku ruku provokativan – pozajmljen je iz žargona u kome nema baš pozitivno značenje?

– Kada smo odabrale taj naziv za blog, cilj jeste bio da on privuče pažnju. U pitanju jeste provokativan izraz, ali u ovom slučaju namera je bila da to bude pozitivna provokacija. Da jedan uzvik, koji se u svakodnevnom govoru koristi za nešto potpuno drugo, iskoristimo kako bismo privukle pažnju na priče o životima, delima i radu žena koje su gradile našu istoriju. Volim da kažem da smo uzvik „Kakva ženska!“ okrenule naglavačke i mislim da nema ništa loše u tome da se za neku izuzetnu ženu upotrebi taj izraz.

* Iako na blogu napominjete da je reč o autorskom ličnom izboru znamenitih žena – feministkinja, dobrotvora, ratnica, umetnica…, zapaža se da je većina junakinja iz dobrostojećih porodica u Vojvodini i Slavoniji, u odnosu na njih malobrojne ratnice, partizanske i drugarice su iz centralne Srbije, dok sa Kosova i Metohije nema nijedne žene. Kako to objašnjavate?

– Određeni deo žena jeste iz dobrostojećih porodica iz Vojvodine, ali ne velika većina. Kao Novosađankama, bilo nam je važno da određeni deo bude posvećen znamenitim sugrađankama koje su menjale svoje okruženje. Žene koje su krajem 19. i početkom 20. veka imale priliku da se obrazuju, putuju i upoznaju sa idejama o boljem društvu bile su upravo one iz bogatih porodica i to je istorijska činjenica, ne stvar naših ličnih preferencija. To su bile naše prve feministkinje, socijalistkinje i društvene reformatorke. Pri odabiru žena, kriterijum nije bio nužno teritorijalne prirode, nego, pre svega, vrednosne. Verovatno bi svaka osoba koja pročita knjigu imala da doda na postojeći spisak još neko ime, ali upravo zbog toga je i naglašeno da je izbor žena isključivo naš lični.

* Zbog čega u izboru nema nijedne od kneginja i kraljica mada su neke od njih bile veoma uticajne, savremene i moderne ne samo u vremenu u kome su živele, nego i za današnje pojmove?

– Istraživanje o ženama iz naše istorije o kojima se malo zna ili malo govori išlo je u tom pravcu da konačan izbor bude takav. Fokus je, pre svega, bio na onima koje su manje poznate i koje su bile prve u raznim oblastima života. Naravno, tu su i neka poznatija imena iz sveta umetnosti, recimo, ali pre svega smo se vodile pričama koje su nama lično bile inspirativne. A to su priče žena koje su iskazivale izuzetnu hrabrost, upornost i dalekovidost onda kada je sve bilo upereno protiv njih i kada šanse nisu bile na njihovoj strani.

* Da li se i u kojoj meri shvatanje feminizma iz druge polovine 19. i prve polovine 20. veka može poistovetiti sa današnjim feminizmom?

– Feministička teorija je u svom razvoju prolazila kroz nekoliko faza, od kojih je svaka stavljala različita pitanja u središte svog interesovanja. Od političke, preko ekonomske jednakosti, do rodnih pitanja. S obzirom na to da danas sam termin feminizam često prati određena stigma i da je neretko potrebno isticati njegovo pravo značenje, svakako da je jasno da nije u potpunosti prevaziđena nejednakost protiv koje su se borili feminizam 19. ili 20. veka. I dalje postoje neke anahrone predrasude i ograničenja sa kojima se žene u svakodnevnom životu susreću.

* Kad se osvrne vek i po unazad, koliko Vaša knjiga gleda u srpsku i jugoslovensku prošlost, može li se reći da su žene zahtevima za bračnu, ekonomsku, društvenu i političku ravnopravnost rešile svoj društveni status i istinski ga uskladile sa svojom ulogom majke i supruge, kao stuba porodice?

– Mislim da problem leži upravo u tome što je žena ta koja mora da usklađuje mnogobrojne uloge. Danas se od žene očekuje da bude uspešna na poslovnom planu, ali i ostvarena, kako se to popularno kaže, kao majka i supruga. Pred muškarca se ovakvi zahtevi ne postavljaju, od muškarca se ne očekuju stvari na način na koji se očekuju od žene. Svakako da je položaj žene bolji u odnosu na vek i po unazad, ali u našem društvu još postoje duboke nepravde, čije je iskorenjivanje preduslov svake druge vrste unapređivanja položaja žena. Ne možemo govoriti o „rešenom društvenom statusu žene“ dokle god žena žrtva nasilja u porodici ili žena koja je uznemiravana – zlostavljana na radnom mestu nema adekvatnu zaštitu, dokle god je žena manje plaćena za isti posao od muškarca i tako dalje.

* Da li je ženska progresivnost samo pitanje „modernosti“, što u neku zamagljuje suštinsku „ženskog pitanja“?

– Ženska progresivnost nije samo pitanje modernog, ali jeste nešto što je protokom vremena sve više izbijalo na površinu. Podnaslov knjige glasi „Priče o ženama koje su bile progresivne onda kada to nije bilo moderno“ i odnosi se na to da su te žene zastupale ideje opšteg društvenog napretka, jednakosti i socijalne pravde onda kada to nije bilo moderno. Danas je ženska progresivnost u svojevrsnoj paradoksalnoj situaciji – nalazi se između predrasuda koje opstaju i očekivanja koja smo spomenuli. Društvena realnost u kojoj živimo nam najbolje odgovara na ovo pitanje.

Žene koje su bile „prve“

U knjizi „Kakva ženska“, između ostalog, može se saznati da je prva srpska feministkinja bila spisateljica Draga Dejanović, dok je Katarina Milovuk bila prva predsednica Beogradskog ženskog društva. Sestre Milica i Anka Ninković, prijateljice Svetozara Markovića, bile su prve žene socijalisti u Srbiji, a Milica je bila i jedan od osnivača prve feminističke organizacije u Novom Sadu. Prva žena koja je diplomirala filozofiju u Beogradu bila je Katarina Bogdanović, koja je zajedno sa Paulinom Lebl Albala napisala prvi domaći srednjoškolski udžbenik. Danica Tomić bila je prva žena pilot u Srbiji, dok je filozof Ksenija Atanasijević bila dvostruko prva – kao doktor nauka na BU i univerzitetski profesor u Kraljevini SHS. Prva žena lekar u Srbiji je Draga LJočić, a prva srpska revolucionarna pesnikinja LJubica Ivošević Dimitrov. Legendarna ratnica Milunka Savić je prva žena odlikovana francuskim Ordenom ratnog krsta sa zlatnom palmom. Prva ministarka u istoriji Srbije bila je Mitra Mitrović, prva supruga Milovana Đilasa. Jelisaveta Načić bila je ne samo prva žena arhitekta u Srbiji nego i prva žena glavni arhitekta Beograda, dok je Jovanka Bončić Katerinić bila prva žena sa diplomom arhitekte u Nemačkoj. Prva žena umetnički fotograf je Mara Bogdanović Rosandić. LJubica Marić je prva u Srbiji diplomirala kompoziciju, Sofija Soja Jovanović je bila prva žena filmski, pozorišni i TV reditelj, dok je Mira Trailović bila prva spikerka Radio Beograda i urednica radio-drame…

Portreti

Blog „Kakva ženska!“ pokrenut je u godini u kojoj se obeležavalo sedam decenija od ustanovljenja načela ravnopravnosti polova u Ustavu Federativne Narodne Republike Jugoslavije. „Portreti“ značajnih žena moderne srpske istorije sadrže najznačajnije podatke o njihovom životu i delu.