Kamen temeljac društva – empatija, a ne pasoš ili lična karta: Uticaj ruskih umetnika na beogradsku scenu

Ovaj bend nosi etiketu najboljeg live peromans benda u Rusiji, a njihov sledeći koncert biće održan 13. septembra u DOB.

Pre toga smo imali priliku da ih slušamo na Arsenal festu, a za neke najbolji nastup grupe Shortparis bio je u klubu Drugstore 2021. godine, u okviru Hali Gali festivala.

Pre par nedelja, ruski bend The OMY održao je koncert na Zidiću, i napravio nadrealno žustru atmosferu i euforično spojio energije miksane publike, koja je uglavnom mešavina „domaćih“ srpskih i „domaćih“ ruskih fanova.

Ta sinergija u gradu traje već neko vreme, dolaskom istočnoevropskih umetnika, izvođača, autora i oditorijuma, koji u spajanju sa domaćom scenom i publikom stvaraju jedan novi tok u, ako ne institucionalizovanoj umetnosti, onda definitivno u noćnom životu Beograda i andergraund kulturnoj sceni grada.

Uzevši u obzir da ruske koncertne agencije sa srpskim prebivalištem dovode kako velike rokenrol zvezde tako i dragulje alternativne muzike, evidentno je da se u prestonici nešto novo događa. U seriji razgovora sa ruskim umetnicima, koncertnim agencijama, ali i domaćim poznavaocima urbane muzičke i kulturne scene, pokušali smo da sagledamo impakt koji talas prinove ostavlja na kulturni život Beograda.

Za iskustvo, utiske i sagledavanje situacije, upitali smo i ruske umetnike i autore odavde. Pomenuti bend The OMY već neko vreme boravi u Srbiji, i skrasili su se dovoljno dobro da usvoje i psa. Oni su na pomenutom koncertu na Zidiću snimali i video potrebe spota i pesme Hvala. Članovi benda su tom prililkom za Danas kazali: „Igor: Hvala je kao pismo našim srpskim eskapadama. Zamislite ovo: Beograd je poput pozornice, a pesma govori o ovom čudnom liku – verovatno kosmičkom imigrantu – koji se rve i cima u pokušaju da se uklopi, kao pingvin na flamingo žurci. Ipak, sve je u bacanju virtuelnih petica univerzumu za šta god da se odvija. To je kao kosmički selfi – mi, ovde, sada, bez filtera. Iliya: Hvala Srbiji što nam je pružila prebivalište, puno poštovanja i divljenja. Daniel: To je naša zahvalnost vama!“

Olga Uzikajeva, plesačica, koreografkinja, performans umetnica, jedna je od osnivača Digital / Natural festivala FreeFrom art kolektiva, koji stvara u Beogradu. Olga kaže za Danas da joj je ovo drugi put da živi u Beogradu. Prvo iskustvo života u Srbiji bio joj je dvogodišnji boravak u našoj zemlji 2011. Tada se doselila radi profesionalnog sportskog plesa, pozvana da sa srpskim partnerom predstavlja zemlju na internacionalnom takmičenju.

„Drugi put sam se preselila u Beograd 2018. godine kad sam već bila prvenstveno fokusirana na savremeni ples. Ovde sam se takođe zainteresovala za hibridne umetničke forme nakon susreta sa neverovatnim muzičarima, vizuelnim i video umetnicima. Volim da sarađujem sa ljudima i razmenjujem iskustva. Prijatelji i kolege me beskrajno inspirišu svojom kreativnom vizijom i hrabrošću sa kojom preuzimaju rizik. Nisam toga bila svesna kad sam se po drugi put preselila u Srbiju. Intuitivno sam osetila tu potrebu, kako ne bih protraćila život u ograničenjima i stalnoj trci ka domovini. U Beogradu sam se prepustila toku, radim ono što volim i uživam u svakom trenutku. I izuzetno sam zahvalna za sve lepe saradnje i iskustva koja sam stekla. Osećam da ovde pripadam“, ukazuje Uzikajeva.

Upitana za svoju umetnost, ona pojašnjava da je savremeni ples prirodan način da se izrazi kroz pokret, bez reči i objašnjenja. Prvenstveno kroz improvizaciju.

„Volim kad improvizujem, zajedno sa prijateljima, volim da komuniciram na licu mesta, da pravim trenutne kompozicije i neočekivane susrete. Čak i kada stvaram koreografisano delo, uvek ostavljam prostor za improvizaciju i interpretaciju. Volim da radim u različitim interesantnim prostorima i mestima, u interakciji sa arhitekturom i okolinom. To je za mene deo scenskog dizajna. Ples i umetnost se mogu desiti bilo gde i bilo kada. Nadam se da će oni promeniti živote ljudi i njihovu percepciju stvarnosti“, kaže sagovornica Danasa.

Upitan da podeli svoje iskustvo, multimedijalni i tattoo umetnik Artëm Akulinichev kaže da često ignoriše nacionalnost i državljanstvo savremenog umetnika.

„Sigurno bih morao da znam više – kad eksponati imaju duboke veze sa recimo geopolitičkom situacijom, ekologijom, ili su okruženi ogromnim kulturnim istraživanjima, ali se to kod mene ne dešava često. Bol, ljubav i krv nemaju jezike i državljanstva. Čovečanstvo još uvek može da pokuša da se fokusira više na taj kamen temeljac, mnogo korisniji u društvu – da on bude empatija, umesto na lične karte i pasoše, o čemu sanjamo i čemu se nadamo“, zaključuje Akulinichev.

Na pitanje kako i na koji način je koncertno-umetnički život unapređen dolaskom Rusa u Beograd, Ivan Lončarević, radio voditelj, osnivač izdavačke kuće, koncertne agencije i radio podkasta Pop Depresija odgovara pitanjem: Kako i na koji način je unapređen koncertno-umetnički život dolaskom Srba u Vankuver, NJujork, Berlin… tokom devedestih?

„Svakako da situacija u prestonici Srbije nije ista i da više neće biti ista i to je pozitivno, jer to kako je bilo ranije ništa nije valjalo. Kao što ne valja ni ovo kako je sada. Ruski promoteri su sposobni, finansijski moćni sa i vezama i velikim iskustvom. I sa publikom koja broji više od 100.000 ljudi koji su došli u Beograd. I to publikom koja je obrazovana, verna, sa parama i željom da se pomogne kulturni život Rusa u novoj zemlji“, ukazuje Lončarević.

On podseća na stav koji često iznosi – da u Beogradu živi i radi oko 15.000 ljudi i to je koncerta publika koja je došla na Nika Kejva u Arenu, i da se i njima uglavnom svi ti naši koncerti (alternativne) muzike obraćaju. Od tih 15.000 ljudi, dodaje, neki put dođe 50, nekad 600, a ponekad 8.000.

„Rusi su dobili drugih 100.000 ljudi kojima se oni obraćaju na svojim događajima. I to mešanje publike je minimalno, uglavnom na (retkim) događajima sa jeftinijim kartama od 1.000 dinara ili na stranim izvođačima koji nisu iz Rusije, Belorusije i ostalih zemalja. Bilo je par odličnih događaja koji nisu bili namenjeni samo Rusima u Beogradu – Fields je održan početkom leta, Changeover festival je prošle godine bio zanimljiv, ove će biti baš dobar, ali zasad od ruskih promotera i njihovih akcija najviše koristi su imali, pored samih promotera, institucije kulture koje sada imaju rasprodate događaje i u ponedeljak i utorak i nedelju, a da se oko toga ništa nisu potrudile“, primećuje Lončarević.

On smatra da će se sledeći korak u sagledavanju novog stanja stvari desiti kada ruski promoteri budu imali svoje klubove, i za 100 i za 500 i za 2.000 ljudi. Onda ćemo videti kako će dalje sve da se razvija i da li je ovo zaista unapređenje kulturnog života ili jednostavno poslovna prilika.

„Obe stvari su okej, naravno, scena i koncerti uvek prežive, bez obzira koliko sve bilo protiv njih“, zaključuje Lončarević.