kamila lekbergFoto: Albert Llop/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Kamila Lekberg poznata je kao švedska „kraljica noara“, a trenutno je u toku jedna svojevrsna triler priča koju nije ona napisala, već čiji je akter.

Naime, Kamila Lekberg optužena je da je prevarila svoje obožavatelje da kupuju knjige koje nije napisala ona, već za koje je koristila takozvane pisce iz senke.

Ona je u svojoj domovini predstavljena kao odgovor na Agatu Kristi zbog svojih trilera, dečjih priča, pa čak i kuvara.

U onlajn magazinu Kvartal, novinar Lapo Lapin provukao je njene romane kroz „stilografski“ alat za analizu, koji broju najčešće reći, procesuira ih i pravi dijagram od dobijene statistike.

Pronađena je konzistentnost stila u misterijama smeštenim u njen rodni grad, koje prate Eriku Falk i Patrika Hedstoma, ali su noviji romani na potpuno drugom mestu na dijagramu.

Treba napomenuti da je korišćen još jedan program (JGAAP), isti onaj koji je otkrio da je Dž. K. Rouling napisala roman Zov kukavice pod pseudonimom Robert Galbrajt.

Kod romana Lekberg Zlatni kavez (2019) i Srebrne suze (2020) ovaj program pronašao je sličnosti sa stilom Paskala Engmana, koga je identifikovao kao autora njenog dela Žene bez milosti.

Engman je bio njen urednik u izdavačkoj kući Forum i Kamila Lekberg mu se zahvaljivala više puta na saradnji, ali je istakla da on nije bio niti je njen pisac iz senke.

Ona je zato na Instagramu napisala: „Kažu da nisam dobar ‘stilista’ i zato naravno ne zaslužujem uspeh i toliko čitalaca. A ono što im fali u jednačini je da pisac pre svega treba da bude PRIPOVEDAČ!“.

Kamila Lekberg nije jedina optužena za ovo

Ranije je istakla njegovu pomoć na romanima Zlatni kavez i Srebrne suze, ali delo Žene bez milosti nije pominjala ni ona, a nije ni njena izdavačka kuća.

„Svi koji su ikada objavili knjigu znaju da je posao urednika da radi sa autorom na tekstu na različite načine. Kako bih bila jasna, kategorički poričem sve vaše insinuacije“, rekla je za Kvartal.

Ovo je pokrenulo i širu debatu o masovnoj produkciji švedskih noar romana, jer neki ljudi veruju da pisci prosto ne mogu da izađu na kraj sa potrebom.

Međutim, trebalo bi da budu iskreni oko toga, kao na primer Džejms Paterson, koji je sam rekao da on osmisli zaplete, dok drugi autori napišu dela koja na kraju nose njegovo ime.

Izvor: The Guardian

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari