Kamamber, božole i Vudi

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

Mere bezbednosti su dovedene do najvišeg nivoa. Za početak, francuske sigurnosne službe su prošlog meseca čak i simulirale jedan napad na Palatu, kako bi pokazale svoju spremnost i limitirale eventualni mogući rizik. Pored mora sveže instaliranih kamera, prisustva vojske i policije u kompletnoj opremi, organizatori festivala su angažovali i 500 dodatnih agenata bezbednosti koji su tu da nadgledaju Palatu. Imajući u vidu stotine zvezda (od kojih mnoge imaju i privatno obezbeđenje), hiljade novinara, profesionalaca i gostiju, kao i brojno lokalno stanovništvo, Kan se potrudio i trudi da ne naruši festivalsku atmosferu, a da istovremeno uradi sve da bezbednost bude na najvišem mogućem nivou. Činjenica da u programu nema filmova koji se bave aktuelnim pitanjima terorizma i religioznih konflikata, viđena je od mnogih kao svestan pokušaj organizatora da se izbegne eventualna provokacija ili tenzija te vrste.

Što se tiče mog iskustva, moram vam reći da se i pored svih bezbednosnih operacija koje su preduzete oko ovogodišnjeg festivala, zapravo malo ili nimalo promenilo u standardnoj proceduri ulaska novinara u Palatu – skeniranje i pretres torbi je nešto detaljniji, ali to je otprilike sve. Bar za sada. A nadam se da će tako i ostati.

Tako je uz neuobičajeno visoke mere bezbednosti, po kišnom i sivom danu, uz prisustvo do sada neviđenog broja filmskih zvezda, otvorena 69. kanska ekstravaganca. Čast da se prvi popne čuvenim stepenicama filmske palate u Kanu ove godine nije pripala ni zvezdi sa blistavim dekolteom, ni izazovnim minićem, već sitnom, mršavom čovečuljku, sa ogromnim naočarima. Nervoznom, nespretnom, pričljivom i beskrajno duhovitom Vudi Alenu, živoj legendi filma, koji je sa svojim novim delom Cafe Society, otvorio ovogodišnji festival.

Tako je ovo otvaranje, s jedne strane, bilo svojevrstan omaž jedinstvenom glumcu, scenaristi i sineasti malog rasta, no ogromnog talenta. I s druge, jednom od najomiljenijih autora francuske publike. Jer mnogi će vam reći da sveže parče kamambera, čaša božolea i dobar Vudi idu savršeno zajedno!

Pa kakav je novi Vudi?! Za Cafe Society moglo bi se reći da je ljupka romansa – sa elementima fantazije i melanholije. Gledljiva, šarmantna, pitka. Vudijevski dopadljiva, o nostalgičnim 30-im Holivuda. Priča o mladiću koga guše konfliktni i dosadni roditelji, brat-gangster i porodični biznis nakita i koji rešava da zbog svega toga promeni sredinu i zbriše iz NJujorka. On odlazi u Holivud, gde ga njegov ujak, moćni agent filmskih starova, zapošljava i kao asistenta. I kao što to biva u svim romansama, on uskoro sreće devojku u koju se zaljubljuje. No, kao što takođe obično biva, ona nije slobodna i on mora da se zadovolji njihovim prijateljstvom. Sve do dana…

Može se reći da je Cafe Society majstorski upakovana kompilacija svih njegovih prethodnih filmova, sa idejama i temama koje provejavaju, na ovaj ili onaj način u svakom od njih – ljubav, krivica, sudbina, šansa, itd, itd. Izvanredno komponovan, prelepo snimljen, sa dobrim kostimima i muzikom, sa upečatljivim, mladim i talentovanim Kristen Stjuart i DŽesi Ajnzbergom u glavnim ulogama, 47. Vudijev film je veoma zabavan, gledljiv i setan. Bolji od njegovih poslednjih opusa, ali i daleko od najboljeg Vudija.

A zatim počinje kompeticija – što znači prava borba elitnih sineasta. Pa neka utakmica krene!